burnt to the core but not broken
15.03.2007., četvrtak
Laž je teška droga, sa te igle se još nitko nije skinuo...
|
O da, lagala je, još kako... Jednom, kad je zadrijemala, preturajući joj krišom po riječima, kao po torbici, slučajno sam nabasao na neke male, nepotrebne laži, i te noći je tamna sjenka slutnje prvi put nadletjela moje snove. Znao sam da to uzima jednom zauvijek, Laž je teška droga, sa te igle se još nitko nije skinuo... ...Kako dosad nisi naučila da sam ja momak kog svako može lagati, ali ga nitko ne može slagati? I da glupa pravila ove igre u kojoj je tebi sve dozvoljeno poštujem jedino zbog toga što sam ih lično odredio? Ne znam zašto je šaputala... - Primjetila sam da opet sviraš... Ne opet. Još uvijek... drugi su izgleda mogli bez mog prebiranja po žicama ali ja nisam mogao... Izgleda da sam ja svoja najvjernija publika... Dao sam sve od sebe da ta rečenica ne zazvuči gorko, ali ona se ipak zamislila. - I... Misliš da ne bi moglo... Znao sam što želi pitati i prekinuo sam je odlučnim odmahivanjem. Na to pitanje mogao bih odgovoriti na osam stranica, ali se svi izgovori i opravdanja sasvim lako mogu svesti i na prostu, najofucaniju negaciju. - Ne... Pogledala me je bojažljivo, uplašila se da, možda, nije trebala pomicati taj kamen, i požurio sam da je smirim... - Čudno je to brdo. Nikad se ne možeš uspentrati onom stranom kojom se jednom skotrljaš. Odnese te, kao velika voda, i odjednom shvatiš da te čeka samo Uzvodno, i da ti se nakačila tisuću i jedna prikolica, i da ne možeš povući...Znala je tu pjesmu... “Otkači šlepove... Nanišani jutro i pusti tu lađu da klizi...” Eh... Da sam država, uzeo bih tu baladu za svoju himnu... Ali, samo u neponovljivoj, šaputavoj verziji Emilije Kovačev... “Spusti svjetla... Oduzmi gas... Smješnih stvari se bojimo... Misliš da netko pita za nas? Kao da ne postojimo...” Stavi misli u prazan hod. Stresi zvijezde ko dudove. I polako nasuci brod na plišane sprudove... Do vraga... Nikad mi neće povjerovati da sam to napisao njoj, deset godina prije nego što sam je sreo... Pogodila je o čemu sam razmišljao... Još jedna slučajnost? - Kako je ženi kojoj netko napiše ovakvu pjesmu? Ne znam to, mala... Znam kako je čovjeku koji napiše takvu pjesmu, ali to često nema nikakve veze... Preslušao sam «sekretaricu», tri zadnje poruke bile su bez riječi, no, neke glasove i ne moram čuti da bi ih prepoznao... Laku noć, Ti Mala Breskvo, kako si samo mogla pomisliti da te neću otkriti po načinu na koji zadržavaš dah? Mirno spavaj, moja mila, sanjaj da si pero na krilu galeba skitnice kog praskozorje zatiče nadomak obala Biševa... Ja sam inače sasvim OK, ako si to htjela saznati?... I sad malo vicova i dosta za danas...ljubim ručice   Mali Ivica se probudi usred noći i uđe kod roditelja u sobu i vidi tata leži na mami i pita: - "Tata, tata šta to radiš mami?" Kaže tata: - "Radim mami bebu..." A mali Ivica se okrene, naprči guzicu i kaže: - "Daj meni napravi autić..." Doso Bračanin na benzinsku pumpu i kaže radniku: - "Hajde mi sipaj 2 litre benzina i 15 kapi ulja." Kaže mu radnik: - "Ma nemoj, da nećes možda da ti i u gume prdnem?" Prva bračna noć; Mujo sa Fatom u spavaćoj sobi, Mujo na jednom a Fata na drugom krevetu. Vidi Fata koliko je sati i reče: - "Mujo, meni hladno mogu li doć kod tebe da mi griješ leđa?" Mujo: - "Možeš!" I okrene ti on Fati leđa da se grije. Na to će Fata: - "Mujo, hladno mi po grudima." A Mujo će ti onako ležeći okrenutih leđa protrljati Fati sise da ih ugrije. Dopizdilo Fati više i kaže ti ona Muji: - "Ama Mujo, jebem te mutava, imam ja neku rupu medju nogama." Na to će ti Mujo njoj: - "Nije ni čudo da ti je hladno,eto odakle ti puše !!!" - Šta je to: ima 4 noge i 1 ruku? - Veseli rotvajler!  |
