26.05.2006., petak

Crnja i gora

26. maj o6 Šešeljeva psycho-granica Velike Srbije koja je pre petnaestak godina mentalno fascinirala većinu Srbijanaca fatalno zaljubljenih u geografske ćirilične toponime Karlobag – Ogulin – Karlovac – Virovitica, 21. maja 2006. uveče pretvorila se u najsmešniji vic stoleća. Od mnogobrojnih "SAO država" koje su po Hrvatskoj i Bosni stvarane paravojnom brzinom masakriranja u tek iskopanim grobnicama na svetoj srpskoj zemlji, od "drugog oka u glavi" kako se onda tepalo Crnoj Gori, od Kosova koje će do kraja ove godine s lakoćom postati nezavisno – od umetničkog projekta Slobodana Miloševića, srpskih akademika, Crkve i JNA, nije ostao kamen na kamenu. Vizija Velike Srbije kao pravoslavne Džamahirije – u kojoj narod osam sati boravi u crkvi slaveći Srpstvo, osam sati kolje šta god mu je pod rukom i osam sati zasluženo hrče – okončala se današnjom geografijom Malecke Srbije koja je nezasluženo, nikako svojom voljom, iznenada postala nezavisna! Šok izazvan činjenicom da je Srbija (bez Kosova) svedena na teritoriju tek nešto veću od Hrvatske i da se pridružila Austriji, Mađarskoj i Češkoj koje nemaju izlaz na more, što znači da je u udžbenicima vaistinu "kontinentalna zemlja", nemerljiv je udarac čak i po ekstremnim croatia-kriterijumima; 48 sati nakon referenduma u Crnoj Gori, srpsko čovečanstvo je u totalnom zabezeku, mokrom čarapom udareno u saznanju da su Crnogorci (koji su, razume se, uvek bili Srbi) odlučili da se rastanu od matice! A kakva je "ovakva" Srbija danas pod Koštunicom/ juče pod Miloševićem – videlo se u prvih 48 sati nakon uspešnog referenduma u Crnoj Gori: ista ona Vlada Srbije na čelu sa svojim Predsednikom koji je pre sedam dana usred Nemačke izjavio da mu je "primarni politički cilj da održi SCG zajednicu" kao da je isparila, nestala, iščezla! Nigde komentara, reakcije, nigde čestitke! Sklon da izigrava reku ponornicu, Koštunica je posle crnogorskog referenduma iščezao s medijskog obzora; politički potučen do nogu – jer nam je godinama tvrdio da je SCG idealni okvir države o kojoj on noćima sanja, užasnut saznanjem da ga 55,5 posto odsto glasača u Crnoj Gori nije prepoznalo kao Srpskog genijalnog vođu, zaprepašćen otkrićem da srpski Crnogorci, zar ima drugih Crnogoraca, hoće nezavisnu državu, dr. Voja se povukao u ilegalu, verovatno u neki manastir, da na miru sabere utiske i odgovori na pitanja koja ga raspinju: kako je moguće da su Đukanoviću već svi obećali priznanje, da li je moguće da će Crna Gora biti član UN, kako će Srbija bez srpskog mora, šta da radimo s onolikim Crnogorcima u Srbiji koji su verovali u Vojislava? Privremeno rešenje – tipično za dr. Kalašnjikova koji ima akutni psihosomatski problem da se suoči s realnošću, nekako mu je, baš reče lekar, prošlost bliža, tamo se oseća kao Srbin u Karlobagu, u SAO-moru – realizovalo se gostovanjem njegovih savetnika i prijatelja na različitim televizijama gde se, duboko u noć, seirilo o najvažnijem problemu: da rezultati referenduma nisu konačni, da svi glasovi nisu izbrojani i da, naravno, postoji očajnički realna nada da će Srpska Ekipa u Crnoj Gori obaviti sve ono što je Koštunica poželeo. Logično je, naravno, da sad čujemo da Koštuničin Blok u CG traži ponovno prebrojavanje glasova, skeniranje svakog glasača, otiske lobanje svakog Albanca – kako bi se dokazalo da nije stigao iz Albanije što je jedan od razumnijih prigovora, ginekološki pregled Bošnjakinja koje su rađale brže nego što je Koštunica mogao da misli, uz FBI istragu o svim zločincima koji su iz Amerike avionima stigli da poraze Srpsku Ideju. Besmislena nada da će Srbija biti među prvim državama koje će priznati nezavisnost Crne Gore – suprostavila se klasičnim srpskim pretnjama kao reakcija na izneverenu ljubav; izvesni ministar rada Slobodan Lalović izjavio je da će Crnogorci u Srbiji imati status "stranca" i da će im za rad biti potrebno "niz papira, dokumenata i dozvola", što je tipična srpska birokratska osveta onima koji su poručili da će Srbi u Crnoj Gori imati isti status kao ranije (u Crnu će Goru ulaziti s ličnom kartom i raspolagati s imovinom bez ikakvih promena). Već se intenzivno razmišlja kako kazniti one koje voze automobile s crnogorskim tablicama: da li im oduzeti auto ili ih obesiti ili će moraju da plate porez od milion evra po separatističkom točku; studenti Crnogorci – krivi što nisu animirali kolege da SCG opstane – biće linčovani ili oporezovani deset puta više od studenata iz centralne Afrike koji su, inače, zadivljeni Koštunicom i njegovim rastafarijanskim mirom u trenucima opšteg raspada. Ne treba se, bez zajebavanja, odreći mogućnosti da Malecka ali kurčevita Srbija Crnogorcima uvede vize, na granici izgradi najveći zid na svetu, zabrani građanima da idu na crnogorsko (nekad: naše) more... sve je moguće pod vlašću dr. Koštunice kojeg tek bude iz duboke nesvesti, objašnjavajući mu pantomimom da je Crna Gora otišla i da je Srbija završila u pizdi lepoj materini, tamo gde joj jeste mesto. Konačno sama, bez ikog svog – ni prijatelja, ni saveznika – Srbija je već 48 sati najtužnija država sveta: pokliči građana koji se, tobož, raduju što je Crna Gora otišla istovetni su reakciji ljubomornog dečka kojeg je devojka napustila i koja je, samim tim, postala kurva; u Srbiji je radovanje zbog obostrane nezavisnosti refleks iz očaja, poslednji čin odbrane od istine da Koštuničina Srbija ne može da ubedi ni Crnogorce da je ona bratska varijanta, a kamoli da ubedi Srbe da se Srbima veruje. Kako nada umire poslednja, Koštunica i njegovi ministri još veruju u moguće čudo: da se rezultati referenduma proglase nevažećim ili, još bolje, da se ponište svi oni glasovi za nezavisnost Crne Gore jer je to protivprirodni blud – Srbin protiv Srbina. Tek kad se proglase konačni rezultati, kad Evropa sve to prizna, tek kad Predrag Bulatović kaže da je gotovo... postoji mogućnost da Srbija – do kraja ove ili iduće godine ili decenije – prizna nezavisnu Crnu Goru, nema razloga Srbija da hrli, žuri, srlja ili neformalno priznaje, Srbija je uvek držala do forme, njoj je SAO-forma uvek bila pravni okvir za još šarmantniji masakr, Srbija je, bre, dostojanstvena, ponosna, uvređena, povređena, usamljena, ali sposobna da vam uvek škorpionski jebe mater ako zatreba. Važno je da naše građane ubedimo da nezavisnost Crne Gore nije konačna i da, dok mi to ne potvrdimo, njihova nezavisnost ne znači ama baš ništa. Kao da je sve ovo pisao Matija Bećković koji u ponedeljak ujutru "nije mogao da veruje" da mu "kidnapuju Crnu Goru", baš u času kad se Vojislav Koštunica spremao da nestane – jer je otkrio, iz ovdašnjih medija, da su u Crnoj Gori pobedili "Albanci" i "Bošnjaci" koji su se usudili da glasaju za nezavisnost i time poništili "autentične srpske glasove". Priča o tome kako su Albanci u Crnoj Gori pobednici ovih izbora – klasičan je srpski fašistički alibi koji ne može da podnese buduću matematičku jednačinu da Srbin s Kosova i Albanac iz Metohije imaju jednako pravo na glas. Ali, kako se logika povukla iz javnog života Srbije, sve jeste moguće: sem činjenice da se Vojislav Koštunica negde pojavi i čestita Crnogorcima. Uvek ima opravdanje: ako Savo Milošević, fudbaler, nije hteo da čestita onima koji su ovako glasali na referendumu, ne mora ni dr. Kalašnjikov. Nije on fudbaler, nego nevidljivi premijer. U tome je nogometna veličina Srbije!

- 09:02 - Komentari (2) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -

08.05.2006., ponedjeljak

RICARDS OPERISAN, STONSI POMERAJU TURNEJU

OKLAND, 8. maja - Gitarista Kit Ricards (Keith Richards) uspesno je danas operisan u bolnici u Oklandu i vec je ustao i razgovarao s porodicom, saopstila je britanska grupa “Roling Stons” (Rolling Stones) i najavila da ce, umesto krajem maja, zapoceti evropski deo svetske turneje u junu. Prema navodima benda, operacija je potpuno uspesno zavrsena, ali ce Ricardsu biti potrebno nekoliko nedelja za pun oporavak. Prosle nedelje Ricards je bio na ispitivanju u Oklandu, posle pada na Fidziju i osecao se dobro posle pregleda i otpustanja iz bolnice. Ipak, nakon sto se juce pozalio na glavobolju, lekari su zakljucili da je bolje da obave manju operaciju kako bi otklonili pritisak koji je osecao, saopstili su “Roling Stons” na svom sajtu. Evropski deo turneje “A Bigger Bang”, koji je trebalo da pocne 27. maja u Barseloni, bice pomeren i pocece u junu. Detalji o novom rasporedu nastupa “Stonsa” bice uskoro saopsteni, najavio je taj legendarni britanski bend. Medijske spekulacije o zdravstvenom stanju Ricardsa, posle povrede njegove glave i hospitalizacije na Novom Zelandu, nastavljene su bile prethodnih dana, ali su “Stonsi” porucivali da ce evropski deo turneje biti odrzan prema planu. Novozelandski mediji preneli su proteklih dana da je 62-godisnji Ricards imao krvni urgusak na mozgu, a spekulacije su podgrejane izvestajima pojedinih britanskih medija da je povreda ozbiljnija od “blagog potresa”, kako je zvanicno saopsteno. Pojedini novozelandski mediji preneli su i da su lekari u bolnici u Oklandu strahovali za Ricardsov zivot, a neimenovani izvori naveli su i da je cuveni gitarista ipak operisan zbog hematoma, odnosno ugruska krvi nastalog pucanjem krvnog suda na mozgu. Menadzment benda, medjutim, demantovao je bio izvestaje da je Ricards imao izliv krvi na mozgu i porucio da ce se on pridruziti ostatku benda za dve nedelje, kada je trebalo da pocne evropski deo turneje. Ricards je primljen u bolnicu u Oklandu nakon pada sa kokosove palme na Fidziju, gde je bio na odmoru. Otpusten je iz bolnice posle nekoliko dana uz stroge mere bezbednosti, uspevsi da izbegne mnogobrojne predstavnike medija. Prema dosadasnjem planu turneje, “Stonsi” je trebalo da nastupe 5. jula na stadionu Maksimir u Zagrebu. Koncert u Beogradu, planiran za 7. jul na Hipodromu, jos nije zvanicno potvrdjen, mada su iz kuce “Komuna”, koja je nedavno postigla dogovor sa vladom o koriscenju tog prostora, nagovestili da bi uskoro mogla da pocne prodaja karata. www.rollingstones.com

- 20:29 - Komentari (0) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -

06.05.2006., subota

SLUŠAJ MLADIĆ

4. maj, 2006. Sasvim prirodna, očekivana, politički normalna i umirujuća vest da "premijer Srbije Vojislav Koštunica nije ispunio lično obećanje koje je dao Briselu i Hagu da će se do kraja aprila Mladić naći u Hagu", što prevedeno na starohrvatski znači da će pregovori oko pridruživanja EU konačno biti prekinuti a Srbija ostavljena da bude crna rupa na evropskoj mapi – u Beogradu nikog nije naročito uzbudila. A i zašto bi? Pre svega, tek je drugi neradni dan međunarodnog Praznika rada koji u Srbiji ima status crvenog slova u kalendaru: neukusno je i podlo da ta ista Evropa koja, tobož, brine o ljudskim pravima, na ovakav alarmantan način, opet obećavajući sankcije, ometa građane koji su slavljenički pustili mozak na otavu, patriotski zakucani uverenjem da dr. Kalašnjikov zna šta radi, pa zar nas njegov Cirkus od Vlade nije već "uveo u Evropu", kako to mesecima grlo izgubiše uveravajući nas nekakvi Labusi, Dinkići, Ilići, Stojkovići, sve uvaženi ministar do uvaženog debila, vesela mafijaška ekipa kojoj je Srbija neiscrpni izvor finansijske zajebancije. Isti taj Koštunica koji se pre šest godina u predsedničkoj kampanji predstavljao sloganom u obliku questiona: "Ko sme da vas pogleda u oči?", danas, 2. maja 2006, kad se ispostavilo da je on neopevani lažov i mentalno sitni prevarant koji bi s jednakim uspehom šibicario na ulici ili zavlačio Evropu svojim ubedljivim zaklinjanjem da će se "otkloniti sve prepreke na putu Srbije ka Evropi", jednostavno je propao u zemlju. Nema ga. Mogućnost da se dr. Koštunica pridružio đeneralu Mladiću u njegovom manastirskom skloništu gde zajedno pevaju patriotske pesme uz guslarske rifove – ne samo da nije isključena već je uključena na nivo mentalne realnosti tako bliske dr. Kalašnjikovu: njemu je Mladić idol još iz onih slavnih dana kad je dr. Voja, gacajući po blatu, po ratnim obodima oko Sarajeva, rukom pokazivao gde su "srpske zemlje", oduševljen narodom koji se "tako bori za slobodu", iz čega dss-logikom proizilazi da od hapšenja Mladića nema ništa. Znalo se to i pre nego što je Koštunica slagao naivne Evropljane koje je netko ubedio da je dr. Voja "pošten". Tko u to nije hteo da poveruje mogao je da čuje ministra inozemnih poslova Vuka "Izgubljen u svemiru" Draškovića koji je negde u Evropi, lobirajući za Koštunicu, izgovorio glede uhićenja Mladića da će "prepreka na putu ka Evropi biti ispunjena". Semantičko razrešenje ove spektakularne diplomatske rečenice nije se svelo na mogućnost da "prepreka" (čitaj: Mladić) bude "uklonjena", "sklonjena", "pomerena", "dignuta u vazduh" ili, jednostavno, "eliminisana", već da bude "ispunjena" kao da je u pitanju šuplji prostor koji se puni betonom ili gipsom. Ovaj Draškovićev jezički error posledica je rečnika kojim se Vlada Srbije odavno služi: Mladić je "prepreka", "smetnja", "tehnički problem", "čir", "opterećenje", "teret", "evropska ucena"; niko i nikad iz Vlade nije rekao da je Mladić optužen za nezapamćene ratne zločine, da je u pitanju ekstremni nacionalista ili masovni ubica – već se pledira na njegovu "vojničku čast" od koje nikad ništa nismo videli, jer Mladić nikad nije bio vojnik nego egzekutor, srpski fašista, pomahnitali ubica, izaberite! Nemoćan da se suprostavi muškobanjastom mladićevskom šarmu, Koštunica – još uvek romantično zagledan u rovove oko Sarajeva – nema puno manevarskog prostora. Njegovi politički analitičari iz kruga Nove Srpske Fašističke Misli, "Politike" i "(K)Nina", lako je pretpostaviti, danonoćno baratuju sledećim verzijama. VERZIJA A: Koštuničino dramatično tv-obraćanje srpskoj javnosti. Priznaje da je 30. aprila istekao rok koji je sam postavio, ali optužuje Čedu Jovanovića da ga je ovaj, u sadejstvu sa Latinkom Perović, sabotirao u evropskim institucijama i tako uplašio Mladića koji se opet izmigoljio. Poruka Evropi: da nam se, bezuslovno, rok za "ispunjenje prepreke" pomeri do 2087. godine kako bismo na miru imali vremena da se pripremimo za "proevropske integracije" kojima "od srca težimo". VERZIJA B: Vlada Srbije ćuti, ne izjašnjava se, nadajući se da će EU propasti u roku od nekoliko dana, jer je "evidentno" da istina o Srbiji polako ali sigurno prodire u evropske institucionalne pore. Kad se sam od sebe sruši Haški Tribunal, nema potrebe da izručujemo Mladića čime će se Srbiji otvoriti svetski spektar trgovine i investicija, kao najpoželjnijoj destinaciji za svakog ličnog prijatelja ministra finansija Mlađana Dinkića. VERZIJA C: Vojislav Koštunica objavljuje da je u bekstvu, zajedno s đeneralom Mladićem, i da nema te sile koja će narod naterati da saučestvuje u hapšenju svojih Najvećih Heroja. U saopštenju iz jednog od manastira u kojem trenutno boravi, dr. Koštunica objavljuje odluku Vlade da zavede sankcije protiv EU i prekine razgovore o pridruženju EU Srbiji. VERZIJA D: Objašnjavajući da je bio teško bolestan kad je davao obećanje glede 30. aprila, dr. Kalašnjikov pokazao je doznake iz lokalnog Doma zdravlja u kojima piše da je bolovao od "vrtoglavice, anemije i skromnog dotoka kiseonika u mozak". Tražeći od EU da prihvati ove zvanične dokumente, dr. Voja je apelovao na EU da Srbiju odmah proglase predsedavajućom državom u narednih dvadeset godina, kako bi vaskoliki srpski narod preboleo tugu zbog eventualnog uhićenja generala Mladića. Zahtevao je da se Srbiji, odmah i sad, ukinu sve vize, jer kako će Srbi otkriti koje su "sve srpske zemlje" ako ne putuju i na licu se mesta ne uvere da su recimo, Pazin ili Lids, tako srboliko formirani da emituju pravoslavnim kosmičkim otkucajima. VERZIJA E: Predsednik Vlade dr. Vojislav Koštunica, pred kamerama, objavljuje ostavku čitave Vlade, priznajući da je uhićen u laži. Tvrdi da su ga Labus i Dinkić ucenjivali i od njega redovno uzimali reket. Glasače poziva da se okrenu Srpskoj Radikalnoj Stranci koja nastavlja tamo gde je "DSS stao". Dr. Voja obećava da će se zamonašiti zajedno s Ljiljanom Smajlović, glavnom urednicom Politike koja se, takođe, povlači iz svetovnih ali ne iz polnih aktivnosti. VERZIJA F: Predsednik Vlade dr. Koštunica optužio je Evropsku Uniju da je izmislila "njegovo obećanje" vezano za rok od 30. aprila. "Nikad nisam razgovarao ni s jednim predstavnikom EU u poslednjih nekoliko godina", rekao je Vojislav Koštunica i odbio da komentariše posledice budućih sankcija protiv Srbije. "Mogu da nas uhvate za kurac", rekao je jedan od ministara, koji je dinkićevski želeo da ostane anoniman, čime je presica u Vladi Srbije bila završena. VERZIJA G: Predsednik Vlade Srbije dr. Vojislav Koštunica optužio je Hrvatsku da čuva Mladića i da, koristeći svoje "verske veze" sa EU, radi protiv Srbije baš u trenutku kad je bilo izvesno da je priključenje Srbije EU "samo pitanje dana". VERZIJA H: Predsednik Vlade Srbije dr. Vojislav Koštunica optužio je Rumuniju da na svojoj teritoriji čuva i štiti Mladića kako bi Rumunska Pravoslavna Crkva profitirala na teritoriji SPC-Srbije. Koštunica je zapretio da će Srbija zatvoriti Đerdap i poplaviti "čitavu Rumuniju" ako se Mladić što pre ne isporuči nekom od srpskih manastira iz kojeg je kidnapovan i odveden u Rumuniju. P.S.: Samo nek' je veselo! Zar ovo nisu prvomajski dani radosti i uživanja?

- 20:26 - Komentari (1) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -