22.04.2007., nedjelja
Ja nisam kao druge devojke...
 Sedim tako na radiju pre 2-3 godine, i lenčarim...bio neki super dan, sunčan. I dosetim se. Kako da se zabavim. Zauzeo sam 2 kompjutera. Na jednom sam otvorio svoj ICQ, a na drugom napravio potpuno nov profil. Na jednom sam bio JA, Radovan, skroz iskreno, a na drugom sam bio Srbin koji radi u Americi, San Francisko, fotograf i amaterski boxer. Zvao sam se Majkl Maniković. Ćale Srbin, keva njihova. //planirao da dodjem u rodnu grudu na leto...//i ukucam da mi izbaci sve online girls iz Srbadije izmedju 22-30 godina...Ok. Prvi deo uradjen. Naravno, to učinim na oba kompa. I kliknem po 10 devojaka, otkucam u prozor CAO. Radovanu je odgovorila jedna, a Majklu sedam /i brojkama 7/. I ova što mi je odgovorila, napisala je cao i više nije odgovarala. Zato sam zajebao Radovana, i seo za Majklov komp...Morao sam da pronadjem Majklovu fotku..i tu napravih kobnu grešku + nisam poslao svoju. Nego nadjoh nekog simpatičnog dečka na netu, tip je derpe, obične fotke, i poslah njega. Naravno, sve cica mace su pogledale profil, i odgovorile mi. Svakoj sam se svideo. Samo, i Radovanu i Majklu je profil bio isti. Izgleda da je supersonični pasoš odlučio. I počeh tako bla bla...naravno da su stizale fotke na mejl. Podela je bila ovakva: Sexy cice su mi slale fotke sa mora. One ne bas sexy /ne bas sexy za njih same/ slale su sa svadbi /tamo se valjda uvek upicane, ne znam, dobijem panični napad od svadbi/, gde izgledaju super sexy. A one koje nisu bile sigurne u svoj izgled, rekle su da ce mi poslati sutra, čim skeniraju. Na kraju dana sam obustavio svoje istraživanje. I baš sam bio skenjan. Ista razmišljanja, različiti pasoši. I Majkl oduva Radovana. I nijedna nije ni posumnjala da sam fotograf, nije tražila da joj pošaljem fotku San Franciska, bilo koju fotku koju sam napravio. Jebeš fotke, daj pasoš. I sutradan nastavih istraživanje, jer sam na kraju prethodnog dana svakoj rekao da imam box mec sa nekim Mexikancem. Da vidite tu količinu brige sutradan !!!!! """"pa kako si, jesi pobedio, nadam se da te ne boli glava, bezbroj saveta za "ranicu ispod oka" koju sam zaradio od njegovog krošea..."""" Ok. Lepo što brinu. A pola sam kuckao na engleskom, pola na Srpskom. Naravno da su razumele moju jezicku konfuziju...I počeh da se raspitujem za EXIT, kao čuo sam da je zanimljiv festival, pa bih došao...OHO !!! Reakcije su bile vise nego povoljne. Svaka je želela da mi bude vodič. Imao bih i gde da spavam, da ne plaćam hotel. I ozbiljno sam se zamislio da li da zaista kontaktiram svaku od njih. I da ih jebem, jer je poenta bila u tome - mi tebi pičkicu a ako tražis dobićeš i čmarić, ti nama /nadamo se/ poziv u USA. A zajeb, poslah tudju fotku. Derpe bi se najeo pički u Srbiji, bruka.Ali i da sam svoju poslao, ne bih mogao. Mnogo mi se povraćalo. Mnogo. Samo sam ugasio taj broj ICQ-a. I sada mi se povraća. |
- 08:35 - Komentari (4) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -
________________________
________________________
Idi na vrh strane >>
 U POTRAZI ZA SVETIM GRALOM Radovana sam upoznao pre desetak godina. Bili smo saradnici u omladinskom programu Ritma srca radija B92. Dve crne ovce... ovna, rekao bih. Skrenuo mi je paznju svojim pricama punim seksualnih i svakih drugih frustracija. Besramno je izmisljao price – svakog meseca smo dobijali novu verziju price o prvom seksualnom iskustvu. Stalno izmislja a u stvari je iskren i istinit i bolno samoironican – osobine koje su strcale na tom mestu punom samohvale. To je covek komplikovan i kontraverzan: kepec a bodi bilder, usamljenik kome je drugarstvo sve, fudbalski huligan golubijeg srca, tabletoman ljubitelj zdravog zivota... Radovan Nastic poznatiji kao Bensedin bi bio idealan Skorsezeov Taksista ali da ga umesto De Nira igra Bob Rok iz Alana Forda koji je ustvari Radovan. I da to ne bude igrani film ni crtani film niti strip, nego da bude ljuta istina i samo istina i nista osim istine. Dragi citaoce, veruj mi na rec. Sve napisano u ovoj knizici je susta istina – dokument o jednom zivotu u jednom gradu u jednom vremenu. Strasno je to vreme i uzasan zivot. Potrebni su lekovi da se izdrzi. Ako sami dozirate lekove cesto cete povracati. I povracanja ima mnogo u ovom tekstu. Kada se sve zavrsilo – Srbi su povracali. Pisac je panker, ne onaj nasminkani nego pravi. Danas se mnogi smutljivci predstavljaju kao pankeri. Lakse im je tako. Racunaju, pank danas vise nista ne znaci do puke maskarade a treba smisliti neku pricu – izgovor da je bas sve dozvoljeno, da nema morala. Nas pisac nije od te vrste. Crni pas lutalica slomljenog srca koji vas gleda sa korica ove knjige je samo zeljan slobode i da ga neko voli. Veselo mase repom i ne trazi mnogo, ali to sto trazi se u ovoj prici ne nalazi lako. Ljubav, sloboda, hm. Junak ove knjige jos nije spreman za pravu veliku ljubav iz debelih romana i ne zna sta bi sa slobodom. Zato sa nestrpljenjem cekamo nastavak ove price – zivota i eventualnog pronalaska smisla. A posto svi trazimo to isto, hajde da se dogovorimo da se povremeno, recimo jednom godisnje nadjemo na istom mestu, na stranicama novog nastavka Bensedinove price. Da ovaj svet mozda postane malcice bolji. Mikrob  Dnevnik.hr |
