AnaM

četvrtak, 17.01.2019.

Na raskrsnici…

Na raskrsnici…
Na raskrsnici sunce-sneg upaljen je semafor.
Izgleda da sunce ne poštuje crveno… bravo za sunce.
Te raskrsnice sa semaforom često zbune i u drugim životnom prilikama.
Vidim zeleno i krenem, a ono neki bik trči na svoje crveno…


- 17:05 - Komentari (18) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 14.01.2019.

Utopija Tomas Mora...


Nekad sam Utopiju zamišljala kao zemlju Dembeliju. Polako sam menjala mišljenja i momentalno Utopiju zamišljam kao zemlju bez podela.
Živim medju samim „podeljantima“ Nije to ono muško, žensko. Podele su mnogo suptilnije.
Ljubitelj mačića i ljubitelj pasa. Te dve grupe su ljuti protivnici da ne kažem zaraćene strane. Da, da, slatki su mačiči, ali samo pas je pravi prijatelj. Da, da, pas je veran, ali samo mačkica zna biti toliko umiljata.
Pazi ovo, muška dominacija i ženska dominacija. To mu valjda dodje ko je gore ko dole. Tu se zameša i neki koji su opredeljeni za ravnopravnost TI sigurno imaju vrtuljak.
Kako oni donose neku odluku samo oni znaju.


Umešalo se tu i sudstvo. Poseban zakon je za maloletnike, poseban za muške, poseban za ženske, poseban za šašave, poseban za one u afektu, pijane i drogirane i naravno poseban zakon za tajkune.
Samo delo, prekršaj je tu manje važan.
Sretstva informisanja, tu je laka podela, na one za vladajuću stranku i one koji su za opoziciju. Kad razmislim, tu i nema podele, postoji samo jedan, oni na vlasti, ove druge se šutne, proglasi za lažove, rušitelje mira, uništitelje domovine, i sve što se u datom trenutku sete oni prvi.
Prvi su, zar ne, može im se (dok su prvi).
Zato se treba okrenuti blogu gde nema podela.
Svi smo slatkići, dobronamerni, veliki pesnici, duhoviti. Znamo šta ko misli i dok ne pomisli, ta blogeri smo. Znamo ko će komentirati i koga će, a ako i ne znamo, pravimo se da znamo. Složni smo kao prsti na ruci (ko pomislio na srednji prst sada, post mu bio bez komentarta)
Hm… znači blog sa blogerima je Utopija??

- 08:35 - Komentari (45) - Isprintaj - #

petak, 11.01.2019.

Konkurencija...

Upadoh na neki sajt, nije važno kako se zove…
Pozvala me prijateljica u jednu grupu, Ime nije bitno.
Odoh, videh i pobegoh.
Članovi su tako idealno dobri ljudi, sve slatkice i slatkoćice.
Ne spadam očito tu.
Morala sam se obrisati, bojim se da od tolikog šećera ne dobijem dijabet.
Nema konkurencije našem blog.hr...belj

- 08:30 - Komentari (42) - Isprintaj - #

srijeda, 09.01.2019.

Kava…


Pozitivka je napisala post o ispijanju kave. Počela je kako voli piti kavu ujutro sama sa sobom ili u društvo dragih osoba.
Zašto volim blog??
Zato što postovi drugih blogera nekad probude sećanja koja su davno nestala. Inspiracija mi je bila za ovaj post.


Uvek sam volila piti kavu. Nekad su to bile brojne kave sa društvom, na poslu, u poseti nekome. Gde god sam išla pila se kava. Postoji milijun vrsta. Moja teta, talijanka kad je prvi put probala tursku kavu rekla
-Fundač dole, fundač gore. Šta se tu pije??
Vratila sam joj na Rijeci na expresu popivši taj jedan žestok gutljaj
-Šta se ovde uopšte pije, meni je prazna šalica??


Vreme je prolazilo. Sticajem okolnosti vratila sam se u dom roditelja. Prvu kavu sam pila na poslu, ali u dane kad ne radim, a radila sam po smenama, kuhala sam kavicu za nas dve ženskice. Mama je pila tu kavu, dodavla šećer, drugi put mleko, treći šlag. Jednog dana je izjavila.
-Nemoj ti kuhati kavu, ja ću za nas dve.
I svako jutro je donela kavu u istim šalicama, jednu pred mene, drugu njoj.
Nisam odmah primetila da ništa ne dodaje u kavu. Pile smo tako kavu danima, ćaskale, pravile planove. Ona pokupi šalice, odnese u kuhinju i život teče.
Jedno jutro srkućem kavu, a ona pije nekako čudno, žurno, kao da je što pre popije. Kava je bila vruća. Zvonio je neko na vrata, pošla sam da otvorim i usput pokupim šalice. Moja je bila crna, puna taloga, njena čista. Gledam i ne shvatam. Mama se nasmijala
-Upecala si me. Ne volim kavu. Sebi sipam samo vode da imaš društvo dok ujutro piješ kavu.
Jedna je mama.

- 07:45 - Komentari (39) - Isprintaj - #

utorak, 08.01.2019.

Film na TV ekranu…


Film na TV ekranu…
Jedno obično, skoro svakidašnje veče.
Sednem, ako ne legnem, jer je neko ugrabio kauč, pred TV ekran uzmem onu pipkalicu i okrećem kanale.
Ako imam sreće, tu je film koji traje, računam sat i malo više. Ne izgleda loše, ali… To ali što curama sreću kvari.
Film, akcioni, očekujem brzu radnju, napetost, dinamiku u svakom slučaju. Počeo je kako treba u 21 h. Ona u krevetu, našminkana kao da je krenula na bal, cvrči telefon. (Meni kad zacvrči telefon, raščupane sam kose, od šminke ni š, a besna sam na pozivaoca što me je probudio). On mačo tip, guguče, izvija jednu obrvu, poziva je na jedrenje ili put oko sveta (meni kaže u najboljem slučaju, ’ajde dodi u kafić, tu je društvo, da se vidimo)
Ona onako napirlitana uzima večernju haljinu, nakit,zakopčava ogrlicu pet minuta okrećući zavodnički glavu, vrtoglave pete i kreće na mračnu ulicu gde samo mahne rukom i stvori se taxi (ja šljapkam u nekim cipeletinama, trapericama i majici do obližnjeg kafića)
U taxiju haos, negde juri, pa njega jure,ona se grčeviti drži za vrata koja su zaključana, pa izlaze iz taxija kao ludaci, trče svi na razdaljini od tridesetak metara. Nikako da se stignu. A, jesu trapavi i svi istom brzinom jedno 10-15 minuta.
Kad se stignu…
Šipak… nema ništa sad reklame 15 minuta. (Sretna trčim do frižidera, grabim sve što stignem, jurim u onu najmanju prostorijicu da popravim šminku… tako kažu pristojni ljudi na filmu, a svi znamo gde idu).
Nastavak, ona gleda aaaaaa, zinula da joj se vide ne samo zubi nego i krajnici, valjda je to lepo, a frizura još kao grenadir (meni kapa pokvari kosu, jedan čuperak obavezno se odvoji i štrči sa strane)


On počne da se tuče sa nekim, onaj ko prvi padne taj je na kraju pobednik.Tuku se oni prvo pesnicama, onda nekim letvama na krovu, u nekoj hali, padaju za visine trećeg kata, ali nije to ništa, tuku se i dalje. (trčim po nove zalihe hrane, šminku ne treba popravljati) oni se i dalje tuku, sad skaču sa jedne kuće na drugu (letos ja pala preko mačka, pet dana sam stavljala obloge na modrice)
U medjuvremenu reklame zakonski 2 minuta, (moj sat pokazuje 15 minuta, moram ga popraviti)
I na kraju, onaj negativac pada, pobednik odvezuje heroinu koju nisam ni primetila da je onaj što je trčao zavezao, (sigurno sam išla u kuhinju po novi provijant)
Ona gleda njega, on gleda nju. Ona ne može da kaže da ga voli, on ne može da joj kaže da bi je pozvao na kavicu kod sebe. Iz čista mira se nadju u njegovoj sobi, pusa pusa, njoj pada haljina na pod od samo njegovog dodira, frizura još uvek svaka dlaka na svom mestu. Muškić skida samo košulju da pokaže mišiće, hlače nikad.
Kraj zavisno od doba kad je snimljen film. Oni raniji imaju scenu sunce zalazi, a oni se značajno gledaju ( zaboravili da je haljina na podu).
Ovi sadašnji imaju tu pri ruci ogroman krevet sa baldahinom, padaju u njega prevrću se. Njoj se vide i creva, njemu u najboljem slučaju rit ( gde je tu ravnopravnost polova pitam se ja).
To je na filmu kraj. U reali je to obično početak, ali dobro, film je film.
Za to vreme moje noge su se nekako našle na stočiću, prosule pepeljaru, novine, čašu sa vodom, hrana je spašena na vreme jer smo je pojeli, a ja blaženo spavam.
Što bi se reklo, uspelo veče, pravi tandrmoljak.

- 08:54 - Komentari (24) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 07.01.2019.

Gvirkam…


Hladni zimski dan.
Celu noć padao sneg po onom neočišćenom ledu. I Sunce počelo da zabušava, kaže nije njegovo da otapa zimski sneg. Klizavo da ni kramponke ne pomažu.
Sused krenuo opremljen, gojzerice, ruksak, vreća soli, vodi Bernardinca sa bačvom ruma, štapove, lopatu. Iz ruksaka viri gavrilovićeva, hrenovke, štruca kruha, paški sir i kranjska. Zvecka nešto neindentifikovano sa dna. Pogledam bolje, lanci.
-Sused, krenuli ste na izlet??
-Sretan put, dobar provod. Ne idete autom??
-Kakav izlet??
-Vidim opremili ste se dobro.


-Suseda, draga, slušam vesti jutros, kažu očišćene ulice prvog reda, druge se upravo čiste, a znate vesti. Poneo sam sol za led, lopatu da pronadjem zavejan bus do centra, tu je i malo da se gricne na dugom putu. Zavejane putnike u ulicama trećeg reda okrepiće bernadinac. Na sve sam mislio.
-Zar baš morate na izlet u planinu po ovakvom vremenu??
-Kakav izlet, krenuo sam na posao.
Lepota prirode će me videti ovih dana samo kroz ovaj prozor, pa nek’ vidi što će.

- 08:27 - Komentari (28) - Isprintaj - #

petak, 04.01.2019.

Snegovit početak godine...

Snegovit dan
Ovo belo, hladno, klizavo, odakle li je samo došlo??
Smrzoh se.
Mece imaju bundice, ali i zimski san.


Pahuljice lepršaju, jele se savijaju pod teretom, vrapčići cvrkuću, traže hranu.
Izgubih i kapu.
Romantika ubilo se. Odoh ja u sobu na centralno grijanje, a vi kako hoćete.

- 10:51 - Komentari (49) - Isprintaj - #

četvrtak, 03.01.2019.

Zakletva 2019-oj...

Biću bolja, idealna…
Za Novu godinu donose se značajne odluke. Naravno, do sad je bilo kako je bilo, ali u sledećoj godini, baciću sve loše navike.
Nema više kolača sa čokoladom i kremom, pa još šlag da se sve zabeli... Zaboraviću ono pojesti sve da se ne baci (to mi je nabacilo solidnu, hm…sexi kilažu).
Vežbaću svaki dan. Ne računa se trčanje po kući sa krpom ili usisivačem. Ne, svaki dan tuširanje ledenom vodom u stilu vruće, hladno, pa trčanje oko kuće do parka, pa mlataranje rukama i nogama. Šah se ne računa u rekreaciju, a i nisam neki igrač, znam mrdati figure što i ne vežba neku pamet.
Čitaću sve one dosadne mnogo hvaljene knjige koje nagrade da bi ih neko pročitao. Nema više samo ono što mi se dopada u stilu, pročitam prvu stranu i presudim, valja, ne valja. Doduše i Mark Tven je tvrdio da ne moraš pojesti celo jaje da bi video da li je mućak.


Televizor se ukljčuje samo kad je neka emislija koja me interesuje, a ne ceo dan da zvrnda kao da je gospodar u kući.
Mnogi bacaju cigarete, duvan i u novoj godinu čiste pluća. Dole zagadjivači zraka.
Samo hrabro. Držimo se zdravog života.
Sad nešto nezgodno pao ovaj doček, pa Nova u utorak. Utorak mi je simpatičan dan, ali ne mogu početi od njega. Kad pomislim, bilo bi šteta onih mmmmm kolača. Nema novina, moram videti što se dešava u svetu, zvrndaj televizorčiću. Da sam išla vežbati u ranu zoru dok svi pošteni spavaju mislili bi ljudi sam hapla hu. Važno je šta drugi misle o nama, zar ne? Važnije od zdravog života.
Tako, odluka je donesena, odluka o drugačijem, boljem, zdravijem životu, ali, neka je do ponedeljka…
Ne treba preterivati žurbom.
Što se tiče bloga i njegove ankete i tu sam donela odluku: Prati blog, piši postove i nemaj druge sajtove, ili kako se već zovu ti tandrmoljci, nego blog.hr.

- 08:58 - Komentari (36) - Isprintaj - #

srijeda, 02.01.2019.

Crveno, volim te crveno...

Stilista…
Crveno, volim te crveno…
Kad se spremam za neki važan sastanak otvorim ormare, povadim sve van i tužno shvatim da nemam što obući.
Nešto je izašlo iz mode, nešto mi se stislo od nenošenja, nešto mi ne odgovara prilici. Sve nešto, nešto i dodje mi da plačem, siroče ja.
Vremena se menjaju.
Nema više razmišljanja. Zanimanje sadašnjosti, zanimanje bez koga se normalna žena ne može obući, su stilisti. Oni ti kažu što obući, što svući, što pokazati, što sakriti. Sva odgovornost za kič i neukus je na njima. Mnoge pretstavnice lepšeg pola, naročito neke, odahnule su.
Ove godine na sve strane objavljuju, CRVENO. Obavezno se moraju za doček obući crvene gaće. Gde kupiti gaće, pa još crvene, u novogodišnjoj noći, ne kažu. Gaće su pod muss, ali nije dosta da vas sreća ugleda u tom moru crvenila. Haljinu crvenu imam, ali vunena, sa dugim rukavima…stilista pada u nesvest.


Crvena kapica je tu, malo naherena tako mi bolje stoji, pa crvena marama. Zapali cigaretu, popij jednu, nek’ ide život…

- 08:59 - Komentari (42) - Isprintaj - #

utorak, 01.01.2019.

Doček Nove godine. ..

1.1.2019

Pazi ovo doček, kao neće ona doći ako se ja ne najedem i napijem do ponoći. Nije mi da dočekam Novu koliko sam jedva čekala da ispratim ovu Matorku. Što će reći blog anketa, izabrali smo varijantu Doma u krevetu u kombinaciji prespavaću.
Rezervisala sam na vreme fotelju ispred TV ekrana. Glavnokomandujući se opredelio za ležeći položaj. Fotelja je bila pored stočića sa đakonijama kao da će sa Novom doći i g.Smak sveta, a pored kauča je bila ona g-đa„pipkalica“ koja nam daje moć skakutanja po svetu bez podizanja donjeg dela tela.
I tako posle dobre večere, a lošeg TV programa koji je opasno pokazivao da je opcija fotelja bio pogrešan izbor, negde daleko od ponoći zvrrrrrrrrrrrrrrrrrr…
Gvirim na špijunku da nije Deda Mraz došao još jedanput, kad neko panično lupa
-Otvaraj brzo…
Sused i suseda, sa torbom, punim tanjurima i flašama…
-Pokvario se televizor pa mi došli kod vas. Poneli smo i hranu, malo žestine tek da se opustimo.


Ode moja fotelja, dodjoše milion tanjirića, čašića i escajga. Guraj stočiće, sklapaj onaj što nije sto godina korišćen, vadi salvete, stolnjake, ma sve znate… Bor se ne da, drži hrabro svoje pozicije pola sobe zauzeo. Nova godina čeka da se smestimo.
Poredjasmo se kao u kazalištu pa buljimo u ekran. Srećom one silikonke počeše da vrište, to jest pevaju, voditelji nas zasuše vicevima iz doba Jure. Jedan navija za vremešne pevaljke, drugi za golišave sponzoruše i malo po malo posedasmo u krug kao Indijanci da popušimo lulu mira. Neko poče sa vicevima o Muji i Sulji, pa nastaviše o plavušama i našoj intligenciji. Vreme odmiče, flaše se prazne i kad dodje ponoć, muškići uzeše po bocu šampanjca da otvore. Vidim ja, mućnuše svaki, kao njihov je bolji. Oba zapušača izleteše kao petarde, sudariše se u vazduhu, vino polete na sve strane, ali srećom bilo je i za čaše. Šta je posle bilo ne znam… probudila sam se ujutro za koncert iz Beča i neka nam je sretna i dobra ova Nova 2019.
Živeli vi meni blogeri zdravi, nasmijani i puni ideja za postove, a za ostalo ćemo lako!!

- 09:40 - Komentari (28) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 31.12.2018.

Meca pecaroš...

Meca pecaroš
Gledam, trljam oči, ne verujem, meca blog tjedna.
Moram sad upecati bar tri komentara.
Nema ništa od zimskog sna, „čmavosanja“ uz janjetinu i vince, kolače i tortiše, na posao.
Bor stoji kako treba, kuhinja nije promenila svoje mesto, a bome frižider pun pevuši.


Dragi blogeri, želim vam veseo doček Nove 2019, srce puno ljubavi, stomačiće pune dobre hrane, a glavu malo zamućenu od dobra vina.
Zdravi i veseli bili u društvu obitelji, prijatelja onima koje volite i koji vole vas.
Živeli!

- 08:33 - Komentari (40) - Isprintaj - #

nedjelja, 30.12.2018.

Darovi...pokloni...tandrmoljci...

Darovi…
Obožavam darove i kad poklanjam još više kad primam.
Spadam u ljude koji ne kupuju knjige ili predmete koje bi sami želeli imati, nego mi dosta dobro polazi za rukom da kupim poklon koji obraduje meni dragu osobu.
I sad bi neko pomislio da je to kraj.
Nije.


Postoji ogroman problem. Kako to zamotatiti??
Božić, bor,Nova godina ili rodjendan.
Pokloni zamotani u prekrasni svetlucavi papir. Na svakom piše ime. Prepipavam da pogodim šta je unutra. Neizvesnost traje sve dok ne dodje trenutak otvaranja. Tad zgrabim paketić, pocepam ga i raskupusam da dodjem do sadržaja… onda sledeći. One poklone koje dobijem od prijatelja, zgrabim još na vratima dok siroti ljudi ne stignu ni kaput skinuti. Uvek kažem, drugi put ću pristojno sa smeškom primati poklone, ali to drugi put nikako da stigne.

Poklone koje ja pripremam malo su drugačiji. Meca staretinar uvek ima neki stari, lepi papir koga je šteta baciti. Uvek kupim novi ukrasni za kombinacije. Predmet se stavi na taj papir, pa se onda papir muva tamo vamo i lepi selotejpom. Ne znam kako ali nekako se sve izmakne i poklon gvirka. Tu sad dolazi u pomoć izolirband i novi papir. Zna se sve raspasti. tu je za prvu pomoć rezervni papir i gumice za tegle preostale od zimnice… Paket je paket, nije važno kako izgleda nego da se ukrasna mašna stavi efektno. Tu tek nastaje problem. Ona mašna , cvet ili već neki tandrmoljak klizi kao da je klizačica na Olimpijadi u borbi za medalju. Na kraju se zakači na ugao kutije i cela kutija izgleda nahereno kao pijanac na jutarnjem povratku kući.

Pobedonosno gledam svoje remek delo i sva ozarena što je motanju došao kraj, guram paketić pod bor medju one ostale poredjane po nijansama boja ukrasnog papira, veličini, i već štogod. Ti bezlični paketi imaju ime kome su namenjeni i ko ih je nabavio. Mojem ne treba nikakvo ime pošiljaoca, prepoznaju se na kilometar…

- 09:26 - Komentari (18) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 24.12.2018.

Božić...


Neke osobe prodju kroz naš život i zaboravimo ih čim zatvore vrata
Neke izadju iz našeg života čineći ga boljim
a poneko, tek poneko, svojim dolaskom učini da živimo život.


Svako dobro svima, dragi blogeri, ljudi dobre volje, blagdani su pred nama..
Mir Božji I zdravlja u vašim obiteljima

- 08:36 - Komentari (16) - Isprintaj - #

petak, 21.12.2018.

Vodenjak...

Vodenjak
Neko veruje, neko ne veruje u te znake, ali da svako bar nekad pročita svoju „sudbinu“ i to je tačno.
Pa kaže…
Vodenjaci su osobe koje znaju šta žele u životu i to obično i dobiju. E, jesam blentava kad sam izabrala to što sam dobila.
2019 Za vodenjake će biti jako važna, biće odlična ako ne bude, potrudićemo se da bude.
POSAO vodenjaku je u stilu, neće vam 2019 ništa dobra doneti jer ste u nekim konjugacijama sa planetma koje vam nisu naklonjene. Vidi ti te planete, mene našle da mi kvare posao. Što se ne okreću oko sebe ili već nekog Sunca , tandrmoljka, ili već nečega, nego se pačaju u moj posao??
FINANSIJE će mi biti više dobre nego odlične sve dok se opet ne upetlja Mesec i sve pare mi potroši ulagajući ih u pogrešne investicije. Mesec, se naivno se smeška sa neba, mora da mu je dosadio onaj potkivač Mujo sa konjem pa je postao Mesec bankar, ko bi to rekao.
LJUBAV. E, tu sam te čekala. Ako ste u vezi onda ćete se početkom godine žestoko svadjati sa partnerom. Po horoskopu nema više muža, bračnog druga, sad su svi partneri. Vodenjak koji ima za partnera škorpiju biće ujeden, oni sa rogatim partnerima nabodeni, a ribe će otploviti, ali zato partneri device, vage će pojesti lavovi i tigrovi i srediće se ljubavno-horoskopska menažerija na kraju svi će biti sretni, osim nesretnih po prirodi, koji uvek traže dlaku u jajetu.
E, oni koji nisu u vezi, braku, što god, ti se neće svadjati nego će im biti jako lepo. Verovatno jer je jedan u Americi, a drugi u Australiji.


ZDRAVLJE Vodenjaci će pucati od zdravlja ako su mršavi odebeliće se, oni debeli će smršati, oni taman će se potamaniti, zato pazite ako ste vodenjak, nemojte biti tamaniško.
Sve u svemu, držite se vodenjaci biće nam odlično ako se onaj Mesec smiri, Mars namigne Veneri da je zbuni, a Sunce obasja astrološke kuće svih blogera pa navale da pišu postove, objavljuju slike i slože se da su vodenjaci najbolji na celom svetu… Zato nas je toliko na blogu. Za sada vodenjaci vode.Samo da onim lavovima stanemo na rep.
Biće ovo još jedna odlična godina, jer jednom vodenjak, uvek vodenjak. Za svaki slučaj, ja sam dupli.
Dosta što sam vodenjak malo leta dobro dodje, pa je slika iz toplijeg vremena.


- 08:43 - Komentari (26) - Isprintaj - #

četvrtak, 20.12.2018.

'alo...'alo...

Zvoni telefon, javi se ženski glas. Ono standardno, da li je to porodica ta I ta, adresa, ...
-Da.
-Kako ste, gde vas boli??
-Hvala, dobro, ne boli me nigde.
-Potpuno ste dobro??
-Potpuno, pa živim u Srbiji.- Ne shvata da sam pokušala biti ironična, I nastavlja
-Danas smo u vašoj ulici, nezgodno što vas ništa ne boli, ali imamo program i za zdrave. Za pola sata mogu da dodjem kod vas.
-Zašto da dodjete??
-Besplatna masaža.
-Kažete za pola sata??
-Da, ili kako se dogovorimo.
-Masaža mi ne treba, ali možete da mi donesete nešto iz Maxija....
Samo mi je spustila slušalicu, a baš sam bila ljubazna…

- 13:08 - Komentari (28) - Isprintaj - #

utorak, 18.12.2018.

Poruka blogerima i ostalim prijateljima...


Primiču se blagdani, fiksni i mobilni naizmenično cvrče.
Trčim po kući jer ih nisam obesila oko vrata kao klepetušu. Naravno, očekujem neku poruku ili poziv ako ne Bred Pita (nije moj tip, a ni ja njegov očito) ono bar nekog obožavaoca, ili neku ponudu za večeru od prodavaoca magle, ili poklon sa plaćenom poštarinom.
Kad ono fraze, cvetići, andjelčići i ostali tandrmoljčići.
Kako je blog najčitaniji, najpisaniji i naj, naj, obaveštajniji, ovom prilikom poručujem svima.
Dragim i nedragim prijateljima koji su mi u posljednje vrijeme slali "dobre želje" (kao da sam debil pa ne mogu znati sama šta želim), pisma sreće,zvezdice svetlucave i mračne, male anđele ili obećanja da će se dogoditi čudo poručujem:
Učinila sam što ste mi rekli, prošle godine.
Proslijedila sam vaše mailove na 1.999 999 adresa, upravo kako je pisalo.
Čudo se ne dešava. Malo sam nestrpljiva iako većina poruka nema rok koliko se treba čekati.
Onaj muškić bogat kao Krez, sa crnim okicama i neodoljivog osmeha, sa zubima od 5000Eur očito nije dobio pravu adresu jer niko ne zvoni.
Zato sam čvrsto odlučila.
Ove godine šaljite isključivo novac, čokoladu, sladoled, torte, šampanjac, karte za pozorište ili za putovanja, tako nešto konkretno. Za ostalo ću se sama snaći.
Vita jela zelen bor ne treba mi odgovor…
Komentare dočekujem sa fanfarama

- 09:54 - Komentari (48) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 17.12.2018.

Gde ste...




Gde ste??
Ništa mi ne možete!!
Hahahahaha… Izazivam vas.
-5 juros… aha… dodji, dodji ako smeš kod mece.
Sinoć sam otvorila prozor. Svetlo je upaljeno… Dodjite, samo dodjite.
Nemam ni kremice ni spray, ni tabletice, zaštitne vodice.
U ta ta ta ne možete mi ništa, hrabrija sam od vas… Izazivam
Šta je pojela vam maca jezik, nema vas??
Kukavice.
Svima ću da kažem, komarci su kukavice, ne mogu mi ništa.
Šta je komarac, bojiš se zime, a??
Tu sam te čekala celo leto kad si zvrndao i ujedao… Zini sad…

I baš jeste mladunče konja ždrebe... samo da znašrofl

- 09:06 - Komentari (30) - Isprintaj - #

subota, 15.12.2018.

Snežna idila…


Teoretski zima je snežna idila


Obučeš crveno odelo i pustiš trbuščić

20cm i nije malo, ali ni mnogo, ako je sneg u pitanju

Onda počinju problemi, ne možeš soliteru prići

Klizavo, vetar, metla i šal pomažu slabo

Možda zagrljaj mecu ugrije

Ma nosi se zimo, okrećem ti ledja

Pakujem se ja za leto

- 16:46 - Komentari (42) - Isprintaj - #

srijeda, 12.12.2018.

Greška...

Grešiti je ljudski, zar ne??

- 09:25 - Komentari (28) - Isprintaj - #

nedjelja, 09.12.2018.

Volim te...

Volim te…
Reći ili ne te čarobne reči, volim te??
Treba li ih govoriti svaki dan, svaki sat, ili se to nekako samo po sebi podrazumeva i ne treba ga uopšte izgovarati?? Možda od prevelike upotrebe postanu obične reč, reči kao dobar dan.
Drago mi je čuti, volim te, sramežljivo prošapćem, volim te.
Ko može, može, ko ne može te „strašne“ reči prevaliti preko usta može pokušati i na drugi način.
Dobar je i samo jedan topli, čvrsti zagrljaj koji će reći te slatke tri reči, ja te volim…



- 17:44 - Komentari (38) - Isprintaj - #

srijeda, 05.12.2018.

Carpe diem...

Danas si cvet


Sutra uvela ruža...

Zato, carpe diem...
Ko hoće hoće, ko neće u šareno cveće,
a dan će proći pa ti čekaj do sledeće prilike.

- 13:13 - Komentari (66) - Isprintaj - #

nedjelja, 02.12.2018.

3.12...svetski dan...


Probudila se sa osmehom, mazno protegla i skočila pod tuš. Zapevala je iz sveg glasa dok joj sused nije zalupao o zid, dreknuvši.
-Tišina došao sam iz treće.-
Samo je popila kavicu, navukla traperice kolebajući se da li da uzme i pulover, a onda se isprsila, navukla jaknu i izašla. Dan prekrasan. Sneg se otopio, samo neka zaledjena barica svedoči o noćašnjoj hladnoći. Šetala je bez cilja razgledajući radnje. Do sastanka sa prijateljicama ima vremena. Onda ih je ugledala. Par cipela sa vrtoglavo visokom petom ju je pozivao. Zastala je, neodlučno. Prebirala je u glavi koliko novaca ima, koliko je minus na kartici, obaveze. Cipelice su joj mahale. Mora ih imati.
-Molim vas one iz izloga, da probam, zatražila je od prodavačice.
Prodavačica je pitala za broj, izgubila se u magacinu i donela joj kutiju.
-Ove su kao stvorene za vas.
Gledala je cipele, gledala prodavačicu, cipele su bile bez peta, ravne, cipele za štrapac.
Bacila pogled na ogledalo koje joj je vraćalo odraz.
Izletela je iz radnje. Uletela u kuću i stala pred ono ogromno ogledalo koje je vikalo, to si ti, to si ti. Nagla se malo, ne vidi najbolje, i tad joj je istina skočila u lice. Ona ima bore… ima bore… ima bore. Ona je najnesretnija na svetu. Brodovi su potonuli, njen život je završen. Satima je utučeno sedela, gledala prazno u daljinu i tugovala…
Mobitel joj je dugo zvonio. Kad se odazvala bio je to neki tudj, neprepoznatljiv glas. Prijateljica je samo viknula.
-Dolazi, Nora je stigla.-
Pokušala je da odbije, ali je bila apatična, pa je bezvoljno rekla
-Dolazim.


Smeh je dopirao iz kavane. Neko je nešto pričao, svi su se smejali i upadali jedan drugom u reč. Naravno, Nora, ona uvek da štimung. Ona ju je prva i ugledala.
-Dolazi, gde si do sada, sedi, umrećeš od smeha kad ti ispričam šta mi se dogodilo. Moram ti se i pohvaliti, znaš… Bujica reči, radostan smeh i čula je reči Nore
-Život je predivan. Danas mi dodje da zagrlim celi svet. Pomislim neki put, kome sam toliko dobro učinila da sam toliko sretna.
Prilazila je polako, gledala Noru koja joj je dobacila.
-Daj ne gnjavi, o’ladi se kava. Sedi pored mene, samo malo da pomerim kolica. Napravite malo mesta, moja kolica traže više prostora.-
Spretno manevrušući, Nora uglavi svoja invalidska kolica izmedju susednog stola i stolica i nastavi priču. Salve smeha su je prekidale.
Nismo svesni šta imamo, tugujući za izgubljenom mladosti, partneru koji nas je prevario napravivši nas magarcem, novcu koji nam je neko ukrao ili nekom materjalnom stvari koju si ne možemo priuštiti… Ne pomislimo koliko smo sretni sa onim što nam je dato.

3.12 Medjunarodni dan posvećen osobama sa invaliditetom
Post posvećujem mladiću iz Splita koji je vozeći motor zakočio da ne udari u kolica sa majkom koja je prelazila na crveno. Ostao je paralizovan. Njegov smeh i viceve čujem kad mi se učini da želim nešto što ne mogu imati ili što je zauvek prošlo…
Hvala mu što me je naučio da cenim život.

- 11:50 - Komentari (38) - Isprintaj - #

srijeda, 28.11.2018.

Metronom…


Nešto razmišljam pod hitno ću nabaviti metronom, ako može džepno izdanja. Ima da mi kucka tik…tak…
Nosiću ga gde god krenem. Kad neko počne da me ubedjuje u razne teorije nadajući se da ću promeniti mišljenje, uključim ga. Nema više gubljenja takta u diskusiji, nema izliva besa, niti bespomoćnog prevrtanja očiju.
Tik tak.. sve je kako treba.
Pri svakom dijalogu, bio on politički ili obično brbljanje u kavani, na stol obavezno metronom.
Ne znam da li je tehnički moguće ugraditi ga i na blog.


Slika je sa neta, još ga nisam nabavila.
Gde god kreneš tu metronom posadi, tik… tak…
Gubimo često takt u diskusijama koje su bespremetne. Mizantropi da vas vidim sad, tik… tak…
Volim da volim, tik… tak…
Ne može se preterati sa ljubavlju tik… tak…
Da li je to negde požar ili samo neko bljuje vatru?? Tik… tak…
Možda jednog dana, ćemo svi imati usadjen taj metronom… Možda… u dalekoj budućnosti. Tik…tak…

- 09:25 - Komentari (24) - Isprintaj - #

subota, 24.11.2018.

Muško-ženska ravnopravnost...


Sijalica, žarulja ili kako hoćete. To je onaj visuljak, obično u sred sobe koji i ne primećujete celi dan. Navečer čvrknete i obasja vam život, ili krepano lice od celodnevnog štrapaca.
Oni carevi, kraljevi, plemići i uopšte plava krv koja je stanovala u ledenim dvorcima bez centralnog grijanja imala je te visuljke u obliku kristalnih lustera sa svećama. Verovatno im je kapao na glavu vosak, ali lepo je izgledalo. Mislim da nisu to i palili, sem one u američkim filmovima gde je sve imitacija, jer ko bi menjao svaki čas te sveće??
U sred moje dnevne sobe natandrmoljen je luster (dar) sa tri sijalična mesta.
Pre mesec dana cvrc, ode jedna, nije baš otišla, tu je, ali ne svetli. One dve preuzeše njenu ulogu, malo žmirkavo, ali vidi se.
Pre dva dana onoj prvoj, pridruži se još jedna. Nije da nisam romantična, ali volim da vidim po svojoj kući. Pomažu one sijalice sa strane, neka stojeća, pa neke koje blješte pravo u oči, ali nije to to.
Diskretno sam svima koji nose hlače o tome pričala. Niko se nije upecao.
I danas krenem.
Pre mene je neko menjao, pa zavrnuo one šrafove kao da ima sijalice od pre dvadeset godina, a ne ove koje traju pet dana, ako imaš sreće. Pentram se na čuvenu, stopedeset godina staru, stolicu, jedinu koja je sigurna.


Probam prstima odvrnuti šarafe. Ne može.
Penjem se ponovo, odvrtač na fotelji, predaleko.
Spuštam se, penjem se, odvrćem, jedan šaraf, drugi, treći… Pokvarena sijalica dole, ja za njom. Nova sijalica, pentram se, otvaram kutiju (što je ne otvorih dok sam bila dole) prazna.
Silazim, uzimam novu sijalicu, pentram se zavrćem sijalicu, sad kugla, šaraf prvi ide dobro, drugi, pade na pod. Odvrćem prvi šaraf i skidam kuglu, skidam i sebe sa stolice. Tražim šaraf…otkotrljao se u Svemir ili pod kauč. Uf, dobro je samo je pod foteljom. Sklanjam svemoguću stolicu, guram fotelju. Uraaaa, evo šarafa. Pobedonosno se penjem sa šarafom, odvrtač??. Ha, tu je, zabila sam si ga u luster da bude pri ruci. Vučem šrafciger, zaglavio se, luster se opasno ljulja.
Dobro je tu smo svi čitavi.
Šrafciger radi svoj posao, jedan drugi, treći, i… dobro je i četvrti šaraf je na mestu. Sve je više nego odlično. Silazim sa stolice pobedonosno, pritiskam prekidač, ne radi. Skidaj sve, pa ponovo.

Ima još jedna sijalica da se promeni, ali za post je dosta i ovo. Dosta je slika koja govori više nego tri, pet, koliko ono beše reči??
Volim što smo ravnopravne sa muškićima pa sve možemo same, čak i tu famoznu sijalicu zameniti bezbolno.

- 09:11 - Komentari (40) - Isprintaj - #

utorak, 20.11.2018.

Tras-bum...



Čekam da predam neki paketić na pošti.
Opustila sam se i razmišljam ko zna o čemu, možda i o pobuni buha na Himelajima. Šalteruša i stilu usporenog filma bode po kompjueru, pa onda prepisuje to na neki papirić, pa papirić zavodi u neku beležnicu, pa…
Odjednom osetim nešto me bode.
Neko me gura me u ledja. Namrštim se, okrenem i imam šta da vidim, čovek sa maskom a la Zoro.
Gledam levo desno, još dva, tri, maskirani kao za neki karneval. Mene ste našli, znam skrivena kamera. Oni počeše da poturaju neke ceduljke, ali u redu za isplatu stoje penzioneri, ne vide pročitati bez naočala. Stigla penzija, a u kartice nemaju previše poverenja.
Počeše da se deru, pare ili život.
- Ma koji život, mala mi penzija-, viče dekica.
- Bitango jedna, znaš koliko sam radio da dobijem ovu crkavicu, a nemam ni za lekove- dodaje drugi.


Setih se da kod kuće imam kimono za borilačke veštine, da znam dva tri zahvata, a u džepu dinare u vrednosti 10EU. Gledam levo desno, skrivene kamere nigde.
E nećeš ti meni ništa uzeti.
Učili me da je važno vikati da se zastraši protivnik. Stegnem pesnice, isprsim se u stilu Brus Lija, dreknem kao da mi je neko stao na žulj. Odabrah jednog, podigoh kolena u visini svoje brade. Sve me zabole, ali bum bum u mesto za koje muški misle da im je najjače, ali nažalost najslabije je i udarih ga. Jeknu jadan čovek, vidi naišao na budalu koja ne zna da se u takvim situacijama ne sme usprotiviti.
Šalteruša udari pečat iz sve snage u stilu tras-bum, i ja se probudih u svom krevetu, a kako mirno spavam ritnula sam onaj kineski sat kad je u dva noću počeo da svetli menjajući boje i peva…

- 18:04 - Komentari (25) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 19.11.2018.

Brrrrrrrrrrrr…

Brrrrrrrrrrrr…


Gde je trava??


Šta je ovo belo, hladno, antipatično??

Ljudi kažu da je to romantično.

Meni je romantičnija hranilica puna kukuruza i žita, a dole zelena trava.

O ukusima se ne raspravljava, ali stvarno, ovo je…
Jesi li čuo, naši dvonošci se spremaju na skijanje, sankanje, ili već na neki takav užas.

- 12:12 - Komentari (34) - Isprintaj - #

srijeda, 14.11.2018.

Vrhunac sreće...

Sreća
Šta li je vrhunac sreće, najvažnije u životu??
U virtuelnom svetu svi tvrde da je to ljubav. Cvrkuću ptičice, cvetići, srculenca, zvezdice, sunce koje upada ili ispada iz mora. Možda, ne kažem da nije.
Neki su sigurni da je sreća novac, onako puno, puno. Ne možeš sve za njega kupiti, ali možeš skoro sve, pa i zdravlje. Važan je, ali da li je najvažniji? Oni koji tvrde da novac nije bitan i da im nije potreban mogu ga poslati meni.
Kad smo kod zdravlja, svi će reći da je ono najvažnije na svetu, jer kad si zdrav imaš stotine želja, kad si bolesetan imaš samo jednu želju, da ozdraviš. Fraza. Važno je to zdravlje, naročito starije polulacija to tvrdi. Ne znam zašto. Važno je ali nije najvažnije.
Šta je vredilo onima u Titaniku što su bili zaljubljeni, bogati, zdravi. Sve to su mogli da okače mačku o rep kad je onaj kapetan zabio brod u santu. Spasili su se samo oni koji su sretni.
Rodi me sretnu pa me na smeće baci.


Slika je sa Googla, ja nemam takve cipele...
Znači najveća je sreća, ali šta je vrhunac sreće??
Poenta je u onom osećaju kad ti se čini da je celi svet tvoj i još nekoliko zvezda i sazveždja. E, tu je ono, vrhunac, kad nema više ništa bolje ugodnije, lepše, ne treba ti ništa. Ko nije okusio to, otkriću mu tajnu.
Dug teški dan, jurnjava, a navečer neko društvance koje nikad da se rastane. Smiješ se, cupkaš, pijuckaš, brbljaš, a cipele sa visokom petom žuljaju li žuljaju. Stisle ti one noge u kalup, pa svaki korak kao kod male Sirene kad je dobila noge, kao nož da se zabada. Ulaziš u svoj stan, na vratima bacaš cipele, i… taj osećaj blaženstva…
To je to.
Hm…ispade vrhunac sreće su tesne cipele.

- 13:20 - Komentari (44) - Isprintaj - #

srijeda, 07.11.2018.

Nakit, unikatni...

Nakit...
Ništa vas ne čini da se osećate i izgledate lepše kao pažljivo odabran komad nakita.
Pronađite savršeni modni dodatak I budite još lepši.
Ne znam zašto ženske vole zlato I dijamante??


Ova ogrlica je korisnija, donosi zdravlje, a i vampire drži na rastojanju…

- 09:05 - Komentari (36) - Isprintaj - #

utorak, 06.11.2018.

Kazalište…


Gde idu ljudi kad su prehladjeni umesto da sede doma, piju čajeve i tuširaju se ledenom vodom??
Zna se, idu u kazalište.
Prehlada mi je već prolazila, kašljucnem tek reda radi svaka dva sata, nešto kao ke ke.
Iskrsla mi karta za pretstavu koja me je u ovoj izvedbi privlačila. Da ne propadne, krenem to veče na svečanu premijeru. Snob sam, volim ili premijeru ili ništa. Ono u stilu, prva se računa, sve ostalo je samo ponavljanje…
Drugi red, parter, samo na bini što nisam. Glavni glumac se zaneo, najvažniji monolog (ono kad umire i priseća se koje čega iz prošlosti, a nikako da umre). Svi se uneli u pretstavu, a mene nešto stegnu u grlu, pa poče da me škaklja.Taman mislim sad će da umre kad ti se on razdere iz punih pluća. Dišem duboko, oči na feder, samo da zaustavim nalet, ali što kažu ljubav i kašalj se ne mogu sakriti. Niti on umire niti ja kašalj mogu zaustaviti.
Scena na vrhuncu, publika u zanosu, a ja ne dišem, ima da umrem načisto ako čekam pauzu. Setih se ronjenja, ali niko me nije naučio da ne dišem pola sata koliko ima do tog famoznog scenskog umiranja i pauze. Kašalj ili da dignem pola reda i izletim napolj?? Kažu glumci ne znaju šta im je gore.
Onaj glumac koluta očima, najradje bi zadavio, prostaču, koja mu je upropastila scenu. Diže ruke u zrak, valjda da spuste zavesu dok se ja iskašljem.


Bilo je biti ili ne biti.
Umireon ili ja??
Atletika je nadvladala ronjenje i gazeći po publici izleteh napolje. Jao lepote, kad sam se zakašljala u holu… Činilo mi se kao da sam na lutriji dobila.
Moj pratioc izlete takodje (nikad me više neće pozvati tužno mislim i kašljem). Otrča po cveće. Bila je to neka ogromna korpa sa krinom i nekom zelenjavom, delovalo mi je kao pogrebni buket ili korpa povrća sa placa, drugo nisu imali. Načvrka nešto na cedulji i posla iza zavese…
Čekali smo društvo u foajeu za barom, do koga je dopirao urnebesni aplauz…
Dobro je, mislim…
Pijem vruću limunadu (grozna je) i osetih dodir ruke na ramenu.
-Izvinite, da li ste vi bili u drugom redu?
Klimnuh glavom, što sam drugo mogla.
-Zovu vas u bekstejd.
Dočekao nas je glavni glumac sa društvom. Malo umoran ali nasmejan
-Dopala mi se poruka na vašem cveću, Vašu veličanstvenu izvedbu nije mogla pokvariti ni kašljačica- zadovoljno se smeška, a ja osmeh od uha do uha.
U zemlju sam skoro propala, ali sve je dobro prošlo, jer glumac ne može biti veliki glumac ako nije i veliki čovek koji razume ljudske slabosti…
I da sam bila potpuno zdrava nikad ga ne bih upoznala. Ovako se pravim važna kad god je na TV neka scena sa njim … Kažem ja, nikad ne znaš zbog čega je to dobro…

- 07:43 - Komentari (33) - Isprintaj - #

četvrtak, 25.10.2018.

Splićanin…

Splićanin…
Imam auto još iz doba jure, ili tu negde kad je pronadjen točak. Jeste da više ne postoji ni fabrika u kojoj je sastavljen, ali odličan je, registriran, ima 5 litra benzina, prva liga.
Teška srca rešim da ga prodam.
Pojma nemam koliko vredi, ali da vredi, meni vredi. Eh kad bi znao da priča.
Prvi kupac, ostavio broj na autu i ponudu, 50 EU. Skoro sam pala u nesvest od tog bezobrazluka.
Hm… mene je našao… ali imam orjentir tražim 500EU.
Drugi kupac, daje 150EU. I njega sam otpilila glat.
U prodaju se umešali svi poznati i nepoznati, kao da prodajem državu, a ne auto. Saveti na sve strane, pare ni sa jedne.
I nadjem se sa jednim susedom. Svako u svom stilu, ja, kao garažiran, malo vožen, ja prvi vozač (ne znam da li mu je to mana ili vrlina). On, star auto, dosta vožen (nisam ga kupila da mi stoji u garaži), uzeće ga za svoj „novi“ samo zbog delova. Okreni, obrni, nadjosmo se na 400EU. Svi mi se dive kako sam dobro prodala, a ja tužna. Sem dogovora ništa ne napreduje.


Nije ovakav auto, ali ovaj mi se dopada...
Posle novog pregovaranja, najavi se da će doći po auto.
Pitate se gde je tu Splićanin??
E, on je u zajedničkoj garaži, i nema auto nego slona od auta koji je pregradio izlaz i moj ne može van. Guraj levo, guraj desno. Nadjoh splićanku, suprugu, ali ona ne sme da pipa auto bez muža, a muž nestao sinoć na nekom splavu… Lumpuje.
-Što staviste auto u garažu-pitam je, još pomirljivo.
-Čitali smo u Večernjem listu kako je postupio Kinez u Splitu, potura mi ona pod nos članak.
Večernji list
"Molim vas, nemojte mi ukrasti registraciju. Molim vas. Iz Kine sam, žao mi je, iznajmio sam automobil u Srbiji", piše na cedulji na engleskom jeziku, javlja "Večernji list".
Šta reći?? Kupac se još malo predomišljao i onda nestao u vidu lastinog repa.
E, sad, ako ima Splićana na blogu, odmah da ste mi sakupili 400EU, i poslali. Po auto može doći i pretstavnik nekog drugog grada, neću da zakeram. Požurite, registracija vredi samo do kraja meseca, a onda nova cena.
Za sad je post u rubrici humor, a ako auto prodam prebacujem post u rubriku Umjetnost...

- 08:44 - Komentari (38) - Isprintaj - #

utorak, 23.10.2018.

Smokva i ja...


Smokva se ne vidi jer još nije svanulo.
Ja se ne vidim jer držim foto aparat.
Tu smo negde, obe. Ko hoće da gleda vidi...

- 22:00 - Komentari (33) - Isprintaj - #