26.09.2005., ponedjeljak

KKN BIOGRAFIJA

Grupa Kanda, Kodža i Nebojša oformljena je u Beogradu 1991. godine u postavi: Oliver Nektarijević (vokal), Rastko Lupulović (gitara), Vladislav Rac (bas) i Stevan Dimitrijević (bubnjevi). Nešto kasnije, grupi se pridružio Marko Petronijević (truba). Grupa je skrenula pažnju već prvim demo snimcima, međutim ozbiljniji rad je počeo nakon Oliverovog povratka iz Amerike u leto 1993. KKN u sledećih nekoliko godina postaje jedna od najatraktivnijih beogradskih grupa, i to prvenstveno zbog sjajnih koncerata, a što je zabeleženo na prvom albumu “Guarda Toma!” (Metropolis, 1996.), koji je verno zabeležio vedru atmosferu ovih nastupa, uz dve studijske numere, “Priroda” i “Put za Tunu”. U leto 1996. grupu napušta gitarista Rastko Lupulović - u to vreme i veoma perspektivan glumac - koji se povlači iz javnog života, zamonašivši se u manastiru Dečani. Na njegovo mesto dolazi Ivan Topisirović (Fake Madonna’s Underwear, Superstar), dugogodišnji prijatelj grupe. U novoj postavi, bend menja svoj muzički izraz u pravcu reggaea, a popularnost i kvalitet muziciranja benda napreduju krupnim koracima, što je rezultiralo drugim, u potpunosti studijskim albumom “Igračka plačka” (B 92, 1998.), koji, prema mišljenju i kritike i publike, spada u sam vrh srpske rok produkcije devedesetih. Na CD-u je kao šesti član potpisan i Rastko Lupulovic, zato što je učestvovao u stvaranju albuma. Ubrzo zatim dolazi do nove personalne promene, pošto Stevan Dimitrijević napušta grupu, te na upražnjeno mesto bubnjara dolazi Vladan Rajović (ex Superstar), koji svira i na sledećem CD-u “Become” (Free B92, 2000.). U decembru 1999. Rajović odlazi u vojsku, a njega za potrebe promocije albuma zamenjuje Dejan Utvar (Organja, Pozoriste sesira/Lira Vega, Kazna za Usi, Del Arno Band, Eyesburn, Partibrejkers). Kanda Kodža i Nebojša se u ovom sastavu povlače sa scene 2001. Nakon pauze, bend je ponovo na okupu, ovoga puta u postavi: Oliver Nektarijević – vokal, Nikola Novaković – gitara, Nenad Pejović – gitara (Headstream, saradnja sa grupom Ventolin), Branislav Dragović – bas (Samostalni referenti) i Vladan Rajović – bubnjevi. Posle skoro dve godine rada i dvadesetak održanih koncerata u Srbiji, u maju 2005. izlazi album “Prekidi stvarnosti” (PGP RTS). Album je sniman i produciran u studiju Del Arno Benda u periodu oktobar 2004. – mart 2005., a koproducenti su bili Vladan Matić i članovi KKN.

- 10:24 - Komentari (0) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -

21.09.2005., srijeda

KRAJ LEPOG RITMA SRCA

Još jedna naizgled beznačajna žrtva Tranzicije Otkucaju glasa, zvuka i srca P“Najveći trik koji je Đavo izveo, bio je da ubedi ljude da on ne postoji” - iz filma Uobičajeni sumnjivci Piše: Daniel Kovač (ex autor) Pomalo ogorčeno, pomalo tužno, u utorak, 13. septembra u devet sati uveče, istekao je poslednji otkucaj Lepog Ritma Srca. Za one koji ne znaju, Lepi Ritam Srca je bila radio emisija koja je emitovana jednom nedeljno na Radiju B92. I bila je to neobična emisija. Nastala negde kada je Radio B92 i osnovan, vukla je nasleđe još sa Radija Studio B iz 80-ih godina. Kao i njen “nevaljali” brat blizanac Ritam Srca All Stars, sredinom ovog septembra skinuta je sa programa. Princip emisije, ukoliko niste upoznati, bio je da saradnici ulaze jedan za drugim u studio i izvode svoje priloge. Naizgled ništa neobično, osim što je ekipa saradnika bila odabrana ekipa likova. Da, to je možda najbolji izraz – likovi. Ljudi su dolazili i odlazili, ali svi su imali nešto posebno u sebi. Nekada je to bila erudicija, ili strast za nečim, ili su bili puni ličnih nedoumica ili duševnih problema koje su direktno, bez ustezanja delili sa svim slušaocima. Retko koji saradnik Lepog Ritma Srca je umeo da se emotivno štedi u prilozima. Takvu količinu otvorenosti je nekada bilo gotovo teško podneti. Postajali su bliski sa slušaocima. Sa njima si mogao da se identifikuješ, ili da ih ne voliš, da ti budu kao prijatelj koga viđaš jednom nedeljno. Mnogo puta su me pitali: “E, a kakav je taj i taj?” Ljudi su nas zamišljali i komunicirali sa nama, kao i mi saradnici sa njima. Minimum wage x 17 Jedna od važnih stvari je bila ta što je emisija bila prečica za promovisanje mnogih nepodržanih potkulturnih pojava. U njoj ste mogli da čujete punk bend iz Aleksinca, kućnu produkciju mnogih frikova ili neku egzotičnu muziku od ko zna gde. Minimum wage x 17 Jedna od važnih stvari je bila ta što je emisija bila prečica za promovisanje mnogih nepodržanih potkulturnih pojava. U njoj ste mogli da čujete punk bend iz Aleksinca, kućnu produkciju mnogih frikova ili neku egzotičnu muziku od ko zna gde. Saša Marković Mikrob Kada se pojavio Low-Fi Video, Lepi Ritam mu je dao podršku kada ga je oficijelna redakcija kulture ignorisala, iako je nastao u bioskopu Rex pod kapom tog istog Radija B92. Nove mlade muzičke grupe su bez problema puštane u etar. U vremenu sve krhkije supkulturne infrastrukture Lepi Ritam Srca je uvek umeo da prepozna ono što je vitalno u gradu i pomogne mu koliko može. Pored toga, u jednom periodu je radio forma kao sredstvo izražavanja terana bila na granici pucanja. Sećam se da smo jednom emitovali pesmu Minimum wage grupe They Might Be Giants sedamnaest (17) puta uzastopno. Puštali smo po nekoliko pesama istovremeno. Posle jednog priloga desilo se da je neki slušalac toliko burno reagovao da sam primio ozbiljnu pretnju da će me sačekati ispred radija i likvidirati me. Bilo je tu radio montaža, drama i kolaža, reportaža, upotrebljavali smo procesore glasa i zvuka. U poslednje tri godine shvatili smo da smo u stanju da pravimo pesme za emisiju i izvodimo ih uživo kao u vreme ranog radija. Tako je nastao naš neformalni Orkestar Lepog Ritma Srca koji, nadam se, još nije odsvirao svoje poslednje note. Mislim da smo iskomponovali i izveli preko pedeset kompozicija. Montiranih priloga je bilo na stotine. Neverovatno kreativna mašina je postao taj Lepi Ritam. Sasvim proste stvari U pozadini celog tog uvrnutog, smešnog i nadrealnog cirkusa rableovskog duha uvek smo čuvali ono na šta nas je naziv emisije obavezivao. Naime ono Lepi u imenu je činilo da uvek podržavamo pozitivne stvari, da budemo dobronamerni, da čuvamo emocije, poeziju, čovekoljublje, sasvim proste stvari o kojima niko ne govori, kojih gotovo danas i nema ili ih dobijaš upakovane u malene paketiće. Miloš Tomić Za mene je učestvovanje u jednom ovakvom programu bilo od neprocenjivog značaja. Stekao sam sigurnost i razvijao kreativnost. Nedeljni tempo nije bilo lako izdržati, ali je bio neverovatno podsticajan. Već mi se stvorio instinkt da budem spreman, da imam prilog za emisiju. Gledajući unazad ostalo je mnogo interesantnog materijala – pisanog, komponovanog, snimljenog i emotivnog. Među nama autorima emisije se razvilo posebno prijateljstvo, to su slušaoci sigurno mogli da osete. Lista saradnika kojih mogu da se setim je neverovatna zbirka možda najinteresantnijih likova koje je grad Beograd u tom 15 godina dugom periodu imao: Saša Marković Mikrob, Višnja, Miloš Tomić, Hot Beba, Chilly Moon, Matilda Mišica, Marioneta, Klipani u Pudingu, Igor Brakus, Nada, Tica, Bekan, Guru Gagi, Boris Mladenović, Žolt Kovač, grupa Škart, Đole, Ćirilo, Petar Pejaković, Saša Mihajlović, Mr. Stocca, Gojko iz Čačka, Đorđe i Luka Grožđe, Andrej… Kada se uz ovo dodaju saradnici Ritma Srca All Stars, lista je zaista impresivna. Novi & Ambiciozni Radio ekipa Kako je vreme prolazilo, a Radio B92 ulazio u svoju korporativnu fazu, Ritam Srca je sve više postajao strano telo. Čudaci, kakvim su nas sve više doživljavali oni novi & ambiciozni, sve više smo odudarali. Ostali smo retko podsećanje na to kakav je radio bio u svojim počecima, ali to nikoga nije interesovalo. Kao da nikoga više nisu zanimale naše ljudske teme u ekonomskoj, političkoj i moralnoj tranziciji u kojoj živimo. Lepi Ritam Srca je otišao kao još jedna naizgled beznačajna žrtva te tranzicije. Nažalost, ništa nije moglo da spase Lepi Ritam Srca. Nestao je nejasnim, kuloarskim odlukama, gotovo glasinama, bez obrazloženja. Još jedna tradicija je tako prekinuta. A bila je to jedna dobra tradicija. Piše: http://www.popboks.com/

- 07:56 - Komentari (0) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -

18.09.2005., nedjelja

Rukoblud na patriJotski nacin

Piše: Petar Luković U sopstvenoj otočastvenoj dilemi koji bi srpski happening zanimao već umornog hrvatskog čitaoca koji tek što se vratio s godišnjeg odmora te mu je pun q svojih a kamoli problema omiljenih istočnih susjeda – da li je to prebijanje Darka Rundeka usred Beograda ili sastanak prebijenog Rundeka i predsednika Srbije Borisa Tadića u kafiću, u centru Beograda; možda najavljena smena Bore Đorđevića, savetnika ministra kulture (!), zato što je glede psihopatskih izjava Velimira Ilića, kapitalnog ministra za idiotluke, izjavio da su «novinari B92 govna» i «izdajnička stoka»; ili, može biti, Šešeljevo svedočenje u haškom Tribunalu koje mnogi vide kao prvorazrednu srpsku zajebanciju – odlučio sam se za strogo lično uživanje na granici osvete! Vijest iz «Jutarnjeg lista» da se među «najvećim pljačkašima umjetničkog blaga iz Ernestinova nalazi Miodrag Popov, zloglasni novosadski TV urednik i novinar Radio-televizije Srbije» i da je Popov u terenskom vozilu Land Rover «odnio veći broj slika i skulptura manjih dimenzija», sasvim se uklopila u sliku klasičnog «srpskog patriote-lopuže» i evidentnog ratnog zločinca – s kojim sam se po ovdašnjim srpskim sudovima u desetak navrata sporio i bio trijumfalno poražen, jer je ugledni Popov, danas novinar Televizije Brothers Karić, nedodirljiva fašistička figura omiljena u Koštuničinom pravnom okruženju – sve dokazujući filozofsku tezu da se iza svakog patriotizma kriju pare ili slike ili skulpture, svejedno. Odgovarajući na pisanje «Jutarnjeg lista», Popov je priznao da je u Srbiju preneo «pedesetak slika i skulptura» kako bi ih «zaštitio» od «uništenja», zaboravljajući da je u to vreme Ernestinovo, «neutralnim» dejstvima JNA bilo «oslobođeno», te – nikakvog razloga nije bilo da se bilo šta spašava, jer su grad u svojoj demokratskoj paravojnoj vlasti imali The Serbs, oslobodioci koje je Popov u svojim reportažama veličao kao «junake» i «naslednike Obilića». Navodno, on je sve slike predao predstavniku Crvenog krsta – samo ne objašnjavajući otkad se Crveni krst Srbije bavi umjetninama? Realna je varijanta da je Popov – rimuje se sa «lopov», lepo uzeo sve te slike & skluplture sa bojišta, poneo ih doma, jer je u svojoj plitkoumnoj mentalnoj noši koju zove mozak shvatio da je patriotizam bez dragocenosti nekako nepotpun i da je njegov domoljubni gest, da Hrvate oslobodi artefakta, bilo najmanje što se u datoj tv situaciji moglo učiniti, pored sopstvene slavodobitne izjave u RTS TV-Dnevniku novembra 1991. da je «Vukovar, danas, konačno slobodan grad». Izjava Miodraga Popova da bi on voleo da dođe u Ernestinovo i na licu mesta «raščisti» problem, bezbednosno je idealna prilika da se ovaj ratni zločinac stavi iza rešetaka: toplo ga preporučujem hrvatskom MUP-u! Opsednut horror-slikom Popova u hrvatskom zatvoru – gde bi ga makar desetak puta silovali za svaku ukradenu sliku i dvadesetak puta obljubili za svako mlađahno oko sa one čuvene ogrlice od «dečijih očiju», što je bio njegov lajt-motiv da dokaže da ustaše ne vole umjetničke predmete koje je on, brižno, sklonio u Land Rover – logično sam se prebacio na web sajt Srpske Pravoslavne Crkve gde sam, očekujući da nađem koju tužnu priču o ničim izazvanom napadu na vernika Popova, naleteo na elitnu The Story o tome kako naša Crkva vidi homoseksualnost ili blud u celini (including Miodrag Popov). Mentalno oduzet objašnjenjem da su Najgore Vrste Bluda: rukoblud (hrvatski: drkanje), preljuba (hrvatski: švaleracija), ženološtvo (hrvatski: lezbejstvo), muželoštvo (hrvatski: homoseksualizam), incest (hrvatski: incest) i skotološtvo (hrvatski: nekrofilija), ostao sam paralizovan pred svedočanstvom starca Josifa Spileota, svetogorskog podvižnika, koji je holivudski objasnio kako se nakon osam godina (!) borbe protiv demona bluda – dok mu je do besvesti davao po Desanki Šakić – javio šta mu se desilo: «Jedne noći, dok sam sedeo otvorila su se vrata. Ne dižući pogled, ja sam pognute glave, tvorio umnu molitvu. Zatim sam dole osetio neku ruku koja me je pobuđivala na nasladu. Otvorio sam oči i ugledao onog demona bluda, onog šugavog. Bio sam toliko besan da sam se kao pas bacio na njega i zgrabio ga. Iščezao je. Od tog trenutka, zajedno sa njim iščezla je i telesna bitka. I postao sam novorođenče u velikom bestrašću». Srpska Pravoslavna Crkva u kojoj su takvi muželoštveni heroji kao vladika Pahomije – optužen da je dečake herojski iskorišćavao zguza, što je u skladu sa pravoslavnom teorijom bluda: zrelo je, skini pantalone i naguzi se – na svom sajtu širi seksualne horizonte: u intervjuu s nekakvim lekarom Ječmenicom, čitamo sledeće, dramatično: «Trebamo da se oslobodimo Zapada. Mi smo pravoslavni narod i, kao takav, treba da primenjujemo pravoslavnu medicinu. Svojim pacijentima često prepisujem jelosvećenje, pokajanje i pričest». Šta je «jelosvećenje» još nisam otkrio, ali za reumu ili probleme oko erekcije – već vidim da su pokajanje/pričest jedino rešenje; gde se u sve to uklapa Miodrag Popov – Lopov, ne smem ni da pomislim. Da nije rukopoložio slike koje je oteo? Da nije nad njima vršio rukoljub? Ili se muželoštvom bavio dok je skulpture unosio u Land Rover? U svakom od ovih srpskih slučajeva – Ernestinovo je najebalo! Pravoslavni Popov samo je dokazao da su svete staze Pahomija – naguzi se i uzmi me! – jedini patriotski smer u skladu sa kosmičkim mirom SPC. Slike ili mladići, svejedno: guraj dok ne uđeš i oslobodiš do jaja! Srbija je to! Muželoštveno free!

- 18:23 - Komentari (0) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -

Made in Serbia: Politika u rock`n`rollu

Kako nas slušate? Piše: Petar Luković Pre mnogo godina, u vreme kad novine nisu izgledale kao otpusne liste neizlečivih mentalnih bolesnika, na stranicama kulture nalazila se mala, jednostavna rubrika sa obično dva pitanja: šta slušate/ šta čitate? Odgovorali su uglavnom poznati i ponekad nepoznati likovi čija je lepeza ukusa, ako ništa drugo, pokazivala da se ipak čitaju nekakve knjige i slušaju nekakve ploče. Danas, nekoliko svetlosnih godina kasnije, rubrike ovog tipa nestale su u tabloidnom okruženju nove srpske duhovnosti u kojoj je čitanje knjiga jedan od društvenih zločina i ključni dokaz da je čovek poremetio pameću; konačno – sedeti kod kuće i slušati nove ploče, izgleda budalasto kad milioni Srba pod muzikom podrazumevaju drhtave sise Seke Aleksić ili mikro minić drugarice Stoje! Uostalom, čak i da neke novine samoubilački vrate ovu rubriku, brzo bi se iscrpela lista normalnih sagovornika koji stvarno čitaju knjige i stvarno slušaju diskove; već za koju nedelju stigli bismo do rasnog intelektualca tipa Velimira Ilića koji bi imao kapitalnih problema da se seti da li je The Very Last Book koju je pročitao «Čitanka za III razred» ili «Otpornost materijala». Zamišljam – a jeste bolesno – koje rock bendove preferira Vojislav Koštunica? Kaiser Chiefs mu, verovatno, ne leže zbog sećanja na Austrougarsku; Russian Futurists su previše eksplicitni, mada je u pitanju samo solo projekat Matthew Adam Harta koji, gle, uopće nije ruski futurist u množini nego Kanađanin u jednini; The Out Crowd su previše retro-psihodelični za premijersku soft-viziju sveta bez glasnih gitara; Art Brut engleski bučni i suviše žestoki za njegov neobavešteni ukus; finally, čak ni u imenima kao što su Dredg, The Engineers, Rogers Sisters, Sons & Daughters, Maximo Park, Archive, Madrugada, Tom Vek ili The National – nema nikakve nade da srpski premijer, ophrvan Kosovom, nađe mrvicu utehe ili, daleko bilo, zadovoljstva u makar jednoj pesmi, gotovo pesmičici! Sladostrasno se dvoumim nad rock izborom Tomislava Nikolića: mada bi mu naslov albuma «Grab That Gun» bio blizak (makar zbog Šešeljove ljubavi glede pištolja), siguran sam da nikako ne bi odabrao ženski kanadski bend The Organ, makar zbog činjenice da su u pitanju antipravoslavne lezbijke na postpunk tragu, baš kao što su i sestre Tegan & Sara čiji novi CD «So jealous» po patriotskom defaultu nikako ne zadovoljava visoke moralne SRS kriterijume; Tomislav The Nikolić – znate mu ukus – odbio bi da među patriotske favorite uvrsti Liz Phair (njena pesma «Hot White Cum», u ćiriličnom prevodu «Vrela, bela sperma» nekako se ne uklapa sa radikalskom vizijom SRS-Žene koja se redovno brije kuhinjskim nožem), norveške manijake Turbonegro ili Bloc Party s tamnoputom osobom na vokalu; možda bi se smilovao nad albumom Happenstance privlačne Rachael Yamagate da u pitanju nije dete iz mešanog braka, žensko pa još polujapansko! Gospodin Miroljub Labus svoje bi eventualne rock dileme mobilno rešio glasanjem za švedske bendove: Division Of Laura Lee ili Mando Diao ili Caesars ili Alice In Videoland ili pomahnitale The Hives; ako ga ikad uhvati nokia-nostalgija, lako je stići do Finske gde će ga čekati The Flaming Sideburns ili najnovija Apocalyptica čiji rington, razumeli smo, prihvata svaki ericksson telefon. Labusov portparol, Miloljub Albijanić – neandertalski bliži Velimiru Iliću nego Švedskoj – u šumadinskom transu odbio bi da sluša album «The Best Little Secrets Are Kept» grupe Louis XIV, jer nigde nema haromonike; nikakvu G17+ šansu kod tvrdog Albijanića ne bi imali British Sea Power ili najnovija inkarnacija Go-Betweens, eventualno bi prošli Pink Martini na čijem se albumu «Hang On Little Tomato» nalazi pesma «U plavu zoru», otpevana na nečemu što liči na hrvatsko-srpski jezik u neprepoznatljivoj slovenačkoj varijanti. Ministar pravde Zoran Stojković jedna je od najvećih muzičkih enigmi; šta bi on, za vreme svojih neprekidnih putovanja u Haag, tokom mnogobrojnih ispraćaja srpskih heroja, poželeo da čuje u avionu, u društvu, recimo, Nebojše Pavkovića? Mogućnost da slušaju novi Weezer («Make Believe») ili subverzivne Garbage s prigodno krvavim naslovom «Bleed Like Me», otpada u startu; ne dolazi u obzir ni Architecture In Helsinki jer nisu Finci u pitanju nego Australijanci; možda samo Sinead O'Connor na granici čujnosti sa albumom «Collaborations», u čast kolaboracije-saradnje s Haškim Tribunalom! Konačno, negde i nekad, svojim bi se izborom morao oglasiti Dragan Jočić, ministar policije, koji je zbog mladalačke ljubavi prema grupi Traffic svojevremeno silovao trafiku, što jeste oprostivi greh muzikom zabludelog mladića, danas kao sečivo sablje principijelnog i odlučnog DSS ministra. U širokoj paleti bezbedonosne ponude, uhapšeni bi bili Limp Bizkit zbog pesama «The Propaganda» i «The Surrender» sa albuma «Unquestionable Truth (Part 1)», iza rešetaka bi se zbog korišćenja Casio-keyboards našle The Capricorns, jer, razumećete, ministru nije lako dok mu Kirsten & Heather Lynn serviraju zvuke osamdesetih, svesno ga podsećajući na tonalitet novog talasa iz osamdesetih kad je ona trafika još bila cela; Idlewild bi bili privedeni na informativni razgovor jer šta znači naslov pesme «Love Steals Us From Loneliness», hoće li se time reći da je u srpskom društvu krađa u porastu a DSS usamljenost u padu? Za Bruce Springsteenom je već izdata MUP-poternica: song «Jesus Was An Only Son» sa đavolskog «Devils & Dust» albuma – ne samo da negira mesto Slobodana Miloševića kao Isusovog sledbenika i naslednika, već dovodi u pitanje sveti ravnogorski idiom – zar nisu The Chetniks, raznih dužina brade i kame, u stvari, bili nosioci proeuropskih ideja koje će nas, videćete za nekoliko vekova, hitro uvesti u Rock'n'Roll Hall Of Fame, tamo gde će nas već čekati Seka Aleksić u toplesu i drugarica Stoja, obučena samo u štikle! Ah, da! Šta slušam...? Pitajte Jočića, on sve zna! Podvučeno crnim!

- 18:23 - Komentari (0) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -

Slučaj građanina Čedomira Jovanovića

SVI POKOJNIKOVI LJUDI Piše: Petar Luković Najava da će se pred sudom uskoro naći bivši potpredsednik Demokratske stranke, danas lider Liberalno demokratske frakcije, Čedomir Jovanović, svoju predistoriju ima u transkriptu email poruka koje su se, opet, psihotično, javile autoru ovog teksta. NEDELJA PRVA from: kostunica@legalista.com to: stojkovic@nezavisnodsssudstvo.com Dragi Zorane, ne znam za tebe ali mi ove vrućine nimalo ne prijaju, valjda me usporavaju, šta li, sav sam nekako otežao i umoran, nigde ni traga od one moje poznate energije. Sinoć, recimo, dugo nisam mogao da zaspim pa sam nešto počeo da razmišljam kolike je žrtve Srbija položila na oltar – složićemo se odmah: nelegalnog – Haškog tribunala. Sve nešto mislim da smo se kao država i narod grdno ogrešili o Slobodana Miloševića; onako ga kidnapovanog isporučiti u Hag, mogla je samo ona Vlast kojoj nacionalni interesi nikad nisu bili najpreči. Naprotiv, dok je Pokojnik bio živ, meni je stvarno izgledalo da će nas on i njegova klika sve isporučiti Hagu! Srećom da se desilo ono što se desilo! Nego, nešto da te pitam. Vidim da se ovo oko Marka i Mire malo smirilo, Dejan Mihajlov me uverava da je javnost pacifikovana – sad se svi bave šlemovima i pancirima, pa da nekako vidiš da li ima zakonskih mogućnosti da, kako bih rekao, pravdu uključimo u legalistički tok, ako me dobro razumeš. Neke istorijske događaje ne smemo da prepustimo istoriji: pitanje – da li su krivci za otmicu Miloševića odgovarali pred tvojim sudovima, ostaće da visi kao Damoklov mač nad čitavom našom patriotskom koalicijom. Baš mi je neki dan, za vreme posete Vranju, o tom odnosu istorije i zatvora, nadahnuto govorio velikodostojnik Pahomije, mio jedan čovek, ponosan, očigledno čestit: uzgred, nehajno mi je pomenuo da ima nekakvo neprijatno suđenje, ali kako me o tome niko nije obavestio, ništa nisam znao da mu kažem. Očekujem da ćeš, dragi Zorane, razumeti sve moje dileme, ali uvek i strogo u okvirima zakona. Tvoj Voja. From: stojkovic@nezavisnodsssudstvo.com To: jocic@batinajeizrajaizasla.com Kolega Jočiću, oprostite što smetam elektronskim putem, znam u kakvoj ste gužvi: kao da se sav svetski kriminal naslonio na vaša pleća, ali me je Premijer zamolio da se izokola raspitam kako ide slučaj još uvek nerazjašnjene otmice Slobodana Miloševića koji se, videli ste, u Hagu, odlično drži, svaka mu čast. Shvatam da je glavni osumljičeni mrtav, to nam svima neizmerno olakšava stvar, ali čim u zatvoru nisu svi Pokojnikovi ljudi, ostaje mesta za spekulaciju. Šteta je, sad shvatam, što svojevremeno nismo zajednički iskoristili pisanje “Kurira” i ostalih nezavisnih medija koji su o Čedi Jovanoviću, Bebi Popoviću, Žarku Koraću ispisivali utemeljene optužnice, ali nikako – sećate se – nije bilo pouzdanih svedoka koji bi potvrdili ono što zna cela Srbija, da je Milošević otet i da su kidnaperi među nama, živi, zdravi i da nam se cere u lice. Možda bi – slobodno asociram ideje – nešto moglo da se učini oko nelegalnih poseta zatvorenicima, kao kroz maglu se sećam da su bliski saradnici one budale Đinđića nešto muvali sa upravnikom Centralnog zatvora, ali, dakako, nije na meni da se mešam u krivični postupak, jer sve mora biti – Voja na tome vrlo insistira – u okvirima zakona. Voleo bih da ovaj email odmah dilitujete, znate i sami koliko Rade Bulatović i njegova Služba vole da čitaju elektronsku poštu. Pozdrav, Stojke. From: jocic@batinajeizrajaizasla.com To: stojkovic@nezavisnodsssudstvo.com Nemoj da brineš! Naš poslanik Đorđe Mamula – onaj što ga zajebavamo da mu je dioptrija veća nego okoglavac – setio se zatvorskog čuvara koji je DSS član i koji će, kao što je uradio 2003, opet posvedočiti da su Pokojnikovi ljudi upadali u zatvore kad im se prohte. Problem je što je Đorđe izgubio njegov broj mobilnog telefona, ali se – kao kroz maglu seća – da je čuvar bio prijatelj šofera Velimira Ilića. Da se ti javiš Velji i pitaš ga za čuvara? From: stojkovic@nezavisnodsssudstvo.com To: veljailic@pusikurac.com Majstore! Vodimo neki slučaj koji – odmah da se razumemo – nema nikakve veze s tvojim ličnim Ministarstvom za kapitalne investicije, svaka ti čast kako radiš, nego nam treba tvoj šofer koji poznaje onog čuvara iz Centralnog zatvora, nikako da mu uđemo u trag! Jočić te moli da mu pomogneš! Javi se! From: veljailic@pusikurac.com To: stojkovic@nezavisnodsssudstvo.com Pička mu materina šoferska, majke mu ga nabijem u dupe! Napio se ko svinja, jedva sam ga probudio. Kaže da se čuvar zove Slavomir Banđur, pa vaš je član stranke, mamu vam jebem legalističku, koji kurac upadate u zabran Nove Srbije? I nemoj više da mi šalješ ova elektronska pisma, idu mi na jaja, zovi me telefonom ko čovek, jesi poludeo? Velja. From: stojkovic@nezavisnodsssudstvo.com To: kostunica@legalista.com Dragi Vojo! Imam tu čast da ti javim da su se stvari pomerile s Đinđićeve mrtve tačke i da si – sam ne znaš koliko – bio u pravu kad si pomenuo odgovornost u odnosu na istoriju. Neću da te smaram detaljima, ali mislim da imamo Slučaj: pouzdan DSS svedok, pod kontrolom Đorđa Mamule, bomba je koja će odjeknuti! Videćeš! Što se tiče Pahomija i njegovog pravnog nehata, učinili smo sve da prolongiramo suđenje; po peti put menjamo sudiju – sve u okviru zakona, legalno i legitimno – i obnavljamo dokaze od kojih, nažalost, optuženi neće da odustanu. Ima u tome i suptilne političke igre, ali to verovatno i sam očekuješ, bez obzira što nema potrebe da te obaveštavam o detaljima. Bićemo u vezi. From: kostunica@legalista.com To: radebulatovic@oznasvedozna.com Dragi moj Rade! Već nedeljama nismo ćutali zajedno, vaskoliko uvereni koliko nam je stalo do slobode, časti i dostojanstva, svega onoga čega si bio lišen tokom nepravedne i nerazumne akcije “Sablja”. Svakodnevno, da ne kažem obično ubistvo premijera – koji se samo hvalio titulom predsednika Vlade ali je sve vreme radio protiv nas – iskorišćeno je kao povod da se nađeš iza rešetaka koje su pokušale da te slome. Ali, kosmička pravda trijumfovala je kad si postao ono što si morao da budeš: šef Bezbednosno Informativne Agencije, moja desna i leva ruka, moj prijatelj, moja podrška! Zato te i pitam: koliko veruješ ovom nadobudnom Jočiću? Plašim se da njegove ambicije idu Drakulićevim putem, a znaš da ne volim konflikte. Uzgred, možda si upoznat, zbog čega optužuju onog nesrećnog Pahomija čije tužne oči prizivaju sećanje na Mikelanđelove figurine? From: radebulatovic@oznasvedozna.com To: jocic@batinajeizrajaizasla.com Samo da se javim i da te pozdravim! Voja mi te hvali do neba i tvrdi da si mu velika podrška, samo nastavi! Nego, neki me prijatelji iz Vranja pitaju za onog Pahomija, nije valjda da je MUP učestvovao u svemu tome ili je to onaj Stojković sve radio na svoju ruku? Jeste da su ga optužili za pedofiliju, ali zar baš moramo da sankcionišemo svaki sitan prekršaj? Voja bi mnogo voleo da se sve ovo završi bez mnogo buke. Imaš Pahomija, vrati Kulu! NEDELJA DRUGA: From: jocic@batinajeizrajaizasla.com To: stojkovic@nezavisnodsssudstvo.com Ne znam kakav si ti sa Bulatovićem, ali pripazi oko slučaja Pahomije! Izgleda da se Voja, preko Radeta, ozbiljno zagrejao oko pravednog ishoda ovog nepravednog suđenja! Što se onog čuvara iz Centralnog zatvora tiče, našli smo ga i sad ga Mamula danima brifuje: jedini nam je problem da nađemo sudiju koji će usred godišnjeg odmora da podigne optužnicu, nadam se da znaš šta mislim. Moj ti je savet da se javiš Labusu, on ima neke dobre veze. From: stojkovic@nezavisnodsssudstvo.com To: labus@erickssonstipendija.com Gospodine Labus, žao mi je što vas uznemiravam tokom godišnjeg odmora, ali mi treba vaš savet. Čuo sam da imate načina da nađete sudiju – recimo, onog iz «Knjaz Miloš» privatizacije – koji bi bio slobodno raspoložen da nam se nađe pri ruci kad, eventualno, budemo podizali optužnicu protiv saradnika mrskog vam Pokojnika, u čemu se unapred slažemo. Kao predsednik stranke koja je pokrenula niz afera a u nekima – oprostićete – aktivno učestvovala, što nikako nije pretnja, savetujem vam da obezbedite nestranačku ličnost koja bi, recimo, koliko sutra, podigla optužnicu protiv otmičara Slobodana Miloševića. Kolega Dinkić ostaće nezavistan u svojim poslovnim poduhvatima – garantuje vam Vlada – ali nam ova usluga u ovom času kad razmišljamo o vašem ministru odbrane g. Daviniću ipak puno znači. Mislim da smo se razumeli. From: labus@erickssonstipendija.com To: dinkic@PDVmito.com Ovi Koštuničini navalili da im damo sudiju koji bi krenuo na Čedu ili Bebu – nisam baš siguran ko je meta – ali mislim da je u našem finansijskom interesu da ih podržimo, ne samo zato što nas ovaj moron Koštunica pušta da radimo šta hoćemo nego zato što bi komično izgledalo da mi branimo Čedu od, recimo, Tadića kad je ovaj, de facto, na našoj strani. Uostalom, čujem da ovaj mali Čeda ima nameru da ide na izbore u Kuli. Samo nam fali da pobedi i da nas zajebe! From: dinkic@PDVmito.com To: mihajlov@dssdebeljuca.com Labus mi javlja da su nekakvi izbori u Kuli a ja nemam nikakvu informaciju o privrednim tokovima u tom gradu. Ima li tamo časnih privrednika koji bi podržali našu stvar a da ih za uzvrat oslobodimo poreza? Još da na vlast dođe Čeda Jovanović pa da se kolektivno ubijemo! Šta kaže Koštunica? From: mihajlov@dssdebeljuca.com To: dinkic@PDVmito.com Plašim se da Predsednik Vlade nema vremena da bude obavešten o Kuli. Već dva dana raspravlja o Pahomiju s kojim razgovara desetak sati dnevno telefonom. Zvao sam Radeta Bulatovića da mi pomogne, ali on neće da se meša: kaže, zna on šta znači ćutanje i uživanje u tišini. Srećom, Stojković i Jočić rade na Čedi: sad kad imamo čuvara koji će sve reći ono što mu je naloženo da kaže, mislim da je Čeda gotov. Kaput. Finished. From: dinkic@PDVmito.com To: stojkovic@nezavisnodsssudstvo.com Zorane, mislim da si se zajebao oko Čede: zar ne postoji neka zakonska forma da ga stavimo u zatvor pre izbora u Kuli, šta vam znači ova najava da će mu se suditi u oktobru ili novembru, isti kurac. Zar sad kad je G17+ podigao rejting sa 0,21 na 0,22 moramo da suočavamo i sa izborima koji stižu u pogrešnom trenutku. Valjda svako u Srbiji zna da ja odlučujem o budućnosti države, ja držim kasu, ja pregovaram sa MMF, ja sam taj koji je Predsednik, ne tvoj kilavi Koštunica, slobodno mu reci. I otkud izbori u Kuli: jeste li vi normalni? Pohapsi sve odmah, osudi, pusti nas da vodimo Srbiju u Evropu! From: stojkovic@nezavisnodsssudstvo.com To: kostunica@legalista.com Gospodine predsedniče, želim da vas obavestim da je podignuta optužnica protiv Čedomira Jovanovića i bivšeg upravnika Centralnog zatvora Dragiše Blanuše zbog «neovlašćenih poseta» pripadnicima zemunskog klana. Takođe, želim da se zahvalim na inspiraciji iz vašeg prvog emaila spram istrage koja je rezultirala ovom optužnicom, strogo – kako ste zahtevali – u okvirima zakona. Što se vašeg lakonskog interesovanja za slučaj pravoslavnog funkcionera Pahomija tiče – uvek u granicama legalizma – moram vam saopštiti da je Pahomije optužen za blud u okviru pedofilskih radnji izvršenih na zadnjim delovima tela nekoliko maloletnih mladića koji nesnošljivo uporno i tvrdoglavo svedoče kako se Pahomije zabijao u njih. Moja ideja da nekog od funkcionera bivšeg nenarodnog režima – Natašu Mićić ili Vladana Batića – optužimo za blud, jer su se lažno predstavljali kao velikodostojnik Pahomije, odbijena je jer nije bilo svedoka koji bi potvrdili ono što cela Srbija zna: da su krivi, ali da nema dokaza. Nadam se da vas nisam razočarao ovim pismom. From: mihajlov@dssdebeljuca.com To: stojkovic@nezavisnodsssudstvo.com Ne umem da objasnim šta vas je iniciralo da Predsedniku Vlade Koštunici pošaljete onako drzak, neuobičajeno nemiran email. Koliko god da se obradovao povodom budućeg hapšenja i osude na doživotnu robiju Čedomira Jovanovića – kojeg je uvek prezirao, toliko je pao u depresiju kad je čuo neistine koje ponavljate o presvetlom Pahomiju. U ovom času, mada tek uslovno obavešten o izborima u Kuli, premijer kao svoju prevashodnu ulogu vidi rešenje slučaja «Pahomije», nikako mu ne ide u glavu da onako divan čovek koji toliko voli Srbiju koristi mladiće za.... shvatate koliko je to bolno za jednog vernika koji je slučajno i Predsednik Vlade? Molim vas da se uzdržite od budućih mailova, bolje je za sve nas. From: jocic@batinajeizrajaizasla.com To: stojkovic@nezavisnodsssudstvo.com Mihajlov mi je forwardovao njegovo pismo tebi, neka ti ovo bude upozorenje! Šta si se ti našao da Voji objašnjavaš Pahomijeve navodne grehe, trebao si da pustiš Labusa, on ima takta i manira koji pale kod Voje! Ovako, akcija «Sablja 2» kojom smo sjebali sve iz «Sablje 1» dolazi pod znak pitanja; premijeru se mora objasniti značaj izbora u Kuli, makar morao da pohapsim sve glasače, je li ti jasno? From: stojkovic@nezavisnodsssudstvo.com To: jocic@batinajeizrajaizasla.com A kako da mu objasnim kad leži u krevetu, vrti onu brojanicu i razgovara s Pahomijem non-stop telefonom, tražeći od njega da mu detaljno objasni šta je radio, kako, na koji je način guzio mladiće, šta je pritom osećao i kako se, nakon svega, krstio. Povremeno opsuje Čedu, obraduje se kad mu pomenu Legiju, ali kao da u njemu više nema života. Zar mu nije jasno da su izbori u Kuli već pred vratima? Zar hoće da mu Čeda opet vodi kolo? Šta smo dočekali! A da zoveš Velju, da probaš da ga on probudi i vrati u život? From: jocic@batinajeizrajaizasla.com To: veljailic@pusikurac.com Brate Veljo! Gazda nam je u depresiji, gledaj da ga malo razmrdaš, jedini to to možeš! Sad kad hapsimo Čedu – a uskoro ćemo i Bebu – morao bi da se raduje a ne da tuguje zbog Pahomija čija ga je sudbina skrhala. Učini što možeš! From: veljailic@pusikurac.com To: kostunica@legalista.com Vojo, Srbendo! Ustani jer te Srbija čeka: s Čedom u zatvoru ostvarili smo ono što smo uvek hteli – da im jebemo majku u pičku, sestru im jebem u dupe! Uz pomoć Pahomija koji nikad neće biti osuđen – makar tebi za opkladu odsekao kurac – niko nas pobediti neće! A što se izbora u Kuli tiče, razjebaćemo izdajnike. Neće nama B92 s direktnim prenosima izborima da zajebe stvar! Neka mi popuše karu, pizda im lepa materina! Ovo je Srbija, Vojo! Probudi se: svoj na svome, moj na tvome! From: kostunica@legalista.com To: jocic@batinajeizrajaizasla.com Velja je u pravu: Čeda na sudu, Srbija na dobrom putu! Idemo!

- 18:23 - Komentari (0) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -

Kako se Velimir Ilić izvinio?

Eksluzivni stenogram sa sednice Vlade Srbije Piše: Petar Luković Zastrašujuće najave da će SPO i G17+, energično, po čemu su odavno poznati, na sednici Vlade Srbije zahtevati da se raspravlja o «modalitetima verbalne komunikacije» Velimira Ilića s novinarima, uz horrorističku pretpostavku da je sasvim moguće da ministar bude smenjen – dobile su svoj dramatičan epilog: ako smo dobro razumeli ono o čemu su nas na KZŠ obavestili ministri, Vlada Srbije se zbog iskrslih neprijatnosti najiskrenije izvinila Velimiru Iliću koji je u kapitalnom odsustvu izrazio «žaljenje» i naglasio da bi «sigurno svakog novinara štitio ako bi bio ugrožen ili izložen stvarnoj opasnosti». Šta se, vaistinu, dešavalo na ovoj sednici Vlade – kazuje mogući stenogram koji se autoru teksta javio negde po završetku sednice. VOJISLAV KOŠTUNICA (smirenim, nazalnim glasom): Otvaram sednicu Vlade Srbije povodom tendera za izbor privatizacionog savetnika za NIS. Verujem da svako od vas... DRAGAN KOJADINOVIĆ (ravnogorski odlučno ustaje): Predsedniče, ne moram da objašnjavam koliko mi je neprijatno što vas prekidam usred tendera, oduvek znate koliko mi je drago što sam ministar u Vladi čiji ste vi najdraži predsednik, ali sam juče nehotice obećao javnosti da ćemo, kao, raspravljati o napadu novinara na našeg Velja, mislim, bio bi red da se odredimo i da tu stvar zaključimo, nadam se da sam bio jasan... VELIMIR ILIĆ (dobacuje): Ma, mogu da mi puše kurac, pizda im materina, serem im se u novinarstvo! VOJISLAV KOŠTUNICA (skida naočare): Plašim se da nisam obavešten o čemu je problem... VELIMIR ILIĆ (hladnokrvno): Problem je u tome što mogu da mi se napalapaju jaja, ako sam bio jasan... MLAĐAN DINKIĆ (nervozno gužvajući sako): Dozvolite da primetim da mogu da razumem kolegu Ilića, juče sam pred tim istim novinarima... VELIMIR ILIĆ (upada): Oližu mi muda, sestru im jebem plaćeničku! MLAĐAN DINKIĆ (nastavlja mirno):... govorio kako naš Velja radi «genijalan posao» i kako nije fer da jedan spontani incident bude povod za napad za našeg najboljeg ministra, bez obzira što se u kulturološkom smislu može reći da... VELIMIR ILIĆ (besno ka Dinkiću): Nabijem te na kurac kulturološki na koji si mi se već odavno popeo! Zabole me šta radiš u svom Ministarstvu, nemoj da te čujem da mi se mešaš u pos'o, jesi čuo? A te fore – da radim genijalno, naravno da radim više od svih vas, pizda vam materina – ostavi za Labusa. Znamo se, prijatelju. Nemoj samo da počnem da serem o parama i akcizama... MIROLJUB LABUS (šireći ruke): Nemojte tako, gospodine Veljo. Eto, Predsednik ne zna o čemu se radi... VELIMIR ILIĆ (ledeno): Radi se o tome da me jebu, o tome se radi, pička im materina da im pička materina... VOJISLAV KOŠTUNICA (uznemireno): Kolega Iliću, izvinite što pitam, ali šta se, u stvari, desilo? Nisam imao prilike da se upoznam sa slučajem o kojem govorite – da li je štampa o tome pisala? VELIMIR ILIĆ (sladostrasno): Nekom ću jebati sestru u pičku. MIROLJUB LABUS (zgrožen): Nemojte, molim vas. VELIMIR ILIĆ (ljut): Ti da ćutiš, nemaš prava da se javiš dok ne budeš imao «ić» u prezimenu, a, uzgred, pojebaću ti sve ove ženske portparole, jesi li me čuo? VOJISLAV KOŠTUNICA (izvinjavajući se): A možda da nam kolega Velja objasni šta se to dogodilo? VELIMIR ILIĆ (smireno): Ništa se, bre, nije dogodilo. Mi na Kopaoniku, otvaramo ski-lift... DRAGAN KOJADINOVIĆ (neoprezno): Ski-lift u avgustu? VELIMIR ILIĆ (okreće se ministru kulture): A da mi malo popušiš kurac u ski-liftu, ti i Vuk, zajedno sa Danom, a? MIROLJUB LABUS (zgrožen): Nemojte, kolega, molim vas, još jednom. VELIMIR ILIĆ (nastavlja): Mi na Kopaoniku sa Austrijancima koji hoće da ulože deset stotina milijardi dolara u dva ski-lifta... MLAĐAN DINKIĆ (crven od ljubomore): Jesu li obavešteni o PDV? VELIMIR ILIĆ (sibirski hladno): Odjebi, bre, Dinkiću... i usred te konferencije neka ženska sa B92 počne da me pita o Marku Miloševuiću! Marko Milošević, da vas podsetim, u životu nije uradio ništa protivzakonito, jedino što je šamarao Zorana Milovanovića. Sve se svelo da se zadrži optužnica tog Milovanovića, jednog dečaka koji nema od čega da živi, kojem sam drugarski savetovao da oprosti Marku.... DRAGAN KOJADINOVIĆ (inspirisan): E, to je bio jedan od povoda da se javim... VELIMIR ILIĆ (nervozno): Možeš da mi se javiš i zakažeš kad ćeš da mi se napaseš jaja.... VOJISLAV KOŠTUNICA (oprezno): Nastavite, Iliću, da čujemo. VELIMIR ILIĆ (razložno): Rekao sam: «Mi smo ovde došli na jednu investiciju veoma ozbiljnu. Gospodo sa B92, gde god da odete, napravite haos» DRAGAN JOČIĆ (sanjivo): Tačno. VELIMIR ILIĆ: «Vi ste bolesni, vi ste za psihijatrijsku kliniku, vi treba da se lečite kolektivno». DRAGAN JOČIĆ: Tačno. VELIMIR ILIĆ: «Vama treba tretman na Kopaoniku, napravićemo jedan centar za vas, da vas zbrinem. To vam ja obećavam, evo pomoći ću vam, vašeg velikog stručnjaka Verana Matića da dovedete da ljudi gldaju poslednje idiote u Srbiji». VOJISLAV KOŠTUNICA: Ne vidim u čemu je problem. DRAGAN KOJADINOVIĆ: Ako dozvolite, šefe, problem je u medijima, ne u Iliću, mada... VELIMIR ILIĆ (opasno besan): Mada ti ja malo jebem mater, da ideš u četiri lepe pizde SPO materine... MIROLJUB LABUS (zaprepašćen): Nemojte tako, kolega! VELIMIR ILIĆ (oštro): A da mi ti malo oližeš jaja, profesore? VOJISLAV KOŠTUNICA (neobavešteno): A šta mi sad treba da radimo? MLAĐAN DINKIĆ (oprezno): A da slučaj Marka Miloševića pripišemo Čedomiru Jovanoviću, otkrijemo da je Jovanović posećivao Marka u Šilerovoj ulici, pomenemo Bebu Popovića i povežemo ga s Mirom, sve svalimo na leđa Zorana Đinđića... VELIMIR ILIĆ (anksiozno): Taj Čeda mi odavno ide na kurac... PREDRAG BUBALO (neočekivano): A šta ćemo sa NIS-om? VELIMIR ILIĆ (ogorčeno): Neka ti NIS puši kurac, mamicu ti jebem naftašku... dok se odlučuje o meni ti sereš o privatizacionom savetniku... VOJISLAV KOŠTUNICA (okreće se Dejanu Mihajlovu): A da objavimo saopštenje u kojem otkrivamo da LDF stoji iza napada na Velja? MIROLJUB LABUS (gramatički umorno): Na Velju. VOJISLAV KOŠTUNICA (semantički): Na Velja, tako se kaže u Čačku. VELIMIR ILIĆ (odsutno): Nabijem vas sve na kurac u obe varijante! DEJAN MIHAJLOV (umorno): A šta kažete na ideju da u ljubavnu vezu dovedemo novinarku B92 i Čedomira Jovanovića? «Kurir» bi nam to objavio na naslovnoj strani, «Srpski nacional» podržao, «Evropa» bi nam se pridružila, «Večernje novosti» ne bi zaostale, «Nin» bi pratio, Ilića niko ne bi pominjao! VELIMIR ILIĆ (užasnut): A hoćeš da me eliminišeš, mamicu ti debelu nataknem na kurac, da me se rešiš, neće moći, pička ti materina da ti pizda materina pančevačka... MIROLJUB LABUS (potpredsednički): Nemojte tako oštro, Iliću... VELIMIR ILIĆ (ogorčeno): Je li vi 'oćete moju ostavku? Da vas ostavim bez telefona, puteva, aviona... Vladika Jovan gleda u mene kao u patrijarha Pavla, pizda vam materina, da onaj avion nisam iščupao iz njinih ruku...i to mi je hvala da me jebe Labus, mamicu ti se najebem szguza, jesi li čuo? MLAĐAN DINKIĆ (smireno): Taman posla, kolega, o kakvoj ostavci govorite! Ono što radite, naprosto je fantastično: putevi, podvožnjaci, telefoni, ski liftovi... sramota je ono za Marka Miloševića što vam se imputira, vi ste, svi znamo, bili na planini Jelici i krili ste se.... VELIMIR ILIĆ (klima glavom): Krio se. MLAĐAN DINKIĆ (ubedljivo): I sad vas izrodi optužuju da ste pomogli Marku... a, u stvari, niste. VELIMIR ILIĆ (nemoćno): Jesam. MLAĐAN DINKIĆ (zbunjen): Jeste? VELIMIR ILIĆ (mentalno organizovan): Naravno da jesam, jer mi je rečeno da mu pomognem, pizda vam materina. Kad sam proše nedelje razgovarao sa ministrom Zoranom Stojkovićem, rečeno mi je da probam da utičem na onog jadnog mladića, ali tako da niko ne primeti. ZORAN STOJKOVIĆ (iz off'-a): Nisam baš tako mislio. VELIMIR ILIĆ (ogorčeno): A da mi malo baš popušiš kurac, onako pravnički, a? VOJISLAV KOŠTUNICA (ozbiljno): Dovoljno sam čuo da predložim neku vrstu rezolucije... ZORAN STOJKOVIĆ (ugledno): Pravosuđe je nezavisno! VELIMIR ILIĆ (dobacuje): Do kurca! VOJISLAV KOŠTUNICA (smrtonosno ozbiljan): A da se Velja izvini novinarima? VELIMIR ILIĆ (besno): Mogu da mi ga halapljivo polapaju! VOJISLAV KOŠTUNICA (oprezno): A da se Velja izvini preko trećeg lica, recimo, da kaže da mu je žao što je bio nervozan, da će se popraviti... VELIMIR ILIĆ (dobacuje): Neka mi novinarke popuše kurac! MIROLJUB LABUS (nečujno): Nemojte tako, kolega... VOJISLAV KOŠTUNICA (obraća se ministru Naumovu): Kad budeš na konferenciji za štapu, reci da je Velji žao... VELIMIR ILIĆ (normalno): Nije mi žao, pička im lepa materina! Jebem im dete u kolevci, majku u prkno, oca u usta! Najebem im se onoliko dece koliko ih porode, da im se najebem, pizda im B92 materina! VOJISLAV KOŠTUNICA (mirno): Predlažem da se Velimir Ilić izvini preko trećeg lica ali na takav način da Vlada nema nikakvog udela u tome... ZORAN STOJKOVIĆ (oduševljen): Da pošaljemo ministra za energetiku da priča s novinarima? VELIMIR ILIĆ (oklevajući): Nije on loš, sestru mu jebem. VOJISLAV KOŠTUNICA (odlučno): Mislim da smo se dogovorili. Neka ministar za energetiku pročita saopštenje koje Ilić nije potpisao. Neka se izvini u svoje ime. VELIMIR ILIĆ (drsko): Nemoj da vam jebem nanu ako bude drukčije! ZORAN STOJKOVIĆ (autoritativno): Ministarstvo pravde stoji iza tebe! VELIMIR ILIĆ (happy): Jebaću nekom majku, tek da se zna itd. VOJISLAV KOŠTUNICA (ozaren): A sad, kad smo rešili ovaj problem koji uopšte nije bio problem – već medijska podvala Zorana Đinđića – da se vratimo nafti.... VELIMIR ILIĆ (ozbiljno): Kako nafta nije u mom vidokrugu, zabole me kurac za tender, nabijem ga na MMF. A što se novinara tiče, kad god požele – mogu da mi ga popasu do jaja! VOJISLAV KOŠTUNICA (dramatično): Završili smo, dakle, prvi deo sednice. A sad, nafta...Da čujem komentare! VELIMIR ILIĆ (u odlasku): Nabijem vas na oktane sve redom!

- 18:23 - Komentari (0) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -