od grija do kajanja
25.03.2007., nedjelja
narkomani
Večeras dok sam išao kući busom doživeo sam da se čovek bode preda mnom! Uđe na nekoj od stanica i sedne na kraj busa pored mene. Ne obraćam ja pažnju na njega. Dok sam kuckao po mobilnom on sve lepo pripremio. Podignem pogled i imam sta da vidim - izvukao špric i iglu! I gledam ja pa mi nije svejedno, pomislim čak da je možda i dijabetičar. Na kraju se ustanem i odmaknem od njega na metar dva i gledam ga krajičkom oka. U jednom trenutku zabode on sebi iglu u nogu kod gležnja... I to bi ja nekako progutao da je možda bolestan nego onda vidim da nešto vadi iz jakne i da psuje... kad ono smotuljak.. odmota ga - droga! Skupi je... dalje nisam gledao... da li je šmrkao ili šta pojma nemam. Okrenuo sam se i ubrzo izašao iz autobusa u neverici šta se upravo desilo.Kontam da ljudi koji se odaju tome imaju ozbiljan problem i da im se mora nekako pomoći. Taj čovek nije ni za šta. Strašno ga je i gledati. Ja sam protiv, ne samo droge, već i pušenja i alkohola. Pušači globalno nemaju osećaja za one koji ne puše i koji neće sebi da štete sa cigaretama. Alkohol... ok je probati tu i tamo nešto, ali lešiti se svaki dan ili svaki vikend je već bezveze. Negde sam pročitao da je definicija alkoholičara prema Međunarodnoj zdravstvenoj organizaciji lice koje svaki dan pije, bez obzira na količinu. To je već hronično. Ja lično ne pijem jer mi se ne sviđa ukus, ma koliko to debilno zvučalo. A ni dim od cigarete mi baš ne prija... Eto... teme za razmišljanje... |