*ja više nikada neću da spavam, jer kada spavam ja gluposti sanjam*
[..zaljubila se mala, bila zavedena.. stani mala nemoj da si luda, loši momci nalaze se svuda..]
Najdraži moji, nisan dugo izdržala a da vam opet ne pišen. Inspiraciju sam dobila od prijateljice. Jedne od boljih. Naime, ona je zaljubljena. A kad je neko zaljubljen, to naravno neće priznat. Meni je malo to u ku*cu jer lik je posta umišljen. Smatra da svaku može imat, da ih vrti oko malog prsta. Daj onoo, smiri malo. Dosta njih je on smota, a prvo se zanima za jednu, pa drugu.. Ne zna on ni sam šta želi.
[..drugarice, lažljivice kako si mogla da budeš s njim, kad si znala, što si mu dala da te prevari..]
A opet ova pisma. Opisuje Jeleninu situaciju. Ja bar tako smatran. Možda Jelena to ne može svatit. Ili pak ne želi svatit, jer joj je *ona* jedna od najboljih prijateljica. Ali to opet nije moje da se mišan. Ali isto ne želin da bude povriđena. Nakon svega nije zaslužila. To NIJE zaslužila.
[..ona misli da zna, neke stvari ko ja..]
Ne, definitivno ona može mislit, ali ne zna. Definitivno, ne zna. Jele je previše doživila i priko svega je u životu prilazila. Kažen *priko svega* jer tako i je. Ne znan da bi ikoja tako napravila, ali eto ona je. Možda zato i je posebna. Loše, jako loše.
[..ovo mi je škola, i drugi puta ću pametnije..jer su osveta i ponos, dvije sestre blizanke, rođene u ponoć, jedna malo prije, druga kasnije..]
Jele, ovo bi ti tribala bit škola, ne znan kako gledaš na sve ovo. Znan da ja i ti nismo ka u 3.osnovne, kada smo bile nešto tipa *najbolje prijateljice*. Valjda su to bile te godine. Kažen valjda. Jer nešto šta se stekne jedan put, kad se izgubi, uvik ostane u tebi. Mi više nismo najbolje prije, ne znan jel se možemo opće zvat *prijateljice* jer se ne viđamo toliko i ne družimo. Ne, ja tebe ni u jednon trenu nisan zaboravila. Ža mi je šta je sve vako ispalo. Je, ovo su najteže riči u postu, i rasplakala san se. Ali i to mora neko.
[..jer imali smo kad govoriti, i isplakat se, i oprostiti..]
Istina, imali smo. Ali nas dvi nismo znali to iskoristit. Neman pojma odakle sve ove riči izlaze al samo znan da si ih zaslužila. I da, nemoj sad bit u ku*cu, nego budi sritna. Šta se mene tiče mogu ti sve reć u facu, nije problem. Nikad nisan imala ništa *ozbiljno* protiv tebe.
[..sad kad te nema, sad kad nisi više tu, tek sada znam što si mi značila, ti si bila na mojoj strani, samo ti, kad mi je bilo najljepše, kad mi je bilo najteže, ti si bila ovdje na mome ramenu, moj vjerni anđeo čuvar u dobru i u zlu.. hvala ti i oprosti za sve, ja nisam tebe vrijedan i ne zaslužujem te..]
Ono moje druženje sa Ivonom. To je bilo ne znan ni ja zašto. Nisan se valjda osjećala poželjnom u vašem društvu. A i skoro uvik bi me Ro pokenjala, pa san i imala razloga tako mislit. Znan, nešto je bilo zajebancija, ali ne sve. Pomirila san se s tin. I da, nekidan san vidila Ivonu u trajektu, sila je kraj mene, al nisan je zvala. I samo kad bi postavila pitanje bi odgovorila. Viruj, neman teme s njon. To je valjda bilo takvo razdoblje, al sada znan da toga više nema i sigurna san da toga više neće bit.
[..nikad slađe nisam plakala, nego u toaletu, nikad bolje šminku sredila, ko najljepša na svijetu, nikad bolje glumila, od sramote bih se ubila..]
Valjda je to tako u životu. Ne znan šta je s menon, neman neku osobu kojoj mogu reć sve, izuzetak je Marta, al ona je u Sinju i to više nije to. Meni nije bajno u životu, al ponašan se ka da je. Tako je bolje. I za mene i za okolinu.
[..smijem se i smiješ se i sve je isto kao prije..]
Nažalost ništa nije isto. Nažalost, ovo su samo riči pisme koje san mogla napisat. Danas u školi je bilo savršeno. Mislin obe smo se nasmijale i znaš iz kojeg razloga. Samo se ti i dalje smiji.
[..ali smijem se jer tužni se smiju NAJLJEPŠE..]
E tako je to. Al bolje da se smijemo nego da plačemo. Uostalon, mi smo obične 16-ogodišnjakinje i ne bi trebale imat nikakvih problema, al amo reć da je ovo nekakav pubertet koji nas još nije proša.
[..jer meni niste iste sve, ne, ne, do tebe mi je stalo..]
Stalo mi je do par osoba. Dala bi život za njih. A za neke baš i ne, jer mislin da to i nisu zaslužile. Ža mi je, samo šta na ekskurziji baš i nisan bila s vama, nego sa Podgoranima, al možda je tako bolje. Da uopće nisan bila s vama. I da vam nisan kvarila veselje.
[..hodaj, nebo strpljive voli, hodaj, možda se ipak sve u dobro pretvori..]
Dobro kaže Gibonni. Hodaj, možda se ipak sve u dobro pretvori. Ja virujen da oće, šta se tiče tebe, ne da virujen, nego ja to znan. Ovaj post malo zvuči deprimirano, al kad se ti i ja ne možemo nać na kavi bolje da ovako sve napišen. Pa nek cili svit zna za tebe. Ne žalin zbog toga. Želin ti svu sriću ovoga svita jer to zaslužuješ! I ako Luce reče da je depresivo šakon ću je. Posvetit ću i tebi post kad za to bude vrime :)
[..za koga ove suze padaju, kad ti ih ne čuješ, i sumnjam da me pamtiš, da mi ikad ime spomeneš..]
Ova pisma od SMS-a je odlična. Ne kažen da me ne pamtiš al ono. Dosta san ja u životu gubila i IZGUBILA. Pa tako i tebe.
