19.09.2008., petak
Kako su me
 Nikoleta Marković i Nikolas Kejdž, leta Gospodnjeg 2007-e, oslobodili straha od munja i gromova. A baš sam se plašio. Više munje. Grom bi me finiširao. I onda popijem 40- 50 mg bensedina, i proklinjem sebe što nisam popio propanolol. A ranije se nisam plašio. A to ranije je bilo pre nego što će da mi u MUP Pljevlja prići pandur, noć je bila, on i dva njegova ortaka po uniformi me izveli iz kaveza, ta dvojica udjoše u kućicu za idiote da se ugreju – novembar bio – a ovaj baja, digao mu se kurac od moći i lepo me postavio kao fudbalsku loptu, uzeo zalet, I iz sve snage udario u srce. Naprsla kost. Nabo me tačno na dva rajsfešlusa – Od duksa I čempion sportske futerske jakne. Onda me vratio u kavez. Svršio je. Kada se ohladio grudni koš, Glava mi je pucala od bola Svakog Otkucaja Srca. U kavez se ulazilo kroz podrum, Cija su vrata užasno škripala, I svaka škripa je značila nove batine. Ok, vratismo se nakon pritvora i zatvora u Beograd, Kad počeh da se plašim munja i gromova. Naučih šta je PTSP. Posttraumatski sindrom. Valjda se tako piše. Na sreću, kost zarasla normalno. I reče mi Nikoleta jednom da oluja neće Ubiti mene I mog psa I da munja I grom su lepa dela prirode I da se opustim jer ako Munja I grom ubiju mene – ubiće I nju. A ona je devojka zmaj, besmrtna je. I poverovah joj. A još se potrefilo da gledam tog dana Neki film sa Nikolas Kejdžom Koji je opet imao facu – nešto izmedju ‘’Sere mi se’’ I ‘’počeću da plačem od straha’’. Uvek neodlučan, pogrbljen, Mucavac koji ne muca. I prepoznah sebe u njemu I bi me sramota. Od tada, svako jutro 2 limuna I 2 pomorandže u čašu I 30 mg bensedina. I pipnem naprslu kost I pomislim KAD-TAD !!! piše radovan nastić |
- 14:43 - Komentari (0) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -
________________________
________________________
Idi na vrh strane >>
 U POTRAZI ZA SVETIM GRALOM Radovana sam upoznao pre desetak godina. Bili smo saradnici u omladinskom programu Ritma srca radija B92. Dve crne ovce... ovna, rekao bih. Skrenuo mi je paznju svojim pricama punim seksualnih i svakih drugih frustracija. Besramno je izmisljao price – svakog meseca smo dobijali novu verziju price o prvom seksualnom iskustvu. Stalno izmislja a u stvari je iskren i istinit i bolno samoironican – osobine koje su strcale na tom mestu punom samohvale. To je covek komplikovan i kontraverzan: kepec a bodi bilder, usamljenik kome je drugarstvo sve, fudbalski huligan golubijeg srca, tabletoman ljubitelj zdravog zivota... Radovan Nastic poznatiji kao Bensedin bi bio idealan Skorsezeov Taksista ali da ga umesto De Nira igra Bob Rok iz Alana Forda koji je ustvari Radovan. I da to ne bude igrani film ni crtani film niti strip, nego da bude ljuta istina i samo istina i nista osim istine. Dragi citaoce, veruj mi na rec. Sve napisano u ovoj knizici je susta istina – dokument o jednom zivotu u jednom gradu u jednom vremenu. Strasno je to vreme i uzasan zivot. Potrebni su lekovi da se izdrzi. Ako sami dozirate lekove cesto cete povracati. I povracanja ima mnogo u ovom tekstu. Kada se sve zavrsilo – Srbi su povracali. Pisac je panker, ne onaj nasminkani nego pravi. Danas se mnogi smutljivci predstavljaju kao pankeri. Lakse im je tako. Racunaju, pank danas vise nista ne znaci do puke maskarade a treba smisliti neku pricu – izgovor da je bas sve dozvoljeno, da nema morala. Nas pisac nije od te vrste. Crni pas lutalica slomljenog srca koji vas gleda sa korica ove knjige je samo zeljan slobode i da ga neko voli. Veselo mase repom i ne trazi mnogo, ali to sto trazi se u ovoj prici ne nalazi lako. Ljubav, sloboda, hm. Junak ove knjige jos nije spreman za pravu veliku ljubav iz debelih romana i ne zna sta bi sa slobodom. Zato sa nestrpljenjem cekamo nastavak ove price – zivota i eventualnog pronalaska smisla. A posto svi trazimo to isto, hajde da se dogovorimo da se povremeno, recimo jednom godisnje nadjemo na istom mestu, na stranicama novog nastavka Bensedinove price. Da ovaj svet mozda postane malcice bolji. Mikrob  Dnevnik.hr |
