Pišem

nedjelja , 21.04.2019.

Pišem, tužan, u svojoj tihoj sobi, sam kao što sam uvek bio, sam kao što ću uvek biti.I razmišljam da li je moj glas, naizgled tako bezvredan, možda sačinjen od hiljade glasova, od želje za iskazivanjem hiljade života, strpljenja miliona duša potčinjenih, kao i moja, svakodnevnoj sudbini, beskorisnom snevanju, nadi bez cilja. U takvim trenucima moje srce kuca jače nego što sam svestan. Živim više jer živim većim životom. U duši osećam versku snagu, neku vrstu molitve, nešto nalik na vapaj. Ali moj se um buni protiv toga...

Fernando Pesoa

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.