Koraljni obrazi...
30.12.2007., nedjelja
Jutro je i popodne ako sam tada otvorila oči…
Buđenje. Ja sam mašta. I što je sve ovo oko tebe? Trebam li kucnuti potpeticama da se malo oraspoložiš ili ćeš bez obzira ne mene tu stajati ka drvena Marija. Mislim heloooo! Poslali su me da ti zbrojim daske u glavi, mada mi se to čini kao nemoguća misija. Daj što si mene došla pilati? Jutrima, ne očekujem podršku ni razumijevanje jer samo želim disati tišinu. I nemoj mi tu skakutati oko ramena, puhnit ću i razletit ćeš se ko sitni pijesak. Ne gledaj me tako ispod oka, moj jutarnji ritual je tišina i šuš od mene ako to nije u skladu sa tvojim maštovitim dijelovima dana. Ko te jebe? Kod mene je jutro jednako tišina i nema mašte koja bi to mogla prominiti. Ali, ali, ali… Ma nema „Ali“ mrš van na ledaru pa tamo učini nešto maštovito. Ja ću te gledati s prozora i polako dolaziti sebi. Ajde sigurna sam da ćeš se dobro zabaviti, pa ti si Mašta. Smisli nešto. Boli me briga. Samo zatvori vrata za sobom i nemoj da te čujem kako vrištiš od sriće jer ću te polit vrućom vodom. Fala lipa na posjetu i zbilja se ne moraš truditi više dolaziti jutrima. Viruj mi ništa se neće prominiti koliko god uporna bila. E, i sritna ti Nova godina mila. Super su ti namjere ali loš odabir izvedbe. Ajde jubin te… Famozna si mi s tim velikim okicama.P.s. Posudiš mi krila barem na po ure? Aj please... |
