|
kućica najvrijednijeg praščića
Jesam vam već rekao da smo žena i ja ozbiljno zaraženi virusom reciklaže i navučeni na strogo odvajanje otpada? Nisam? Živa istina!
Neznam točno otkad ali već stvarno dugo, nas dvoje uredno skupljamo, razvrstavamo i bacamo razno smeće, od biološkog (kompost), papirnatog (papir, ne?), plastike, stakla bijelog, stakla zelenog, stakla ostalog, baterija, motornog ulja, krupnog otpada, itd...
U tu reciklažu spada i odvajanje starog kruha koji se, kad se napuni vrećica, objesi na kontejner, pa ga neka bakica pobere za kokoši.. Isto tak, ona voda kaj ostane u čašama ili ona kad se mjenja filter na briti se koristi za zaljevanje cvjeća..
Često imamo situacije kad se ja zaboravim, pa moram iz kante za smeće izvaditi nekaj kaj tam nebi trebalo biti (novo životinjsko carstvo ima jedan papir za recikliranje, a drugi za smeće, tu se uvjek zajebem). Na poslu imam puni ormar raznoraznih flaša od vode, sokova ili jogurta.. Doma nam je jedan balkon konstantno zatrpan raznim vrećicama u kojima je otpad sortiran..
Tu i tamo se nađu neki zlobnici koji kažu da se u našem selu opće ne odvaja to smeće, nego da je to sve osmišljeno samo da nam zmaže oči, ali mi u to čvrsto odbijamo povjerovati! Odvajamo i odvajat ćemo dok smo živi!! A onda će nastavit odvajat naš Jožica!!!
Samo da kažem da nas nije obeshrabrio ni lik koji JE ZAPOSLEN u reciklažnom dvorištu, a koji nam je prilikom zadnje posjete rekao: Ajooooj, šta vi to čuvate, pa ja to sve kod sebe u grmlje pobacam...
|
