AnaM

nedjelja, 25.08.2019.

Propuh…


Užegla ova najbliža zvezda, vani +33 što bi rekla ona zgodna manekenka na TV divan, prosečan lep dan.
Ili zaboravljam ili nije bilo, ali ne pamtim ovolike pluseve posle 15 8.. U to vreme pobegnu i turisti pa more pripada domaćima.
Jučer krenem busom 20km u civilizaciju.
Računam, šta je to neki stupanj više manje.
Oni busevi, meni za inat, napravljeni od metala, a stanica gde čekaju za polazak, na suncu. Gde bi drugo i bila?? Kad se peče odojak ne stavlja se na toliku temperaturu. Ima klima, nije da nema, ali je ne uključuju jer troše mnogo goriva.
Elem brekće autobus dobrih petnest minuta, čeka vreme (tu se ne troši pogonsko gorivo). I krene…
Odahnuh sad će malo osvežiti kroz prozore vetrić.
-Zatvaraj taj prozor začu se urlik sa zadnjeg sedišta-od nekog brkajlije u gaćama do kolena, razdrljene majice ispod koje gvirka stomačić na putnike.
-Ne diraj prozore ubi me propuh-viče žena sa šeširom, loknicama, lepezom i sadalicama sa visokim petama, sva a la Madam Pompadur, iz sredine busa.


Slika sa Googla
Dahćem kao parna mašina mora da je taj propuh mnogo opasan.
Stižem u soliterče jedva čekajući da se bučnem pod tuš, upalim klimu i pootvaram sve što ima kvaku. Na vratima obaveštenje
-Mole se stanari da ne prave propuh u svojim stanovima da se prozori ne bi razbili i nekog povredili.
Nikad nisam bila previše poslušan građanin, i prvo što mi je bilo otvorim prozore u stanu. Kad telefon
-Suseda, niste videli obaveštenje, odmah zatvorite sve prozore i vrata na terasi, propuh je.
I sad nešto mislim, taj propuh mora da je nešto mnogo opasno.
Kakva sam naivna, mislila sam da je to vetrić… eto mogla sam i nastradati da nije ovih što brinu.

- 08:29 - Komentari (10) - Isprintaj - #

srijeda, 21.08.2019.

Briketi...

Kakvi su ovo neukusni briketi??


Stigao ugalj za zimu i da pomognem unošenje??

Ko normalan misli na +35 stepeni na zimu ??
Slatko sam se nasmijao...Ja da pomažem... Bež bež Albi do delenja hrane ima vremena...

- 21:30 - Komentari (38) - Isprintaj - #

utorak, 20.08.2019.

Svetski dan 20.8...

Blogeri, blogerice blogerčići i ostali pisci i čitaoci blog.hr, čestitam vam današnji svetski dan!!
Izadjite u prirodu i golišavi i počastite slavljenike. Torte, šampanjac, ne treba, dovoljno je samo osmeh i vruće pantalonice.
Da, da ne zaboravim glavno.
Danas je svetski dan komaraca !!
Mene obožavaju idem da izljubim i zagrlim slavljenike

- 07:10 - Komentari (30) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 19.08.2019.

Kavez...


Priče iz kokošinjca

-Piju, piju, mama, izašli smo iz onog majušnog kaveza.Ima zelene šume, ukusnih kamenčića, dopada nam se. Ovo je sloboda??
--Koka uzdahnu, zaleprša krilima
-Pilići moji dragi. Nema slobode. Ovo je samo malo veći kavez.
-Kad budemo veliki, veliki, kao tata petao, onda ćemo na slobodu u veliki svet??


-I tata petao, i oni veliki su u kavezu.
-Znam, ljudi su na slobodi-.zapijuće maleni, budući filozof pileći. Ljudi mogu da idu gde hoće, da rade što hoće, nisu u kavezu.
Koka se zamisli. To joj je bilo malo komplikovano za kokošiji mozak
-Da, ljudi su slobodni, dato im je sve, mogu sve, ali mi se ipak čini da i oni imaju neke kaveze... Ko zna, nego evo jedne „ljudice“ sa žitom, mani kaveze pile, idemo se dobro najesti.
Svi ti kavezi su zbog hrane pomisli pile filozof, mahnu malenim krilcima i zatrča se prema hranilici.

- 08:58 - Komentari (30) - Isprintaj - #

četvrtak, 15.08.2019.

Čovek...


Čudno stvorenje je taj čovek…
Posle dužeg naučnog proučavanja došlo se do zaključka da je za čoveka broj dva jako važan.
Prvo, zgodnije mu je u paru i živeti i piti.
Lepše je imati dve kuće nego jednu,može jedna na planini drug na moru, dva auta, jedan za svaki dn jedan da mu se divi u graži, dva ženskice, zvaničnu I tajnu...


I sam čovek je u vidu broja dva. Manje više, sve u organizmu je po dva. Dve ruke, dve noge, dva bubrega, dva mozga (hehehe (veliki i mali), dva srca (komora i pretkomora), ili ako više volite moje I njegovo, dva oka, dva uha, dva obraza.
Nije mi samo jedno jasno.
Kad je već sve tako lepo uređeno, zašto imamo samo jedan jeziki još po neki unikat organ?
Da li je to greška prirode, ili vrhunac njenog stvaranja??

- 20:58 - Komentari (28) - Isprintaj - #

srijeda, 14.08.2019.

Kompliment??

Godine


-Smotana, što si ljuta?? Dobila si kompliment.
-Ne ljutim se, samo razmišljam. Rekao mi je da odlično izgledam za svoje godine. I sad mislim na koliko me je procenio. Da li da se uvredim ili da se oduševim??

- 07:30 - Komentari (26) - Isprintaj - #

utorak, 13.08.2019.

Vruće, pa vruće…

Vruće, pa vruće…
Albi na +38 i ko zna koliko stupnjeva
Ma vidi ga, misli da je oprao noge pa može bos mene po nosu.


Hoće li neko reći ovoj da je noć za šetnju, a ne za kupanje u bazenu??Zapela noćas 27, pa 27stupnjeva. Što li joj to znači??

Ništa ugodno da se pročita u novinama, samo nešto se žale.
Glavna vest vruće, pa vruće.
Smešni su ovi ljudi, što očekuju da leti pada sneg??
Mogu si misliti kako bi se onda bunili.

Evo vam snega, da li je sad ugodnije?? Čisti automobil za posao.

- 08:33 - Komentari (36) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 12.08.2019.

Ograde...

Priče iz kokošinjca
Ograde…


Rano jutro.
Puran Paja istrčao na livadu. Kljucnu dva tri puta. Što je valjalo pojeli su, ostala samo neukusna trava, gorka ili kiselkasta. Posle spavanja proteže krila, širi ih da poleti koliko može. Od ove hrane se ugojio pa izgubio elastičnost.
Na nekoliko metara dalje, iza prečke sočna, nepokošena trava. Razmahnu krilima, preleti prečku i kljuc, kljuc, ukusna je.

Zove svoje jato, maše veselo prijatelju petliću da dođe sa svojima. Prečka smeta.
Tog trenutka izlazi gazdarica koja ih služi, donosi im hranu, vodu, čisti, čuva mališane… posluga živine jednom reči.
Gleda je puran Paja sretno.
Maše joj da vidi što je pronašao, ali ona ne shvata. Malo je glupava kad je u pitanju hrana za živinu, ali njihova je. Maše puran, sav se zajapurio da joj pokaže. Ona ništa. Gleda levo desno, zaviruje u kokošinjac. Vidi se da je zabrinuta. Razdera se Paja, mrtve da probudi, i ona ga najzad ugleda.
Paju muka uhvatila, nije podigla prečku da svi prođu na travu, nego viče, uzela motku i preti mu. Ne shvata da je Paja pronašao hranu. Pominje neku ogradu, suseda, granice imanja. Valjda se tako ta prečka zove.
Badava joj je Paja ćurlikao, ne razume. Ograda pa ograda. Uhvatila se za tu granicu kao pijan plota…

Paji, i Glavnom Petlu je potpuno jasno, ovi ljudi su više nego čudni.
Ptica leti gde hoće, za ribu su sva mora otvorena, čak i komarci lete gde im je volja. Ovim ljudima nešto fali u glavi. Ograđuju livade sočne trave, zabranjuju da se prelaze. Nisu tako šašavi samo prema živini, nego i prema drugim ljudima. Umesto lepo da krenu gde su naumili, izmislili carine, ograde, prepreke, zabrane, čak su i more ogradili nekim nevidljim plotom koji se zove 5milja od obale.

Najsmešnije od svega je što misle da pripadaju nekoj civilizaciji, da su gospodari planete. Najobičnija trava raste gde god hoće, ne treba joj putovnica da se raširi.
E, ljudi, ljudi, nastradaćete zbog svoje gluposti mudro reče puran Paja i besno se vrati da pojede pripremljeno žito.

- 06:36 - Komentari (22) - Isprintaj - #

nedjelja, 11.08.2019.

Večera…

SMOTANI...



Smotani me pozvao na večeru.
Očekivala sam roštilj, ili bar sočan biftek. On spremio salatu od maslačka sa dve kapi ulja, malo bosiljka i jednom maslinom.
Kaže gde bi on meni narušio zdravlje sa mesom lude krave, svinjskog gripa ili kokošije groznice.
Hm… Da li da to tumačim kao izraz ljubavi ili da je potrošio novac??

- 08:54 - Komentari (22) - Isprintaj - #

četvrtak, 08.08.2019.

Usamljenost...

Priče iz kokošinjca...
Koke su uvek zajedno. Tako jedu, spavaju šetaju, otimaju jedna drugoj hranu ili se bore za mesto u gnezdu.
Vrelo letnje jutro.
Hranilice su pune žita, pojilice hladne vode, ali vrata prema livadi sa primamljivom zelenom travom, bubicama, puževima i svim kokošijim divotama, su otvorena. Jesti ili šetati, pitanje je sad. Zelena trava je pobedila. Sve su jurnule van.
Jedna koka je malo usporila u trku u tu neku vrstu slobode. Ostala je sama, sama u celom kokošinjcu. Okrenula se, prvo malo zastrašeno, ali drugarice iza ograde ulivale su sigurnost.


Zastala je, raširila krila i poskočila veselo. Trk do jedne hranilice, niko je ne gura. Lagano do druge, malo hladne vodice. Uživala je. Ulazila je u „noćne sobe“, gvirnila u sobu purana.Koja uživancija. Sela je u jedno gnezdo, pa u drugo, pa opet do hranilice. Sve je njeno. Bacala je povremeno poglede na grupu koka pod bazgom. Čeprkale su i dobro se zabavljale kopajući rupe u kojima su se „kupale“.
Samoća je tako lepa. Imaš sve, niko te ne dira, gura kljuca. I hlad i bubicekoje su zalutale, ceo svet je tvoj. Možeš što god hoćeš.
Pet minuta je uživala, pa se zatrčala prema još uvek otvorenim vratima, okrenula se i pogledala onaj ogromni prostorpun sigurnosti, i odlepršala u svoje jato.
Divna je usamljenost, ali samo ako kratko traje.

- 21:16 - Komentari (27) - Isprintaj - #

utorak, 06.08.2019.

Žabac na godišnjem...

Krenuo sam malo na odmor i putovanja.
Kamena ograda obećava...


Skakutanje po zelenoj travi tek da se protegnu kraci...
Kad nema mora, mogu se osvežiti u bazenu...Daj što daš.
Za ručak voće, kruška i odlične marelice. Preporučujem svima koji odu na istu destinaciju...

Dole pušenje, dole trovači zraka, ali jedna mala cigaretica paše. Ko je probao shvatiće...

Malo odmora na ljuljaški u sjeni smokve
Albi, kako stoji ovde sa ženskicama?? Vredi li se pomučiti??Kažeš umišljene su?? Videćemo.Treba znati, ne može svako biti Kazanova
Moje dame koju prvo da poljubim da se pretvorimo u princa i princezu??
Lepotice, može jedan poljubac, postaćeš princeza??
Nosi se, što si ti umišljaš?? Nisam ti ja glupava ženskica, nego koka pametnica.


Albi pomagaj, reci neku lepu reč za mene žapcu. Objasni mu, ženskice se uvek malo nećkaju dok ne vide dokle mogu. Čula sam da za večeru planiraju batake, stradaćemo i žabac i ja...

- 15:34 - Komentari (38) - Isprintaj - #

subota, 27.07.2019.

Znatiželja...

Gladan sam.
Prozor je zatvoren, ali ovoliko kruha...
Sumnjivo mi je da je to neka zamka.
Kljucnuti ili ne, pitanje je sad??


- 06:29 - Komentari (30) - Isprintaj - #

petak, 26.07.2019.

Dobro jutro blogeri...

Buđenje, dosta je spavanja...


Malo vežbe...

Ne može natrag u krevet

Stiže kavica i doručak
Ne bojte se, nije vani klizavo i hladno, dapače
Kad ste sve završili, osećate se veselo i lagano. Možete na more u barku...

Da ste mi zdravi, veseli i debeli...

- 07:01 - Komentari (26) - Isprintaj - #

četvrtak, 25.07.2019.

Rashladjenje…

Rashladjenje…
U ove vrele, letnje dane neophodno je piće da se ugasi žedj i nadoknadi izgubljena tečnost.
Neko voli eis coffe, neko sladoled, a muškići hladnu pivu.
Važno je da se osveži.
U nekim selima isključuju vodu jer se nenamenski troši, ma što to značilo.



-Kako misliš nenamenski trošimo vodu, pa isključili?? Žedni smo.

- 06:23 - Komentari (14) - Isprintaj - #

srijeda, 24.07.2019.

Cipele...


Smotana, zašto kupuješ cipele manji broj??
Nemam novca za more.
????
Volim uživati.
????
-Onaj blaženi osećaj kad dodješ kući, pa ih skineš,,.
Uživancija pa to ti je.

- 05:58 - Komentari (24) - Isprintaj - #

utorak, 23.07.2019.

Lastavicin rodjendan...

Sretan rodjendan, lastavice.
Mogu nalepiti jednu ružu, ili desetine buketa. Mogu poželeti sve najbolje sa tisuću fraza.
Neću
Neka ti krila budu uvek u letu, raširena ka sreći i neka osetiš zadovoljstvo u svemu što radiš.
Sretno ti i veselo bilo...

- 06:35 - Komentari (12) - Isprintaj - #

četvrtak, 18.07.2019.

Ruže...

Ruže pevaju


Smiju se

Primaju goste

Gledaju nas

Vole društvo

Plaču

Umiru

I odlaze na odmor pod smokvu

Ruže, pa ruže, a što nama fali??
Kad te pecnem videćeš...a i ukusne smo pa zdrave. Mora da je to zbog imena ...KOPRIVE

- 22:36 - Komentari (32) - Isprintaj - #

utorak, 16.07.2019.

Maleni petlić


Prvi izlazak sa mamom i sekom.
Imam već tri dana


Seka je malena, ja sam veći od jajeta.


Ne boj se sekice. Ja ću te čuvati od ovih strašnih ruku.


Šetamo po nečem ogromnom, zelenom, ukusnom.


Imam krila.
Ura
Sad mogu stići onog malenog petlića što se zove vrabac.



Imam mesec i pol. Izveo sam mamu i seku u šetnju.


Mam jesam li ja sisar kad volim burek sa sirom??
Seki se ne dopada. Manje jede od mene, pa je majušna.



Blogeri da ste mi živi i zdravi.
Odoh juriti vrapce, sve mi je teže da poletim visoko. Da li to ima veze sa ovom ukusnom hranom, ne znam.

- 14:43 - Komentari (26) - Isprintaj - #

nedjelja, 14.07.2019.

Ćekaj me, samo čekaj...

Ćekaj me, samo čekaj...
Pre pet i pol godina, negde pred Božić, prodaje neki čovek na ulici mladice drveta, voćke.
Kaže dobro je posaditi drvo na Novu godinu, donosi sreću. Gde je mislio da će se to posaditi kad prodaje medju soliterima, nije bitno. Kupim dva stabla, aroniju i marelicu.
Meca stručnjak za mladice.
Posadimo mi, akcenat na ono MI .
Marelica godinu dana kunjala, htela sam je već isčupati, samo neko lišće. Posle dve godine izašli cvetići, oprašili se i počeli plodovi...breskve.
Aronija ni mrdnuti. Raste u visinu. Kaže Google, može izrasti 4 metra. Hm... Listovi liće na aroniju kao što meca liči na morskog psa.
Dobro.
Čekam
I ove, pete, svečano cvetovi, pčelice i plodovi...jabuke.


Sad čekam videti kakva je jabuka. Raste u cvasti, kao aronija ili grožđe. Kad je jučer bila oluja sa tučom, plakala sam ...moje jabučice...
Ostale su čitave.

Čekam dalje kad će se moći gricnuti.
Opravdale su ono
Ko čeka taj dočeka, srećom nisu nastavile,
Ko ne dočeka taj se načeka.

- 19:19 - Komentari (38) - Isprintaj - #

petak, 12.07.2019.

Potvrda intligencije…

Smotana je zabezeknuta.
-Moj mandat je Blog tjedna...hocu da se ucantrtam.
-Ne moze, dosta si gnjavila kaze onaj glavni na blogu.
Sta da se radi, uskoci meca sa svojim dozivljajem..., a Smotana pozdravlja blogere do sledece prilike.

U po’ burne crne noći spava Feruz paša, ali spava i meca, ali neki hajduk leg’o na zvono, pa ne silazi. Skoči meca na noge lagane, ne pali žižak koji drhće, nego sijalicu od 100sveća pa trepće k’o svraka na jugovini..
Kao i svi ljudi, uvek sam mislila da sam pametna osoba. Za potvrdu tome tu su i oni papirići koji se zovu diplome, a ranije se nisu mogle kupiti nego si se morao gnjaviti učenjem. To su ona stara, mračna vremena. Nije bilo mense niti kvizova, nego sedi i gruvaj. Dobro, nije to tema.
U mom soliteru žive neki smešni ljudi koji su verovatno navikli na bunare, jer se stalno nešto začepi u cevi koja je planirana samo za vodu, ali neki se drže onog, gde može voda, može sve.
I tako noćas u sitno doba, kad pošten svet dolazi iz provoda, cvrči moje zvono na ulazu. Pokrijem se preko glave, ali vruće, a onaj uporan.
Otvaram.


-Budite tu susjeda, sad ćemo sajlu kroz vertikalu, pa ako bude poplave kod vas…
Ono poplave odmah me razbudi.
Naravno da je bilo. Onaj vražiji čep gurnuli na treći kat sa koga se čuo urlik
-Kod mene je. Kao da je na lotu dobio, budala mislim si, što se dere??
Posle sat vremena onaj čep doputovao do mene, urlik onog sa trećeg bio je bedan cvrkut prema mom vrisku.
Završiše i sad nadzorni organ pred zoru kontrolira.
-Vama nešto kaplje.
-Kapali te vragovi mislim kako se dočepati kreveta, ali procvrkutah
-Treba da se zameni ono malo okruglo u slavini, sutra ću.
-Pogleda me on kao nižu rasu, okrete nešto levo, pa desno, onaj baksuz prestade da kaplje. Uzdahnu on duboko izlazeći
-Eh, ženske, hoće ravnopravnost, a ne znaju ni pipu zatvoriti. Što bi vi bez nas.
Spavala pomislih… i predadoh se zagrljaju kreveta.

- 09:16 - Komentari (26) - Isprintaj - #

četvrtak, 11.07.2019.

Vaga...

Smotana, zašto se već peti put meriš na toj vagi i uvek taj blaženi osmeh.
Ne mogu odoliti, pokvarilo se nešto, pokazuje 5kg manje.



- 05:59 - Komentari (22) - Isprintaj - #

srijeda, 10.07.2019.

Godine…


-Smotana zašto uvek kažeš da imaš 10 godina više??
-To je jedini način da mi ljudi iskreno kažu da odlično izgledam

- 08:18 - Komentari (26) - Isprintaj - #

utorak, 09.07.2019.

Na bazenu…

Na bazenu…
Bazene su izmislili kontinentalci iz dva razloga.
Prvi je udariti kontru morskim apartmanima, sobama i sličnim skupim tandrmoljcima.
Drugi, povećati zaradu urolozima, nefrolozima, ginekolozima i ostalim ozima koji vole zavirivati u šupljine ženskica i muškića.
Na bazenu, u nekoj skalameriji na visini, čuči spasilac.
Oduševila se Smotana kad ga je videla
-Spasilac, silazi dole.
Isprsi se spasilac, iskočiše bildovani mišići kad uvuče stomak i gleda ko se utaplja.
Zgodna ženskica ta Smotana u bikiniju i pojuri u pomoć.
Ona zavapi u stilu aj, vaj, spasavaj.
-Spasavaj spasioče, spasi me, hitno mi treba 1000EU.

- 12:12 - Komentari (28) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 08.07.2019.

More…


More, destinancija kontinentalaca na kojoj pokušavaju za deset dana postići boju stanovnika Afričkog kontinenta, ali se obično završavaju sa bojom predaka Američkog.
Primećene su i pripadnice izvesne države u Evropi koje isključivo dolaze zbog iskusnog pljeskanja domaćih galeba.
Ne radi se o aplauzima posle pevancije neke klape, nego o konkretnim pljas, pljas, pa sve jače po istaknutom mestu tela gde ledja gube svoje pristojno ime.


Pripadnik iste nacije poneo je kečap kad je video reklamu za klapu Masline, siguran da je klapa neki morski specijalitet.

Sve u svemu, Smotana stranjkinja je bila oduševljena, za razliku od Smoranog stranca koji nikako da namaže kečap po maslinama…

- 11:07 - Komentari (30) - Isprintaj - #

nedjelja, 07.07.2019.

Statistika…


Za večeru se spremao roštilj. Domaćih kobasica je bilo četiri komada. približno iste veličine.
Dvonožnih sisara dva
Četvoronožni sisar jedan (Albi)
Dvonožnih sisara težina ukupno 140kg
Četvoronožnih sisara težina 4-5kg

Podela kobasica
Dvonožni sisari komada dva
Četvoronožni sisar komada dva
Statistički obračunato
2+2= 4
1+2= 3
Dvonošci su dobili više.
Zato Albi mijauče, dere se da je gladan i gleda, prekljinje, umiljava se,pa šta upali.

,

- 16:21 - Komentari (34) - Isprintaj - #

subota, 22.06.2019.

Godišnji...


Ko ima para kupa se u moru

Ko nema para(ili je izdao svoj apartman), kući u lavoru.

- 10:16 - Komentari (44) - Isprintaj - #

četvrtak, 20.06.2019.

Danas...

Pita me prijateljica
-Kakvo je vreme kod tebe??
-Do podne sam mislila da ću pasti u nesvest od vrućine,


a oko 18h kad me je obasjala munja, počelo je treskati,
rekoh gotovo je, puknuće me neki grom

i zaliti kiša kao ružu.

- 20:05 - Komentari (23) - Isprintaj - #

srijeda, 19.06.2019.

Godišnji...

Najviše volim jesen na moru kad odu turisti i imam vlastiti mir.
Eto, stiže i to vreme, pa ja krenuo...


- 09:51 - Komentari (29) - Isprintaj - #

utorak, 11.06.2019.

Zmija...

Zmija…

Zmija kao zmija, što se ima o tome pisati. Niti ih volim niti ne volim, neka gmižu svojim putem.

Doduše pogledam muškića koji kaže da se boji zmije, dooobro si ga pogledam, naročito dok sam bila mlada pa luda. Kažu da muškići koji se boje zmija su dobri. Znate već, dobri, ma zna se u čemu, neću sad o tome.

Moje koke obožavaju gliste, zmijice i kad ih ugledaju nastane trka za onom koja ih prva ulovi. Ne bi verovali kojom brzinom je progutaju, na tugu onih atletičara koka na brze staze koje su odjurile u pogrešnom pravcu.

I tako ja nebojitelj zmija pre neko jutro hoću pomaknuti neku staru kantu za smeće koja mi kvari svako idiličnu sliku travice, ptičica i sunašca, svojom surovom realnošću. Okreni, obrni, sve završi na nekom smeću.

Guram onu kantu, guram, prazna, a teška, zarasla u travu. Nigde nekog da pomogne jadnoj ženskici. U zlo doba javi se sused

-Što to radite??

Preskoči ogradu cimnu levo desno, i izvuče kantu… Pogleda u onu rupu dole, vrisnu i baci kantu.


-Žurim, preskoči ogradu i odlete bez krila.

Gvirnem u tu kantinu rupu, i urliknem

-Aaaaaaalbiiii…

Dojuri Albi, misli deli se neka hrana, pogleda me onako bledo teleći, okrene se i ode. VItez… ma… videće on…

Dolete drugi spasolac petao. Poče da zove koke, kao on nešto našao. One dojure, kao i sve naivne ženske okupile se i gledaju. On pokazuje rupu u travi, ali nema nameru da skoči.

-Ko ko ko ko ko ko, zove ih.

Gleda ga jedna debeliškasta koka, gleda. Ma nosi se misli, skoči u rupu, uhvati ono zmijče i odjuri…

Petao ponosan što je našao zmiju gleda gore. Koke nose štafetu jedna drugoj predajući je, a ja juriš pešadija u kuću…


- 16:22 - Komentari (34) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 10.06.2019.

Murali i grafiti…


Po ovom sadašnjem odgoju omladine, ja sam bila neshvaćena u detinjstvu i zato sam se pogrešno ili ne, tek, okrenula sam se od umetnosti i postala običan, realan čovek.
Imala sam negde dve, tri godine kad sam pronašla neku zgodnu motkicu sa dlačicama na vrhu i boju u maminoj ladici (posle se ustanovilo da se to zove pemzla i šminka) Ocrtala sam zidove soba, hodnik Bilo je krasno. U kuhinji su me uhvatili, zgrabili i oduzeli mi rekvizite za stvaranje remek dela. Rekli su mi da ću sama morati oprati zidove. Tulila sam kao sirena, a plakala kao vodoskok kad su sve obrisali.
Nisam se stigla ni nadiviti svojim radovima.


Mnogo kasnije došla sam u selo koje je zahvatila moda farbanja fasada. Oko nas su se kuće farbale u sve moguće boje i nijanse, ali neki su bez mašta pa su imali snežno bele. Izazivaju omladinu, posle im vrag kriv.
Osvanuše grafiti, a na jednoj kući i pravi mural. Kažu da je to jako lepo, dok nisu njihove kuće došle na red.
Priča se u selu za mangupčiće da voli šarati. Mislila sam onako pošteno, otišli kod neke usamljene ženskice. Ne, našarali sveže ofarbane kuće.
Nekulturni prostaci koji ne vole grafite na svojim zidovima uhvatili jednoga. Gazda kuće ga zatvorio u sobu i ne pušta (zlostavljanje maloletnika).
Dojurio otac, vidjen političar zabezeknut kako se to postupa sa njegovim potomkom. Aja, seljak ni da čuje da je de mode, kaže ima da ga prebije ako njegov matorac ne nadoknadi štetu. Nasmeja se tatica, izvadi iz torbe novac, čekove, šta li.
-Šta da radim sa tim novcem??-
-To je nadoknada za nestašluk moga sina. Razumete, i vi ste mladi bili, ustvari rekao mu je i ti si mlad bio, uzmi pare i talasaj…
-Šta kažeš????
-Razumeš dete.

-Dete?? U moje vreme su se ženili u njegovim godinama.Ništa ja ni ne razumem ni razumem, a pare mi ne trebaju. Nego da tvoj sin sa kompanjonima sredi kako je bilo. Ni kap na podu neću da vidim.
Povuci potegni, sat dva, mladunac se već umorio čekajući rasplet duela, ali seljak ne popušta.
-Ima da sedi kod mene dok se sve ne dovede u prethodno stanje.One poruke sa kućće neka skida. Imali taj tvoj bilmez mejl??
Mladunac se smeje, zanimljiva mu diskusija.
-Nema ni mobitel da koristi-odbrusi seljak.
Tu ti mladunče zavapi
-Pomagaj tata.
I tatica pokleknu, dovede majstore, sinak kao i on nešto pomaže, i sve se dobro završilo…do sledećih grafita.
Ne razumeju svi lepotu grafita, pa to ti je.

- 11:17 - Komentari (31) - Isprintaj - #

nedjelja, 09.06.2019.

Meca bere jagode…


Ona vodurina sa neba što je danima treskala, pljuskala, pljuckala, najzad se smirila. Jučer sa tri pulovera, danas u majici.
Piroda vesela, travica se zeleni, ptičice cvrkuću. Uzmem korpicu, i kao Crvenkapa u šumu, krenem u vrt po jagode.
Jagode se šire na prostoru 3X4 m i dovoljno ih je.
Tu su stabla, tu je i prostor, ali jagoda nigde.
Samo se zeleni trava kao da sam došla u savanu, a ne u vrt.
Ako išta mrzim to je da čučim i sklanjam onu travuljinu. Mogu birati, jagode uz pola sata čupkanja trave ili šipak. Kako nisam na moru šipak nemam, a onaj od ruže još nije stigao. Kud šta ću, hajde čupaj… Ledja mi otpala, Nisam mogla da se ispravim, a korpica tek tek dno pokrila. Ona trava se raširila kao Napoleon tamo u nekom ratu, a jagodice onako rumene sočne izazivaju. Igraju se skrivača u travi. Naćiću vas, pretim, bićete vi doručak u travi.
Nema slika jagoda, pojela ih, evo ruža, njih nisam.


Neću više da se bunim, nagnjavila sam se, ali i nabrala, prave, neprskane, domaće,sočne, mirisne, ali stvarno domaće jagode, ne one iz reklama gde jedna jagoda ima pola kilograma a ukus nešto izmedju lubenice i tikve. Ponosno sam donela 28 jagoda i izjavila da je to dosta. Ne valja preterivati.
Usput sam bacila kokama travu, razdvojila one usijane neodgojene purane koji se stalno tuku kako je postalo vruće i…
Naravno i…
Nisam bila u trapericama nego u suknji.Vruće, ako me razumete.
Što reći??
Nedavno me je gricnuo jedan primerak iz familije pauka, pa sam pod antibioticima, i verovatno sam postala jako ukusna i drugim letećim primercima kukaca. Ne znam, možda i nisam, ali ovi leteći se zalepili za mene pa jedu li jedu. U zanosu branja jagoda, nisam ni osetila te „poljupce“ dok se jedan nije zario kao da buši bunar na mojoj nozi. Refleksno tresnuh se po nozi, a ono krv iz njega po nozi… bljak… Ne znam da li je moja, ili neka druga DNK nisam radila, ali noge mi kao krofnice. Uvek sam želila imati kratke debeliškaste noge. Sad skratile se nešto i nisu, ali su debele kao u slonice. Aja, vaj, jadan meca, oblozi kremice…

Mogu vam reći, da je mnogo lakše kupiti one jagode zapakovane u plastiku, nego ih brati.
Pozdrav odoh u vreli život…

- 06:43 - Komentari (28) - Isprintaj - #