AnaM

ponedjeljak, 25.01.2021.

Putovanja…


Put putujem, a žao mi …
Srećom, nisam slušala tu pesmu nego sam putovala. Sad putuj.
Treba ti pored putovnice i neka PRC- FRC putovnica. To je ono što se bockaš protiv corone a objasnili ranije da su sve vaccine iste. Ako je PRC-u zemlja porekla nesimpatična, onda FRC i ne putuješ nigde.
Jutros prognoza vremena, kiša, sneg, olujni vetar.
Nemam PRC, nema sunca, biće FRC, sedi meco kod kuće.
Nije bilo tako. PRC nisam dobila pa sam otputovala u Veneciju, u Zemenu, ali nećemo sitničariti.


Dočekali me labudovi. Ponela sam malo kruha (znam, ne jedu to, ali oni ne znaju pa jedu) I kukuruza i malo pšenice.

Dok je bilo hrane bilo i labuda i još nekih malih ptica koje se deru strava… Kad ih labud stigne, kljucne ih, a one sve u odbranu počnu da se deru.

On mi je doneo štap, ali nisam dobro reagovala

Pa kao svako muško, okrenuo se drugaru

Nastavila sam sa šetnjom, maskirani isto tako

Bilo je ovo ugodno jutro…Putovaću i bez PRC, samo da nije FRC.
Za kraj i jedna tuđa slika.
Nekako sam drugačije zamišljala tog reportera iz Rijeke, nije sa našeg bloga garant, možda iz Dunava...

- 17:25 - Komentari (29) - Isprintaj - #

nedjelja, 24.01.2021.

Sitnica...


Zvrrrr zvrrrr
-Budi kod kuće, stiže ti poklon ekspres poštom.
-Kakav poklon??
-Iznenađenje. Poslao deda Mraz
Posle pola sata stigao poklon u kutiji velikoj kao da je unutra svemirski brod.
Vrhom kažiprsta guram kutiju, ništa se ne događa. Panično zovem
-Stigao.
-Jesi li ga namestila??
-Šta da li sam namestila??
-Poklon, to je televizor.
-Ne znam ja to.
-Ne brini, to je sitnica. Samo gajtan staviš u šteker i to je sve.
-Sve??
-Sve. Kažem ti sitnica.
Hvala darodavcu, nije morao da kupi toliku ekrančinu. Krećem, kaže sitnica. Kutiju ne smem da cepam po svom običaju, jer mora da se čuva 2 godine zbog reklamacije. Ne razmišljam još gde da je stavim.
Stari televizor iz dnevne sobe dobio premeštaj na drugo mesto. Naravno ovaj monitor što se zove televizor, natandrmoljiće se na počasno mesto.
Novi ne staje na mesto staroga.
Bušim zid, tiplovi, sused zvoni da je vreme za spavanje, a ne za građevinske radove.
Ostavljam bušilicu, uzimam usisavač zbog nečeg belog iz novonastale bušotine po pola kile za svaku rupu.. Usisivač kao Boing 6…
Sused…
Vreme prolazi… bušenje, usisivač, tiplovi, sušenje, daske koje se zovu police kad ih kupuješ. Sve se klati.
Izbacujem dasku, na tiplove kačim slike, dovlačim komodu iz spavaće. Monitor-televizor skoro da stane, samo 10cm da je duža. Guraj opet sve na svoje mesto, druga komoda, sad bela, prihvata teret televizora, ali ono drvo života koje sam dobila pre deset godina i pored sve moje nege i dalje živi, grana se lista, i pokušava da ode kroz prozor u život, ne pristaje na taj razmeštaj.
Gurj drvo koje ima saksiju kao da je sekvoja. Sad smeta fotelja koja je u radnji delovala minijaturno, ali u sobi kao da je za King Konga planirana…
Guraj fotelju…



Izmorih se kao da sam trčala maraton, a još uvek u početnoj fazi.
Posle još tri sata, neplanskog guranja, sve stoji na nekom svom mestu. Ja grogi, opušteno sedim sad će omiljena serija.
Pritiskam one dugmiće na pipkalici, ne reaguje… posle sat nerviranja, pipkanja, okretanja i molitva da proradi, shvatim. Nije uključeno jer gajtan ne može da dohvati šteker.
Produžni gajtan…
Grdim i mene i televizor i dostavljače i ko izmisli one inče umesto canimetra… Telefon
-Da li si namestila??
-Šta??
-Novi televizor
-Jesam, režim…
-Jesi li ga lako postavila??
-Jesam, režanje prelazi za dve oktave više…
-Kažem ti, samo ga izvadiš iz kutije, nije težak i uključiš… Sitnica…

- 10:42 - Komentari (38) - Isprintaj - #

četvrtak, 21.01.2021.

Moj rođendan…


Skromnost je vrlina, kažu, tako bih i ja volela da imam skromnih 17 godina, ali tu sam bogatija...
Prošla godina je celom svetu bila gadna pa i meni, nisam je ni živela kako treba i zato sam odlučila da je ne dodam ovim naređanima, nego lepo da oduzmem…
Torta je stigla od lastavice, a i čestitari…
Danas se samo smeškam i uživam…
Bili vi meni zdravi i veseli!

- 07:19 - Komentari (64) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 18.01.2021.

Auuuuuuuuuuu…


Noćas oko 2 sata sam se probudila, vruće.
Zakašljah se.
Nešto hladno mi ščepa srce.
Panično jurim u kuhinju. Hoću li osetiti mirise, prvi simptom??.
Mogla sam otrčati u kupatilo, koje je bliže spavaćoj sobi, i tu se istuširati onim smrdljivim šamponom kupljenim na rasprodaji.
Ne, otrčala sam do frižidera.
Njuškam šunku, ovčiji sir, krastavčiće.
Obaveštavam pučanstvo, coronu nemam, ni šunku, ni sir više...
Ostalo malo kiselih krastavčića…

- 16:53 - Komentari (35) - Isprintaj - #

nedjelja, 17.01.2021.

Nutela, orginale...


Dogodilo se to davno, davno. Davno, kad su ljudi navečer izlazili u restorane sa muzikom, posećivali kazališta, putovali.
Bilo je to tako davno, da se jedva sećamo, pre više od godinu dana, skoro dve.
Takve jedne godine doputovala mi u posetu prijateljica koja je za život izabrala Nemačku. Pre dolaska mi je poslala mejl sa detaljnim uputstvima o njenoj prehrani. Glavno je bilo da ujutro jede neke mrvice, ljuspice, nešto vitaminsko bez calorija, zdravo. Kog’ vraga uopšte troši vreme na jelo koje nije jelo i dan danas mi nije jasno.
Večera strogo u 18 h sati, šalica mlakog mleka, nutela i komad dvopeka, ali obavezno integralni. Za ručak se nije izjašnjavala, pošto je došla u poluposlovnu, poluprivatnu posetu, pa jede vani.
Doputovala, pusica, pusica.
Ujutro donesem joj sve što je naručila, a ja pijem kavicu, pa posle nje doručkić, onakošto se našlo u kuhunji. Gleda me malo strogo, zbog kave sigurno, ali ne komentariše. Najvažniji obrok je jutarnji.
Navečer smo bile pozvane na rođendan kod zajedničke drugarice, u restoran.


Sve po protokolu sam donela u 18 h i tvrdi integralni dvopek, koji je možda ukusan, ali grozno izgleda, i nutelu.
Oko 21h žurka, u restoranu. Udarili muziku na uvce, pevaljka trse silikonima, violina plače, izneli predjelo, prasence, roštilj voz, salate svih vrsta, da ne ređem šta je bilo, brže bih čega nije bilo na stolu.
Ona prevrte oči.
Odolila je sve dok vlak nije dovezao čulbastiju i leskovačku mućkalicu. Tu je kapitulirala, krv nije voda. Salate, ajvar, turšiju, kiseli kupus stavila desno, a levo mesište, pa navalila.da se ne naljute domaćini…
Drugo veče ja opet donesem nutelu koja ne valja, a meni što se našlo u kući, kajmak iz Kraljeva, sir iz Sjenice, pršuta iz Srema… njoj onaj integralac…da li da je ponudim, prošlo 18 h, ili ne, pitanje je sad.
Ode posle tri dana.
Stiže mejl
Nagrdi me zbog kvaliteta nutele, nije kao u Nemačkoj ukusna.
Znaš, nutela vam je (pazi ovo, vam) grozna, mleko ima masnoću i dugotrajno je (očito je kravu trebalo nabaviti, pa da je pomuzem dok maže nutelu na onaj dvopek.) Drugi put vodi računa o zdravlju.
Dobro, otpisah, a oni koji me poznaju znaju da je moje DoooBro, kao HAUG…
Ove godine u planu je bilo moje putovanje u Nemačku…
Spisak prehrane i satnicu sam napisala, ali spasi je corona i oni PRC-CVRC testovi… a spremila sam se baš, baš…
Spisak ide u ladicu, biće još veći, dok ovo sve prođe. Ništa ne traje večno. Brine me samo što dinosaurusa nema, mora da su jeli nutelu, orginal.

- 08:52 - Komentari (44) - Isprintaj - #

subota, 16.01.2021.

Čovek je čovek...

Čovek je čovek, a politika politika
Bez obzira kako si uspešan, ako privatno nisi čovek, sve je badava...
Ovo je priča za koju je možda čulo tek nekoliko ljudi.
Skinuto sa neta…

Radi se o dvojici od tri tenora – Luciano Pavarotti, Placido Domingo i Jose Carreras – koji su uskomešali svijet svojim zajedničkim pjevanjem.
Čak i oni koji nikada nisu posjetili Španjolsku, znaju za sukob Katalonaca i Madrižana, od kada se Katalonci bore za autonomiju od dominantne Španjolske sa centrom u Madridu. Tako se dogodilo da je Placido Domingo Madrižanin, a Jose Carreras Katalonac.
Zbog političkih razloga, 1984. godine Carreras i Domingo postali su neprijatelji.
Budući da su bili vrlo popularni i viđeni po cijelom svijetu, obojica su u svojim ugovorima napisali da će nastupiti samo ako onaj drugi nije pozvan.


Godine 1987. Carreras se sreo s većim neprijateljem od svog rivala Placida Dominga. Iznenadila ga je strašna dijagnoza: leukemija!!! Njegova borba protiv bolesti bila je bolna. Imao je brojne tretmane. Pored transplantacije koštane srži, transfuzije krvi su ga primorale da jednom mjesečno putuje u SAD. Nesposobnost za rad i visoki troškovi ovih putovanja i medicinskih tretmana iscrpili su njegove financije.
Pri kraju svojih financijskih mogućnosti, otkrio je u Madridu fondaciju čija je jedina svrha bila podržavanje tretmana bolesnika od leukemije. Zahvaljujući podršci “Hermosa” fondacije, Carreras je pobijedio bolest i vratio se pjevanju. Još jednom je postigao uzvišen i zaslužen položaj i pokušao se priključiti fondaciji.
Čitajući njihove propise otkrio je da je osnivač, najveći ulagač i predsjednik fondacije bio Placido Domingo. Kasnije je otkrio da je Domingo osnovao ovu organizaciju da mu pomogne u liječenju, ali je htio ostati anoniman kako ga ne bi ponizio zbog prihvaćanja pomoći od “neprijatelja”.
Najdirljiviji dio ove priče je, ipak, njihov susret …

Iznenadivši Dominga prilikom jednog njegovog nastupa u Madridu, Carreras je prekinuo njegov nastup, ponizno kleknuo na koljena, zamolio za oproštaj i javno mu zahvalio. Domingo mu je pomogao da ustane i srdačnim zagrljajem započelo je veliko prijateljstvo.
U jednom intervjuu reporter je upitao Dominga zašto je osnovao “Fondaciju Hermosa” i pomogao “neprijatelju” i jedinom umjetniku koji mu je bio konkurencija.
Njegov je odgovor bio kratak i jasan: “Ne možemo si dopustiti da izgubimo takav glas.“
Ovo je istinita priča koja triba poslužit kao primjer i inspiracija.
Sljedeći put kad vidiš zvijezdu koja pada znaj, u svom srcu, da je to duša nekoga tko je postigao cilj davanja svoje ljubavi drugima .

- 17:39 - Komentari (32) - Isprintaj - #

četvrtak, 14.01.2021.

Nesanica...


Prijateljica i ja smo potpuno različite što se tiče spavanja.
Normalno, meca zaspi i spava kao top, naročito u zimske dane…
Žalim joj se da sam zaspala u fotelji gledajući film. Možeš misliti kako je napet bio… U sitne sate prebacujem se spavajući do kreveta. Ujutro jedva me probudio telefon. Proćiće mi život u spavanju.
Legnem, zatvorim oči, i kao panj u šumi, ne pomerim se do jutra. Užas.
Niko nije zadovoljan sa sobom.


Žali se ona meni.
Uveče legnem u normalno doba, oko pola noći. Ne spava mi se, brojim ovce, koze, majmune, celi ZOO, ništa. Taman da zaspim, žedna. Pijem vodu, pijem, da se napijem, jela kiseli kupus. Legnem. Sad moram trčati u WC… Trčim. Brojim ponovo one životinjke. Majmun skoči po bananu, ja gladna. Odem do frižidera. Uzimam tacnu i ređam sve po redu. Nosim to do kreveta… Smandrljam sve u sekundi, žedna. Nosim sok… sok se prolije po posteljini. Presvlačim posteljinu, kupim mrvice sa tacne, poda, mene… Ne mogu da zaspim.Tvrd mi jastuk, menjam, sad mi nisko, uzimam još jedan. Visoko, zabole me vrat. Mali jastuka pao na pod. Buljim u mrak i čekam da padne luster ili da zaspim…
Ne znam da li da se smejem ili joj zavidm.
Njoj burna noć, više događaja nego nekom po danu. a ja medved spavajući…
Umesto vica

- 17:17 - Komentari (42) - Isprintaj - #