od grija do kajanja
12.03.2007., ponedjeljak
oj (ne)kulturo
|
Danas sam išao do petrovaradinske tvrđave... I taman kad sam mislio da sam video sve "čari" ovog zabačenog Balkana (mislim, Bogu iza tregera), iznenadim se... Prvo neka "happy family from BiH"... skaču po skulpturama i slikaju se... A onda se gospođa sagne na onoj litici gde je zasađeno cveće i počne da čupa ružu iz korena!!!  ALO BRE!!! Pa gde to ima??? A muž drži ruke na leđima prekrštene i kao šetka familiju sav ponosan. Obrati mu se ona "slaba sam... ne mogu iščupati, ajde ti..."!!! On kao prvo odbije a onda dođe... Ludilo! Dalje nisam gledao... nisam imao snage... Samo sam glasno prokomentarisao. Zabole me i ako me čuo. Idiot!Da priča ne bude nedovršena, posle pola sata još luđa scena. Bračni par i dete na 20m dalje od klupe na kojoj sam sedeo. I skontam da se on sagnuo i nesto cima onu metalnu livenu kantu za smeće lepog izgleda... Okrenuli su se dva puta ka meni i primetili da u čudu gledam šta rade. Ladno su hteli da odnesu kantu za smeće!!! Kakvi ljudi! Gde mi živimo??? |