Wild Is The Wind

ponedjeljak , 29.07.2019.

Između mesečine i lišća,
Između spokoja i drvoreda,
Između noći i povetarca
Promiče jedna tajna.
Prati je moja duša u prolazu.


Fernando Pesoa



Wild Is The Wind




A ja je toliko volim

nedjelja , 02.06.2019.

Čak i njeno odsustvo sa mnom u korak ide. A ja je toliko volim da ne umem da je želim.

Fernando Pesoa

Pišem

nedjelja , 21.04.2019.

Pišem, tužan, u svojoj tihoj sobi, sam kao što sam uvek bio, sam kao što ću uvek biti.I razmišljam da li je moj glas, naizgled tako bezvredan, možda sačinjen od hiljade glasova, od želje za iskazivanjem hiljade života, strpljenja miliona duša potčinjenih, kao i moja, svakodnevnoj sudbini, beskorisnom snevanju, nadi bez cilja. U takvim trenucima moje srce kuca jače nego što sam svestan. Živim više jer živim većim životom. U duši osećam versku snagu, neku vrstu molitve, nešto nalik na vapaj. Ali moj se um buni protiv toga...

Fernando Pesoa

Sentimentalno obrazovanje

petak , 01.02.2019.

Za one koji od snova naprave život, a od negovanja svojih osećaja kao u staklenoj bašti stvore religiju i politiku, prvi korak, ili ono po čemu znaju da su načinili taj prvi korak, jeste da i najsitnije stvari počnu da osećaju neverovatno i neobuzdano snažno.To je tek prvi korak, i ništa više od toga. Znati kako otpiti gutljaj čaja iz šoljice sa ekstremnom sladostrašću koju običan čovek može da pronađe samo u velikim radostima koje mu pričinjava izuzetno ispunjenje svih želja ili trenutno zadovoljenje svih žudnji, ili pak u konačnim i najtelesnijim trenucima ljubavi; u posmatranju zalaska sunca ili posmatranju ukrasnog detalja znati pronaći isti intenzivni doživljaj kakav obično može dati samo ono što se, pored toga što se vidi i čuje, može još i okusiti i pomirisati - ta blizina predmeta osećaja koje samo telesni osećaji - dodir, ukus, miris - mogu izvajati u našoj svesti; znati kako unutrašnji pogled, čulo sluha iz sna, sva zamišljena čula izmaštanog - učiniti jednako osetljivim i opipljivim kao što su čula okrenuta ka spoljašnosti: ovo su samo neki od osećaja, a pretpostavljam da bi im se mogli dodati i mnogi drugi , koje vešti i pažljivi negovatelj osećanja ushićeno može da iskusi...

Fernando Pesoa

Nežno tkanje moga srca

nedjelja , 23.12.2018.

Bog me je stvorio da budem dete, i pustio me da zauvek ostanem dete. Ali, zašto je dozvolio da me Život tuče, da uzme moje igračke i ostavi me samog na velikom odmoru, da slabašnim rukama gužvam svoju plavu kecelju umazanu suzama?
Ako već ne mogu da živim bez nežnosti, zašto su moju nežnost bacili u smeće? Ah, svaki put kad na ulici vidim uplakano dete, koje su ostala deca prognala, više od dečjeg bola zapeče me iznenadni užas mog iscrpljenog srca. Boli me svaki delić mog emotivnog života, to su moje ruke što uvrću ćošak od kecelje, moja su usta iskrivljena od iskrenih suza, moja je slabost, moja samoća, a smeh odraslog života koji prolazi pored mene je poput šibice koja se pali o nežno tkanje moga srca.

Fernando Pesoa

Nesklad

petak , 30.11.2018.

Ono što, po mom mišljenju, u meni budi duboko i neprestano osećanje nesklada sa drugima, jeste činjenica da većina razmišlja osećanjima, dok ja osećam mislima.
Za običnog čoveka, osećati znači živeti, a razmišljati znači umeti živeti. Za mene, razmišljati znači živeti, a osećanja služe tek da mislima daju podsticaj.

Fernando Pesoa

Šuma

četvrtak , 01.11.2018.

Hodali smo, zajedno i odvojeno, stazama kroz šumu koje su oštro vijugale. Naši su koraci, nama tuđi, bili usklađeni, jer su zajedno šuškali po mekom, žutom i poluzelenom lišću koje je prekrivalo neravno tle. Ali bili su i neusklađeni, jer smo nas dvoje bili dva uma, i nismo imali ništa zajedničko osim toga da su koraci onoga što nismo bili mi zajedno odzvanjali po istom tlu.
...................................
Nijedno od nas nije htelo da zna za ono drugo, ali bez njega ne bi moglo ići dalje. Pravili smo jedno drugom društvo u nekoj vrsti pospanosti koju smo osećali. Usklađeni bat koraka pomagao nam je da ne razmišljamo o onom drugom, dok bi nas usamljeni zvuk sopstvenih stopa samo na to podsećao. Šuma je bila sačinjena od lažnih proplanaka, kao da je i sama bila lažna, ili kao da smo stigli do njenog kraja, ali ni šuma ni lažnost nisu imale kraja. Naši usklađeni koraci i dalje su jednako odjekivali, a oko šuma lišća koje smo zgazili lebdeo je i nejasan šum lišća koje pada, u šumi koja je postala sve, u šumi koja je bila univerzum.
Ko smo bili mi? Jesmo li bili dvoje ili dva oblika jednoga? To nismo znali, a nismo ni pitali. Sigurno je negde postojalo neko slabašno sunce, jer u šumi nije bila noć. Sigurno je negde postojao neki neodređen cilj, jer smo ka njemu išli. Sigurno je postojao nekakav svet, jer je postojala šuma. Ali svemu što je bilo ili je moglo da bude mi smo bili stranci, večiti putnici koji usklađeno koračaju po mrtvom lišću, bezimeni i nemogući slušaoci lišća koje pada.Ništa više. Šapat nekog neznanog vetra, čas nežan, čas jak žamor neopalog lišća, čas glasan, čas tih, neki trag, sumnja, iščezli cilj, iluzija koja nije ni postojala - šuma, dvoje putnika, i ja, ja koji nisam znao koji sam od to dvoje putnika ja, ili sam možda oboje, ili nijedan, i ne gledajući je do kraja, posmatrao sam tragediju u kojoj nije bilo više ničega osim jeseni i šume, i vetra, uvek oštrog i neodređenog,i lišća, koje je uvek ili već opalo ili upravo pada. I uvek se, baš kao što sigurno postoje sunce i dan, videlo jasno, u nedogled, u glasnoj tišini šume.


Fernando Pesoa

Saveti nesrećno udatim ženama

ponedjeljak , 15.10.2018.

"Želim da vas naučim kako da u mašti prevarite svoga muža.
Verujte mi, samo proste žene zaista varaju svoje muževe.Skrušenost je neophodan element seksualnog zadovoljstva. Ako dozvolite da vaše telo poseduje više od jednog muškarca, time ubijate skrušenost.
Priznajem da je inferiornom ženskom biću neophodan muškarac. Smatram da bi barem trebalo da se ograniči na samo jednog muškarca, pretvarajući ga, ukoliko je potrebno, u središte sve većeg kruga zamišljenih muskaraca.

Evo kako:

Zamislite svog muža, ali bleđe kože. Ako ga dobro zamislite, osetićete njegovu belinu na sebi.
Suzdržite se od svakog preterano senzualnog čina. Ljubite muža koji je na vašem telu, a u mašti ga jednim pogledom promenite - ne zaboravite muškarca koji vam je na duši.
Suština zadovoljstva jeste umnožavanje. Otvorite vrata i prozore onome mačjem u vama.
Kako da uznemirite svog muža ?
Važno je da se muž ponekad i naljuti.

Najvažnije je osetiti da vas privlače stvari koje su vam odbojne, a da pritom ne iz
gubite spoljašnji utisak samokontrole.
Potpuni nedostatak unutrašnje samokontrole uz najvecu prividnu samokontrolu čini savršeni sklop senzualnosti. Svaki čin kojim se ostvaruje želja ili san, u stvari ih onestvaruje.

Zamena nije toliko teška kao što vam se čini. Zamenom nazivam praksu koja se sastoji iz zamišljanja kako uživate sa muškarcem A, dok imate odnose sa muškarcem B."

(1915.)
Fernando Pesoa



Pohvala apsurdu

petak , 28.09.2018.

" Ponekad u sebi nepristrasno posmatram te divne, apsurdne stvari koje ne mogu ni da zamislim da vidim jer su nelogične ljudskom oku - mostove između dve nepostojeće tačke, ulice bez početka i kraja, naglavce okrenute pejzaže- apsurdno, nelogično, protivurečno, sve ono što nas odvaja i udaljava od stvarnosti i njene bezoblične gomile praktičnih misli i ljudskih osećanja i želje za korisnim i unosnim radom. Apsurd spasava tereta dosade ono stanje duše koje nastaje iz slatkog besa snevanja.
A ja imam neki svoj tajanstveni način sagledavanja ovih apsurda - ne umem to da objasnim, ali mogu da vidim te stvari koje su ljudskom oku nevidljive."

Fernando Pesoa

Slovo o očajanju

srijeda , 29.08.2018.

" Jesi li ikad pomislila, draga Druga, kako smo samo nevidljivi jedni za druge? Jesi li ikada razmišljala o tome koliko se ne poznajemo? Vidimo jedni druge, ali se ne vidimo. Čujemo se, ali svako od nas sluša samo glas koji nosi u sebi.
Tuđe reči, samo su greške u našem sluhu, brodolomi u našem shvatanju. Kako samo čvrsto verujemo u smisao koji sami dajemo tuđim rečima. Strast koju unose u reči za nas ima ukus smrti. Učitavamo senzualnost i život u ono što drugi puštaju sa usana bez ikakve namere da mu daju dublji smisao.
Žubor potoka koji tumačiš, čvrsto rešena da ga objasniš, glasovi drveća čijem šumu dajemo smisao - ah, ljubavi moja neznana, sve smo to samo mi i naše fantazije, od pepela koji pada niz rešetke naše ćelije."

Fernando Pesoa

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.