čisti bezobrazluk
Godišnji je došel i prošel, vratil sam se na šljaku, porješaval sve zaostatke kaj su me dočekali i sad konačno imam malo vremena za nekaj napisati.
Vidite Tkalča je od navek bila granica između dva svjeta - Gornjeg Grada i Kaptola. ta dva firtla nikad nisu išla skup, a mi smo bili ni vriti ni mimo, i morem slobodno s ponosom reći da se nismo dali zajebavat ni jednima ni drugima, a koristili smo prednosti i jednih i drugih (po potrebi).Kak nismo praf za praf pripadali ni jednima ni drugima, sa ostatkom svjeta se nismo previše ni družili,bili smo si dosta mi sami - Bajs i ja.
Dobro bil je tu još i Bajsov brat, mlađi koju kuku od nas, a šlepali smo ga sa sobom kad smo baš morali.Inače, za poštenje, moram priznati da smo ga s godinama sve više prihvačali tako da je uskoro zaradio punopravno članstvo u našem društvu.
Ne bi vjerovali ali sa nama je ponekad u društvu bila i jedna cura (kak me je sram). Ona je živjela ni tu ni tam tj. adresa joj je bila u Dugoj ulici (Radićeva), ali kak je živjela u dvorišnoj zgradi imala je ulaz iz Kožarske.Dobro, istini za volju, nikad se ne bi tolko srozali da jednu žensku primimo u stalnu klapu, ali kad nismo bili ni na jednom od svojih lutanja bila je čist OK društvo.
A sad ono kaj sam praf za praf htel napisati.
Nas dvojca smo jedva čekali prve proljetne dane, a kad su konačno stigli počinjao je naš raj.Znali smo svako dvorište po cjelom Gornjem gradu,Kožarskoj, Medvedgradskoj sve do Zvjezde i Ksavera. Znali smo gdje kaj raste, gdje su jagode,trešnje,kruške, jabuke i ino voće, a nismo ostavljali ni povrče.Nema niš slajše nego kad isčupaš mrkvu iz gredice, obrišeš ju glodaš ju onak u hodu ko zec. Nama ulice nisu trebale - ušli smo u prvo dvorište i iz jednog u drugo kroz cjeli kvart skroz do Cmroka. Tuškanac nam je bil ko dvorište.
JOJ TUŠKANAC, sad sam se setil, ovo Vam moram ispripovedati ili bum pukel !!!!
Omiljena zabava u Tuškancu je bila zajebavanje ljubavnih parova. To vam je bilo jako zabavno,ali i opasno.Puno puta smo bili u nemaloj frci, jer nikom nije drago da ga dva balavca maltretiraju dok je s komadom. Najopasnije ali i najslađe je bilo čekati i gledati dok ga dečec ne umoči a onda početi!
Prvo ih gađaš sitnim kamenčićima, ali naš par je u transu pa baš i ne kuže da ih neko zajebava . U drugoj fazi su na redu grančice i malo krupniji kamenčići, a ako ni tad ne skuže onda jednostavno počneš galamiti i delati buku kao da dolazi cjel bataljon.
U tom trenu nastaje generalno sranje! Kit skače sa cure(ili ju baca u stranu ako je ona bila gore) brže-bolje navlači hlače,ženska vrišti nezna kaj bi prije pokrila cice ili rit, a mi sad moramo biti brzi i dati petama vjetra. Ak se slučajno precjeniš i zakasniš sa paljevinom ili nedaj bože imamo nesreču pa naletimo na nekog olimpijca, više te ni jedan šnajder u gradu ne zašije nazaj.
Kad danas gledam na to nemrem da ne razmišljam o tome kolko smo naškodili natalitetu u ovom gradu,a isto tako kad se probam staviti u kožu tih frajera, koje smo tako nemilosrdno prekidali na izvoru životnog nektara, mislim da ak bi ulovil onog balavca koji me je prekinul počupal bi mu noge iz riti!!
Tolko za danas, sad kad sam u Zagrebu bum valjda i češće nekaj napisal, a sljedeće bu o Sto stuba i o pederima.
Servus i najte kaj zameriti posebno oni koje sam prekinuo u poslu sa komadima.
|