AnaM

četvrtak, 10.10.2019.

Smrdljivi Martin...


Bube mi nisu previše draga bića.
Nekih se užasavam (sve što ujedaju pa svrbi), neke teram iz kuće.
Ne mora biti insekt, ni oni zglavkari, pauci, nisu mi nešto omiljeni, a tek njihovi rođaci, krpelji koji su me tri puta ove godine „poljubili“ pa sam na laboratoriske pretrage potrošila kao da sam na Havaje išla jahtom… užas.
Postoji i smrdibuba, ili kako je još zovu smrdljivi Martin.


Slika sa neta
Kažu da je sreća kad ti Martin uđe u kuću.
Dobićeš puno novaca, ljubav će ti biti verna, na TV ekranima će biti omiljene emisije bez reklama, susjed koji vežba sviranje bubnjeva (rođeni glazbeni antitalent) otićiće na put oko sveta, i još neke sitnice.
I sad ne znam šta da radim??
Nijedna buba mi se na ulasku u kuću ne pretstavi, a ne bih da izbacim tog Martina.
Pustiti sve bube u kuću ili ne pitanje je sad.
Sreća je sreća, ne treba je terati da se ne uvredi i ode.


romantični Martin na ruži

- 17:13 - Komentari (35) - Isprintaj - #

srijeda, 09.10.2019.

Beli konj i crni princ…


Nema curice koja nije maštala o belom vitezu, crnom konju ili obratno. Poenta je u konj-vitez.
Moj je imao motku u ruci kojom je vitlao, na licu masku, kacigu, vizir, neko gvožđe koje je klepetalo. Obavezno je dojurio kad sam bila u opasnosti i borio se. Konj nije igrao neku veliku ulogu u mojim maštarijama., više kao nebitno prevozno sretstvo Samo mu je rep na vetru viorio.
Godine prođoše, vitez izgleda drugačije, a i konj je postao četvorotočkaš.
Pre neki dan krenem u šupu koja služi za odlaganje stvari koje će jednom možda trebati. Niko u nju ne ulazi, ali ja se našla pametna. U samom uglu, pored vrata stoje vreća sa kukuruzom i pšenicom za koke.
Ulazim, palim svetlo i umesto da gledam pod noge, digla nos…ne volim da mi paučina padne na glavu.
I…


Gledam ja njega.
Gleda on mene.
Ukočila se ja od straha. Ukočio se on.
Posle se ispostavilo da je to bila ona sa svojim potomstvom.
Kad sam udahnula vazduh zaurlala sam da se čulo, ne do Marsa i Venere, ali tu negde.
Miš, pravi, živi, ne onaj koji trči, nego poljski koji se penje i na vrh Ajfelove kule.
Urlam ja, usta vrište, a mozak prebire kao kompjuter koga da pozove u pomoć. U tom mozak-kompjuter vrti se i stade na vitez.
Moj spasioc.
I znate koje sam ime vrisnula??
Albi!
Naravno da je dojurio, misli deli se hrana. Te njegove sreće kad je video mišiju familiju. Zaobišao me je i u elegantnom skoku pokazao da je predator a ne mala maca.
Malo je posle zabrljao, pogrešno odgojen, pa nije pojeo miševe nego se sa njima igrao, ali oni su se dobro uplašili i emigrirali kod susjeda.
Pravi vitez je u pravo vreme na pravom mestu.

- 08:40 - Komentari (34) - Isprintaj - #

utorak, 08.10.2019.

Umesto komentara frešu...nežnost

Nežnost
Umesto komentara frešu
Neženost predivno osećanje koje poseduju samo izuzetne ličnosti.
Hm…
Kažu ženske obožavaju tu nežnost, ono, buket ruža, boca dobrog vina, muzika tiha, kmezava, a on na kolenima trabunja stihove…o zvezdama, mesecu, oblacima, kiši.
Kad reče ono kiši, Ona nestrpljivo pogleda na sat. I nežnik ukapira.
Uhvati je nežno za ruku, prinese prstiće usnama i poče ljubiti prst po prst. Ženskica prevrće očima, to valjda uživa. Pole sat, dva došao je do lakta i nežno je poveo u spavaću sobu. Tu je bilo još malo cile mile i to je to.


Mala dođi da ti nežno kažem nešto
Ima tu i prostaka, sa vrata još se dere
-Šta ima za pojesti, pivu mi donesi crkoh žedan. Ženskica besno tresne pivu na stol
-Sad se dolaze, sram te bilo. Ja sama patim, pišem stihove i čeznem za nežnošću.
Onaj prostak, je dohvati za ruku, povuče preko fotelje ne ispuštajući pivu i rke koke navali. Ženskica se strese kao koka, zavrišta kao da je kolju i opusti se kao ruža posle oluje.
-Prostačino smeši se i trči po još jednu pivu.

- 07:23 - Komentari (27) - Isprintaj - #

nedjelja, 06.10.2019.

Vaccina…


Vacinisati dete ili ne??
Doktori koji zastupaju mišljenje NE, mogu biti sankcionisani, pa čak i ostati bez posla.
Neki roditelji su protiv, neki za.
Sve u svemu uveliko se diskutuje o tome.
Laici odlučuju šta i kako uraditi.
Moglo bi se o tome diskutirati satima.
Pitala bih samo jedno: kako je nekome uopšte palo na pamet da sumnja u dobrobit vaccine??
Iz čista mira??
Ili ima još nešto što se ne priča??
Ko sme da prizna da ima ovakav pečat na ruci??


Slika sa neta
To je u doba kad se vaccinisalo protiv variole vere. Niko nije pitao hoćeš-nećeš.
Zadnja epidemija je bila pre četrdesetak godina, a pamtim detalje i ponašanja ljudi kao da je jučer bilo.Tad se otkrilo da svoju decu prvi nisu vaccinisali baš doktori. Srećom, ostali jesu, uspelo se zaustaviti pomahnitalost epidemije revaccinacijama.
Sećam se traume iz detinjstva kad su nas vodili na sistematske preglede, pa odvajali decu koja su imala zub za popravku. Sirotani su tužno gledali većinu koja veselo odlazi dok njih sprovode kod zubara.
U kartonima je pisalo kad koje dete treba što primiti.
Pre neki dan mala susjeda se došla pohvaliti da se upisala u prvi razred.
-Jesi li prošla pregled kod doktora.??
-Kako misliš prošla??
-Da li ti treba popraviti neki zub, ili su ti dali odmah potvrdu da si zdrava.
-Svi smo dobili potvrde i svi idemo kod raznih doktora.
-??
-Neko ima krivu kičmu, neko ravna stopala, neko mora nositi naočale, ima svašta, ali mi smo deca, pročiće. Moja drugarica se ne može upisati u školu jer nije vaccinisana.
Ne volim ići doktoru, bežim od njih kao od vraga, verovatno iz straha da mi nešto ne pronađu pa da mi zabrane jesti, šetati, plivati. Daće mi one odvratne lekove na koje celi dan misliš kad ćeš uzeti.
Situacija se naglo poboljšava, zdravstvo je na zelenim granama, jer se primećuje masovni odliv kadrova put zapada…
Sve u svemu naše roditelje, a još manje nas, nisu pitali hoćemo ili nećemo se vaccinisati, nego te uhvate oni beli mantili (zašto nisu neke vesele boje ili na cvetiće??)
Trka između DA i NE se nastavlja.
Ko će pobediti??

- 20:24 - Komentari (39) - Isprintaj - #

petak, 04.10.2019.

Glog…


Brala sam glog i vidim nešto me čudno gledala neka ženskica.
-Šta će vam taj plod??
Pokušala sam da objasnim da više volim piti čaj od gloga nego ići kardiologu, ali nije vredelo.
Hm…??
Pitam se sad zašto bi se neka ženskica bojala gloga??
Da li zbog ploda, ili možda kolca??

Oznake: Crataegus oxyacantha, Glog

- 08:25 - Komentari (38) - Isprintaj - #

srijeda, 02.10.2019.

Magla…


Leto gotovo, došla ova jesenjetina i magla.
Mračno u stanu, sivo, depresivno.
Ništa se ne vidi.
Ne volim tmurne oblake i ovo sivilo po kući.



A onda sam oprala prozore…

Oznake: Vrednica, kućni poslovi

- 21:59 - Komentari (36) - Isprintaj - #

četvrtak, 26.09.2019.

Pile…

Priča iz kokošinjca
Pre dve godine smo imali neko pile koje se nije plašilo.
Nije bežalo kad mu se priđe, samo se malo skupilo i dozvoljavalo da ga se uzme u ruke. Uvek sam našla nešto što je volelo da gricka, pa mi je brzo prepoznavalo korake. Dobilo je ime Pile.
Neku genijalnost nisam pokazala jer mi je trebalo dosta vremena da shvatim da Pile ne vidi.
Njegovi drugari-pilići su ga gurali od hrane, nisu mu dali da pije vodu, kao i mladi svih vrsta, okrutni su bili.
Jednom su se udružili i pokušali su je ubiti. Odmah smo Pile odvojili, hranili ga, čuvali, i dok su svi bili u ogradjenom prostoru, Pile je šetalo slobodno po celom vrtu.
Vreme je prolazilo,
Pile je prezimila u u stacionaru za povređenje pilće i steklo drugaricu koju su petlovi izmaltrertirali pa je dobila neke traume i samo se skrivala. Nešto kasnije je dobila još jednu drugaricu, pa jednog petlića, koga su veštačke koke, silikonke povredile. Svi su polako ozdravili i vraćali se svom jatu a Pile je bila usamljena.
Koke teško prime stranu u svoje jato, a Pile im je postala strana jer je predugo bila odvojena. Došla bi do mreže ograde, pokušala da uđe kod njih, ali su je napadali, i svaki put oterali. Glavicu bi stavila uz ogradu i slušala njihova kokodakanja. Skupila bi se navečer i
tužno je čekala da je stavimo samu u njen kavez. Pokušavala je da uđe i spava sa svim kokama. Nisu je ni primećivali.
Pile se odlično snalazilo u bašti.
Znala je naći svoju hranilicu, vodu, hrabro je skakala na prečku koju je odabrala za spavanje, ali je bila sama. Mačak Albi je ne dira. Zna leći u njenu blizinu i prede, a Pile ga čuje pa i ona legne pored svog drugara i odmara se.


Jednog dana mali pilići iz ikubatora su se preselili u kavez pored Pileta. Nisu imali svoje mame. Grijala ih je žarulja. Sami su se snalazili kad je hladno ili kad su gladni. Učili su jedan od drugog kako da prežive.
Pile ih je slušala, nije mogla da ih vidi.
Otvorili smo kavez, i ona se ušetala kod njih. Mališani su zastali, nešto pijukali, valjda se dogovarali šta da rade.
Prvo su se stisli uplašeni, a onda su oprezno prišli tom velikom piletu. Pile im je postala mama.
Ko zna kako je videla kad neki vragolan ode gde ne treba, kako je znala kad su žedni ili gladni. Odmah su je prihvatili.
Navečer u novom kavezu nije bilo žarulje da ih grije, pile nije otišlo da spava na prečku. Napravila je gnezdo od slame, raširila se i primila piliće pod krila. Bilo ih je previše. Upalili smo žarulju za višak. Pile je samo kokodakala ko ko ko i zvala ih. Kako se onoliko raširila da ih sve smesti nije mi jasno. Oni su izvirivali iz krila, penjali se na leđa…“mama“ ih je čuvala i odnegovala. Nije ni jedno izgubila.
Ove godine jedna druga koka je jedva donela na svet dva pileta, vragolana.
Pile ih je čula i kad su prvi put izašli u travu zaletelia se preko ograde.
Pretrnula sam da je mama-kvočka ne ubije dok otvorim vrata. Mama-kvočka se opružila na suncu, pogledala Pile proglasila ga za teta-Pile . Te sreće kad su mališani počeli trčati od jedne mame do druge… Neopisivo.
Pile je slepa, celi svoj život nije videla ni travu ni sunce, ni hranilicu ni druge koke. Ona se nije bojala velikih purana, ni psa koji je dolutao, ni goluba koji otima hranu, ne vidi ih.
Pile ima veliko srce voli sve i mališani, pilići, koji najbolje mogu da osete ljubav, vole nju.

- 10:10 - Komentari (40) - Isprintaj - #

srijeda, 25.09.2019.

Vesti...

Smotana

Prelistala sam današnje novine…uvek sam volela bajke



- 08:49 - Komentari (16) - Isprintaj - #

utorak, 24.09.2019.

Sveža riba…


Ljudima stalno nešto smeta.
Nikad nisu zadovoljni sa onim što imaju pa su proglasili ribu za zdravu hranu.
Zdrava, pa zdrava.
Po meni hrana je hrana, ali šta ja znam, idem kupiti ribu. Nisam ljubitelj rečne ribe, ali daj što daš.
Pre neki dan u ribarnici piše sveža morska riba. Zaletim se i kupim. Jeste dosta skuplja od rečne, ali ni more nije blizu.
Donesem ribe kući i vrtim se po kuhinji u pripremama za spremanje ribe, kad čujem.
-Ej, Meco, kako si??
-Dobro- mahinalno odgovaram. Okrenem se, kad to riba maše perajem.
-Kako, ti govoriš??
-Pusti to, jedva sam čekala da dođem kod nekoga da se malo ispričam, dosadilo mi samovnje.
-Hm, a odakle si ribo??



Ona reče neko more za koje sam čula da postoji, ali pojma nemam gde je.
Odmah mi dođe pred oči onaj račun koji sam za nju platila. Normalno da toliko košta kad je došla privatnim avionom čim je sveža. Tu ti riba razveze priču, kako su joj se dopadali vikinzi i da nisu uopšte tako ratoborni kako se priča, a za Kolumba reče da se hranio rumom i po cele dane pevao i bacao udicu bez mamca u more. Zato je pronašao to što je pronašao i smestio indijance umesto u Indiju u Ameriku.
Još bi ona pričala, ali se ja raspalih, pa pravo natrag u ribarnicu.
-Rekli ste da je sveža riba, a ona pamti i Punske ratove.
-Sveža je, škrge su joj svetle, oči nisu mutne…i natandrmelja koješta.
-Ma šta mi je tu hvalite, neću se udavati za nju nego je pojesti, a ne može biti sveža kad je morska, more je daleko.
-Sveža riba znači, noćas je odleđena, a ne noćas je ulovljena.
Ja zinuh kao som (rečna riba), a on ode da pripremi svežu ribu iz severnog mora, oceana, ili tako već nečega…
Nemam sliku te ribe, ali ako malo zažmirite, i niste na kraj srca, mogu i ove da prođu.
Glavno da je zdrava hrana.

- 20:10 - Komentari (22) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 23.09.2019.

Sa neta...

- 17:58 - Komentari (34) - Isprintaj - #

četvrtak, 19.09.2019.

Na Dunavu…


Društvo stižu neki sa fotoaparatima i mobitelima.
Nose hranu, zovi ostale.


Plovimo, nemojte sve pojesti dok stignemo.

Dobro je, ali malo je donela

Gotovo. Nema više hrane nema ni manekena.
Cao turisti fotografi, nije vam labud naivna ptičica…
Donesite još kruha ako se hoćete našim slikama producirati po internetu.

- 20:23 - Komentari (28) - Isprintaj - #

srijeda, 18.09.2019.

Suze…


Čim dete izleti na ovaj svet i vidi gde je došlo zaurla i zaplače. Tako mu te suze dođu kao normalna pojava. Nekad je suza suzu stizala kad se zabrlja pa se dobiju ili bar zapreti batinama.
Sad su doneti neki zakoni, konvencije i tako već nešto, pa suze ne vrcaju iz očiju.
Nisu loše te suze.
Zvali su me vodoskok jer sam, čim mi nije bilo po volji napunila oči suzama brada je zadrhtala i gledala sam bespomoćno… Skoro uvek je uspevalo.
Neću o onim suzama koje ostaju duboko u nama i bole.
Ima suze kad te neko šutne iz svog života, a ti umesto da ga odmah zaboraviš, vucibatina jedna, kupiš brdo maramica, šmrčeš i sad kao patiš. To su glupe ali i česte suze. Ima li na kugli zemaljskoj nekog ko nije nikoga ostavio i bio ostavljen??
Suze smeha su simpatične, ali opasne ako popusti neka petlja pa frcnu na drugi kraj. Njih ne priznajem ni slučajno.
Malo pre se isplakah, ali onako baš dobro i zašto.
Sve zbog ovog mangupa.


Rešila sam, ako ću da plačem plakaću samo zbog njega…

- 18:25 - Komentari (26) - Isprintaj - #

utorak, 17.09.2019.

Gledate li filmove??


Plakala sam gledajući filmove, umirala od straha, nisam smela da idem u spavaću sobu kroz hodnik ili sam moje zvala da dođu po mene jer ne smem kroz mrak do kuće. Mnoge filmove sam gledala groz prste žmureći na jedno oko.
Ili su se filmovi promenili ili ja.
Uzmem onu pipkalicu u ruke i napenalim film. Mračno ništa se ne vidi a neki čovek ide, pa ide, pa ide, pa još uvek ide. Nikako da stigne negde, a samo mu se vidi vrh nosa i to na momente. Zasvetlim sliku, kad on stigao i opet ne vidim ništa je je stigao u sunčano jutro.
Nosi se, promenim kanal.
Tu se pa jure. Trče pa trče i uvek nekih desetak metara razmak. Dođe mi da onog otraga poguram. Vidim da će se juriti 20 minuta, ali tu je pipkalalica. Idemo dalje.


Šuma, mesec kroz granje, dvorac zarasao u trnje i neke tandrmoljke. Škripe vrata. Ulazi glavni junak, a paučina mu se vrti oko nosa. Nestrpljivo trga je sa lica, ide prema stolu po kome trče neke bube, i ostala gamad, sveće gore (ko li ih je upalio?), vrata tresnu, a glavni se kao sakrije iza prašnjave zavese. Doleti neki šišmiš, prozor se sam otvara i postaje zgodan muškić sa belim žabo-om, tamno odelo i pelerina kojom mlatara po onoj prašini. Da mi je znati ko mu pegla i štirka te bele kragnice i manžetice.
Pipkalica
Juri ženskica automobilom u centar neke metroplole na posao. Fiju stane ispred same zgrade (tu je obično zabranjeno i zaustavljanje i parkiranje) ima slobodno mesto i one izlazi iz auta u nekoj m miniću vidiš sve, a ne vidiš ništa jer smetaju ona vrata na autu.. Naravno, fatalni susret u liftu jer od celog sveta, baš se nađe zaglavljena sa šefom u liftu. Idi, molim te…
Pipkalca.
Zaspala bih, ali svakih 15 minuta reklame, pa udare tuš kao da će smak sveta... i probude me.
Ne znam kako su ranije ljudi živeli kad su filmove gledali jednom mesečno ili na TV jednom nedeljno, a ja ne umem da nađem film od stotinu kanala na TV.
Moram da sakrijem pipkalicu od sebe…

- 20:35 - Komentari (22) - Isprintaj - #

četvrtak, 12.09.2019.

Za što??


U obližnjoj seoskoj radnjici možete naći sve što vam treba za baštu, dvorište, alat i slične tandrmolje. Lokalni prodavac obavezno pita
-Za što vam to treba??
Onda mu objašnjavam, a on uvek ima neku bolju, čitaj skuplju, varijantu.
Pre neki dan kupujem eksere. Treba mi jedan, ali kupujem i „za neka se nađe“
-Za što vam treba??
Htedoh reći da ću praviti pitu od eksera, ali ljubazno objasnim da je popustila neka daska na kokošinjcu pa… bla bla bla.
-Nije vam to dobro, bolje kupiti nova vratašca.
Drugi dan
-Molim vas malo gipsa.
-Za što vam treba??
Htedoh reći da sam se upisala na kurs kiparstva pa da zakeljam to na model i dobijem skulpturu, ali sam pristojno kazala


-Za jedan xxx- Ne znam kako se zove onaj ekser što ima neke plastične krake pa se to stavi u rupu na zidu i okolo gips. Nešto kao triper, ali nije to.
-Bolje vam je da uzmete orginalno pakovanje nekog trta frta proizvoda- objašnjava mi. Malo je skuplje, ali odlično. Bilo je u tom orginalu taman da napravim vikendicu.
Teško meni, treba mi nova metla za dvorište, šta li će mi ponuditi.
-Dobar dan jednu običnu metlu
-Metlu??
-Da metlu.
-Za što vam treba?? Htedoh mu pristojno objasniti da ne mogu usisavačem čistiti smokve i kupiti lišće, da se svaki čas nešto mora pomesti, ali ne odoleh
-Prodali smo auto pa mi treba neko jeftinije prevozno sretsvo.
Samo je zinuo i zabezeknuto me gledao…
Nadala sam se da će mi ponuditi električni romobil.

- 08:07 - Komentari (38) - Isprintaj - #

srijeda, 11.09.2019.

Mladost ludost...

Jazz generacija ne postoji, tvrde vremešni...
Hej beli, ti što spavaš, jesi li koka ili petlić??


Silazi dole da ti ne pokažem ko sam.

Mladi su danas neodgojeni i nemogući. Ne poštuju starije.Eh, kakvi smo mi bili...

Ma, pusti ga, matori gnjavator... Mi nećemo biti takvi kad ostarimo...

Eh da mi je ludost mladosti, a pamet zrelosti...baš ne bi bilo dobro...

- 10:24 - Komentari (20) - Isprintaj - #

četvrtak, 05.09.2019.

Kukurikuuuuuuuuu...

Dobro jutro blogeri. kako ste spavali??
Što ste sanjali??
Ima li komentara i društva na blogu??
Neki novi trač??


Odosmo mi, nema nikoga da mi se divi kako sam lep, lepa, pametan, pametna...još se nisam odlučio što ću biti.
Ostajte mi zdravi lepi i debeli...

- 06:46 - Komentari (32) - Isprintaj - #

srijeda, 28.08.2019.

LET...


Priče iz kokošinjca

Maleno pile, ne veće od desetak cm, ispitivalo je čudnu šumu oko sebe. Čuo je da je zovu trava. Bila je ukusna, kad bi gurnuo vlat trave, vraćala bi se i udarila ga po kljunu. Veselo se igrao, ali gde je nestala sestrica??
Pronašla je neku veliku travu, ogromnu, kao kuća. Digao je kljun i skočio na grančicu. Kasnije je čuo da se ta trava zove drvo i da ima grane po kojima se može penjati.
Popeo se na prvu koja se malo zaljuljala, pa na drugu i skok, skok od jedne do druge, sve više.
Panično je pogledao dole.


Provalija, ogromna, sigurno preko 1metar. Sestrica ga je hrabro sledila, ali kad su skočili nas istu granu ona se opasno zaljuljala. Grčevito su se držali.
Šta sad??
Pištali su, a mama koka se sva uzbudila. Objašnjavala je na nekom njihovom jeziku, gledala gore pa dole. Maleni su se držali grane i ni makac. Koka raširi krila jednom, drugi put. Pilići su shvatili, raširili su nejaka krila i sleteli.
Uf, dobro je na sigurnoj su zemlji i travi.
Crni petlić se okrenuo pogledao gore i skočio na grančicu ponovo.
Mama koka ga je savetovala.
-Penji se maleni, leti visoko ti si ptica, raširi krila. Uživaj u danima detinjstva, u životu.

Letimo, budimo neustrašivi sanjari, jer nikad se ne zna ko i kad će nam skratiti krila i spustiti nas na zemlju.

- 10:08 - Komentari (34) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 26.08.2019.

Tanjur…


Priznajem imam jednu veliku manu, svaki dan jedem. Nije to nešto spektakularno pa da slikam i stavim na blog, više ono za svaki dan. Druga puno gora, navika mi je da redovno spremam juhu. I to nije nešto čemu se treba diviti, svi to rade.
Problem je nastao kad su se svi duboki tanjuri razbili. Ostao jedan kao da mi se ruga.
Nije da nemam tanjura.
Imam servis za 24 osobe, zlatan pa porculanski, verovatno je u familiji od Merije Terezije. Normalan svet bi jeo iz tih tanjura, ali ja ih čuvam za izuzetne prilike. Što su takve prilike dva tri puta u životu i što mi taj servis zauzima pola ormara nije bitno.
Krenem u kupovinu tanjura. Obiđem prvo internet ponude, pa onda pešaka…
Ima.


U te tanjure bi stale tri žlice juhe, a mi svi ješni.
Gledam one ljude oko mene, svi lepi, pa debeli. Iz kakvog suđa jedu??
Nude mi zdelice, to je sad moderno. Možda je moderno, ali kad će se juha u zdelici ohladiti da se može jesti?? I nekako mi nije to, to.
Pokazivalo su mi sve i svašta i na kraju, pokleknuh.
Moja generacija će prekinuti tradiciju servisa za posebne dane i krećem da lomim skupoceni servis.
Imam na ručku goste.
Kad iznesem na sto te tanjure, očekivaće da u njih sipam juhu od peraja morskog psa, pečenog odojka, šparglu, jastoga, škampe i slične delikatese, a ja spremila neki kupus na brzanjac, salate, neku ribu zaleđenu u doba jure, juhucu od ikre i nema više…
Dosta!!
Da li ću položiti ovaj ispit ili ne videće se…

- 18:32 - Komentari (36) - Isprintaj - #

nedjelja, 25.08.2019.

Propuh…


Užegla ova najbliža zvezda, vani +33 što bi rekla ona zgodna manekenka na TV divan, prosečan lep dan.
Ili zaboravljam ili nije bilo, ali ne pamtim ovolike pluseve posle 15 8.. U to vreme pobegnu i turisti pa more pripada domaćima.
Jučer krenem busom 20km u civilizaciju.
Računam, šta je to neki stupanj više manje.
Oni busevi, meni za inat, napravljeni od metala, a stanica gde čekaju za polazak, na suncu. Gde bi drugo i bila?? Kad se peče odojak ne stavlja se na toliku temperaturu. Ima klima, nije da nema, ali je ne uključuju jer troše mnogo goriva.
Elem brekće autobus dobrih petnest minuta, čeka vreme (tu se ne troši pogonsko gorivo). I krene…
Odahnuh sad će malo osvežiti kroz prozore vetrić.
-Zatvaraj taj prozor začu se urlik sa zadnjeg sedišta-od nekog brkajlije u gaćama do kolena, razdrljene majice ispod koje gvirka stomačić na putnike.
-Ne diraj prozore ubi me propuh-viče žena sa šeširom, loknicama, lepezom i sadalicama sa visokim petama, sva a la Madam Pompadur, iz sredine busa.


Slika sa Googla
Dahćem kao parna mašina mora da je taj propuh mnogo opasan.
Stižem u soliterče jedva čekajući da se bučnem pod tuš, upalim klimu i pootvaram sve što ima kvaku. Na vratima obaveštenje
-Mole se stanari da ne prave propuh u svojim stanovima da se prozori ne bi razbili i nekog povredili.
Nikad nisam bila previše poslušan građanin, i prvo što mi je bilo otvorim prozore u stanu. Kad telefon
-Suseda, niste videli obaveštenje, odmah zatvorite sve prozore i vrata na terasi, propuh je.
I sad nešto mislim, taj propuh mora da je nešto mnogo opasno.
Kakva sam naivna, mislila sam da je to vetrić… eto mogla sam i nastradati da nije ovih što brinu.

- 08:29 - Komentari (13) - Isprintaj - #

srijeda, 21.08.2019.

Briketi...

Kakvi su ovo neukusni briketi??


Stigao ugalj za zimu i da pomognem unošenje??

Ko normalan misli na +35 stepeni na zimu ??
Slatko sam se nasmijao...Ja da pomažem... Bež bež Albi do delenja hrane ima vremena...

- 21:30 - Komentari (38) - Isprintaj - #

utorak, 20.08.2019.

Svetski dan 20.8...

Blogeri, blogerice blogerčići i ostali pisci i čitaoci blog.hr, čestitam vam današnji svetski dan!!
Izadjite u prirodu i golišavi i počastite slavljenike. Torte, šampanjac, ne treba, dovoljno je samo osmeh i vruće pantalonice.
Da, da ne zaboravim glavno.
Danas je svetski dan komaraca !!
Mene obožavaju idem da izljubim i zagrlim slavljenike

- 07:10 - Komentari (30) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 19.08.2019.

Kavez...


Priče iz kokošinjca

-Piju, piju, mama, izašli smo iz onog majušnog kaveza.Ima zelene šume, ukusnih kamenčića, dopada nam se. Ovo je sloboda??
--Koka uzdahnu, zaleprša krilima
-Pilići moji dragi. Nema slobode. Ovo je samo malo veći kavez.
-Kad budemo veliki, veliki, kao tata petao, onda ćemo na slobodu u veliki svet??


-I tata petao, i oni veliki su u kavezu.
-Znam, ljudi su na slobodi-.zapijuće maleni, budući filozof pileći. Ljudi mogu da idu gde hoće, da rade što hoće, nisu u kavezu.
Koka se zamisli. To joj je bilo malo komplikovano za kokošiji mozak
-Da, ljudi su slobodni, dato im je sve, mogu sve, ali mi se ipak čini da i oni imaju neke kaveze... Ko zna, nego evo jedne „ljudice“ sa žitom, mani kaveze pile, idemo se dobro najesti.
Svi ti kavezi su zbog hrane pomisli pile filozof, mahnu malenim krilcima i zatrča se prema hranilici.

- 08:58 - Komentari (30) - Isprintaj - #

četvrtak, 15.08.2019.

Čovek...


Čudno stvorenje je taj čovek…
Posle dužeg naučnog proučavanja došlo se do zaključka da je za čoveka broj dva jako važan.
Prvo, zgodnije mu je u paru i živeti i piti.
Lepše je imati dve kuće nego jednu,može jedna na planini drug na moru, dva auta, jedan za svaki dn jedan da mu se divi u graži, dva ženskice, zvaničnu I tajnu...


I sam čovek je u vidu broja dva. Manje više, sve u organizmu je po dva. Dve ruke, dve noge, dva bubrega, dva mozga (hehehe (veliki i mali), dva srca (komora i pretkomora), ili ako više volite moje I njegovo, dva oka, dva uha, dva obraza.
Nije mi samo jedno jasno.
Kad je već sve tako lepo uređeno, zašto imamo samo jedan jeziki još po neki unikat organ?
Da li je to greška prirode, ili vrhunac njenog stvaranja??

- 20:58 - Komentari (28) - Isprintaj - #

srijeda, 14.08.2019.

Kompliment??

Godine


-Smotana, što si ljuta?? Dobila si kompliment.
-Ne ljutim se, samo razmišljam. Rekao mi je da odlično izgledam za svoje godine. I sad mislim na koliko me je procenio. Da li da se uvredim ili da se oduševim??

- 07:30 - Komentari (26) - Isprintaj - #

utorak, 13.08.2019.

Vruće, pa vruće…

Vruće, pa vruće…
Albi na +38 i ko zna koliko stupnjeva
Ma vidi ga, misli da je oprao noge pa može bos mene po nosu.


Hoće li neko reći ovoj da je noć za šetnju, a ne za kupanje u bazenu??Zapela noćas 27, pa 27stupnjeva. Što li joj to znači??

Ništa ugodno da se pročita u novinama, samo nešto se žale.
Glavna vest vruće, pa vruće.
Smešni su ovi ljudi, što očekuju da leti pada sneg??
Mogu si misliti kako bi se onda bunili.

Evo vam snega, da li je sad ugodnije?? Čisti automobil za posao.

- 08:33 - Komentari (36) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 12.08.2019.

Ograde...

Priče iz kokošinjca
Ograde…


Rano jutro.
Puran Paja istrčao na livadu. Kljucnu dva tri puta. Što je valjalo pojeli su, ostala samo neukusna trava, gorka ili kiselkasta. Posle spavanja proteže krila, širi ih da poleti koliko može. Od ove hrane se ugojio pa izgubio elastičnost.
Na nekoliko metara dalje, iza prečke sočna, nepokošena trava. Razmahnu krilima, preleti prečku i kljuc, kljuc, ukusna je.

Zove svoje jato, maše veselo prijatelju petliću da dođe sa svojima. Prečka smeta.
Tog trenutka izlazi gazdarica koja ih služi, donosi im hranu, vodu, čisti, čuva mališane… posluga živine jednom reči.
Gleda je puran Paja sretno.
Maše joj da vidi što je pronašao, ali ona ne shvata. Malo je glupava kad je u pitanju hrana za živinu, ali njihova je. Maše puran, sav se zajapurio da joj pokaže. Ona ništa. Gleda levo desno, zaviruje u kokošinjac. Vidi se da je zabrinuta. Razdera se Paja, mrtve da probudi, i ona ga najzad ugleda.
Paju muka uhvatila, nije podigla prečku da svi prođu na travu, nego viče, uzela motku i preti mu. Ne shvata da je Paja pronašao hranu. Pominje neku ogradu, suseda, granice imanja. Valjda se tako ta prečka zove.
Badava joj je Paja ćurlikao, ne razume. Ograda pa ograda. Uhvatila se za tu granicu kao pijan plota…

Paji, i Glavnom Petlu je potpuno jasno, ovi ljudi su više nego čudni.
Ptica leti gde hoće, za ribu su sva mora otvorena, čak i komarci lete gde im je volja. Ovim ljudima nešto fali u glavi. Ograđuju livade sočne trave, zabranjuju da se prelaze. Nisu tako šašavi samo prema živini, nego i prema drugim ljudima. Umesto lepo da krenu gde su naumili, izmislili carine, ograde, prepreke, zabrane, čak su i more ogradili nekim nevidljim plotom koji se zove 5milja od obale.

Najsmešnije od svega je što misle da pripadaju nekoj civilizaciji, da su gospodari planete. Najobičnija trava raste gde god hoće, ne treba joj putovnica da se raširi.
E, ljudi, ljudi, nastradaćete zbog svoje gluposti mudro reče puran Paja i besno se vrati da pojede pripremljeno žito.

- 06:36 - Komentari (22) - Isprintaj - #

nedjelja, 11.08.2019.

Večera…

SMOTANI...



Smotani me pozvao na večeru.
Očekivala sam roštilj, ili bar sočan biftek. On spremio salatu od maslačka sa dve kapi ulja, malo bosiljka i jednom maslinom.
Kaže gde bi on meni narušio zdravlje sa mesom lude krave, svinjskog gripa ili kokošije groznice.
Hm… Da li da to tumačim kao izraz ljubavi ili da je potrošio novac??

- 08:54 - Komentari (22) - Isprintaj - #

četvrtak, 08.08.2019.

Usamljenost...

Priče iz kokošinjca...
Koke su uvek zajedno. Tako jedu, spavaju šetaju, otimaju jedna drugoj hranu ili se bore za mesto u gnezdu.
Vrelo letnje jutro.
Hranilice su pune žita, pojilice hladne vode, ali vrata prema livadi sa primamljivom zelenom travom, bubicama, puževima i svim kokošijim divotama, su otvorena. Jesti ili šetati, pitanje je sad. Zelena trava je pobedila. Sve su jurnule van.
Jedna koka je malo usporila u trku u tu neku vrstu slobode. Ostala je sama, sama u celom kokošinjcu. Okrenula se, prvo malo zastrašeno, ali drugarice iza ograde ulivale su sigurnost.


Zastala je, raširila krila i poskočila veselo. Trk do jedne hranilice, niko je ne gura. Lagano do druge, malo hladne vodice. Uživala je. Ulazila je u „noćne sobe“, gvirnila u sobu purana.Koja uživancija. Sela je u jedno gnezdo, pa u drugo, pa opet do hranilice. Sve je njeno. Bacala je povremeno poglede na grupu koka pod bazgom. Čeprkale su i dobro se zabavljale kopajući rupe u kojima su se „kupale“.
Samoća je tako lepa. Imaš sve, niko te ne dira, gura kljuca. I hlad i bubicekoje su zalutale, ceo svet je tvoj. Možeš što god hoćeš.
Pet minuta je uživala, pa se zatrčala prema još uvek otvorenim vratima, okrenula se i pogledala onaj ogromni prostorpun sigurnosti, i odlepršala u svoje jato.
Divna je usamljenost, ali samo ako kratko traje.

- 21:16 - Komentari (27) - Isprintaj - #

utorak, 06.08.2019.

Žabac na godišnjem...

Krenuo sam malo na odmor i putovanja.
Kamena ograda obećava...


Skakutanje po zelenoj travi tek da se protegnu kraci...
Kad nema mora, mogu se osvežiti u bazenu...Daj što daš.
Za ručak voće, kruška i odlične marelice. Preporučujem svima koji odu na istu destinaciju...

Dole pušenje, dole trovači zraka, ali jedna mala cigaretica paše. Ko je probao shvatiće...

Malo odmora na ljuljaški u sjeni smokve
Albi, kako stoji ovde sa ženskicama?? Vredi li se pomučiti??Kažeš umišljene su?? Videćemo.Treba znati, ne može svako biti Kazanova
Moje dame koju prvo da poljubim da se pretvorimo u princa i princezu??
Lepotice, može jedan poljubac, postaćeš princeza??
Nosi se, što si ti umišljaš?? Nisam ti ja glupava ženskica, nego koka pametnica.


Albi pomagaj, reci neku lepu reč za mene žapcu. Objasni mu, ženskice se uvek malo nećkaju dok ne vide dokle mogu. Čula sam da za večeru planiraju batake, stradaćemo i žabac i ja...

- 15:34 - Komentari (38) - Isprintaj - #

subota, 27.07.2019.

Znatiželja...

Gladan sam.
Prozor je zatvoren, ali ovoliko kruha...
Sumnjivo mi je da je to neka zamka.
Kljucnuti ili ne, pitanje je sad??


- 06:29 - Komentari (30) - Isprintaj - #

petak, 26.07.2019.

Dobro jutro blogeri...

Buđenje, dosta je spavanja...


Malo vežbe...

Ne može natrag u krevet

Stiže kavica i doručak
Ne bojte se, nije vani klizavo i hladno, dapače
Kad ste sve završili, osećate se veselo i lagano. Možete na more u barku...

Da ste mi zdravi, veseli i debeli...

- 07:01 - Komentari (26) - Isprintaj - #