Jedina razlika između Klauna i mene je izvještavanje uživo

Okej, glupo mi je totalno ovo uopće napisat, jer sam već sama sebi dosadna s tim odlascima pa vraćanjima natrag, al ovo je definitivna odluka koju želim već dugo. Mislim da je ovo kraj svih lutkičinih avantura u njenom relativno kratkom životu na blogu. Skužili ste da svakom postu treba jako dugo da osvane. U početku je to bilo znatno drugačije i zanimljivije, al stvari se s vremenom mijenjaju. Prvi post ovdje bio je napisan onako u 2 minute na komadu papira kao 'višak inspiracije' i odmah nakoliko minuta kasnije se pojavio na nekom novom blogu. Kad sam vidjela što sam napravila, nešto me primilo i valjda u nekih 20-ak minuta sam napisala nekoliko nastavaka i jedva čekala kad ću kojeg objavit. No u zadnje vrijeme me primilo nešt potpuno suprotno, stavljanje priča mi je postalo nešto poput neizbježne obaveze. Ne da mi se nije dalo, a i to isto, nego mi je ponestalo ideja. Sviđalo mi se što mogu pokupit neku glupost koja se dogodila i postala 'top tema' tamo negdje (npr. Afrea oko Kate Moss, Vlatke, Naomi i ne znam koga sve ne), ali s vremenom se sve svodi na jedno te isto te mi se čini kao da je svaki post nalik nekom tamo predhodnom. I onda kad za zadnji post idem gledat komentare, pročitam 'super post, dođi do mene' ili nešto u tom stilu, zapitam se, zašto se ja uopće trudim? Po tome se vidi da ima toliko plitkih ljudi koji su samo željni komentara koji najčešće onda bivaju tako prazni, al oni su njima svejedno zadovoljni. I ja to radim kod nekih ljudi. Upravo iz tog razloga. Al onda se više veselim pravim i iskrenim komentarima. Okej, moram priznat da ima vas nekoliko za koje 100% znam da čitaju posteve i prokomentiraju ih kako treba, i zbog takvih komentara se zaista isplati i nešto napravit.
I da, da ne zaboravim, moram se zahvalit SHIVI- the destroyer, čiji me davno napisani post 'porculanska lutka' uopće i potaknuo da otvorim blog i stvorim ovog čudesnog lika, tj. likicu. I Jeleni, iliti Sjeni, koja me još prije toga naučila sve ove neke stvari oko bloga, i Andriji, koji je napravio ovaj poseban dizajn kakvog nema više nitko u blogosferi i ... ak sam nekog zaboravila spomenut, nemojte se ljutit. Zvučim si malo patetično...brrrrr... Bad mi je sad ovo uopće sve objavit kao 'poslijednji post' ( a jebiga, kako ovo jadno zvuči), jer možda baš sad, kad kliknem 'objavi' i kad svi vi ovo pročitate, možda me pukne neka ideja kakvu još svijet nije vidio vezanu uz lutkicu i njene pustolovone i kažem sama sebi: Koja si ti k****!!!! Kak si mogla to napravit??? Joooooj...a dogodit će se to prije ili kasjnije. I onda ću se pokajat. Al nema veze. A možda i ako mi se neš opet pomuti nastavim pisat kao i prije. No sumnjam. To bi bilo to. Neću više pisat jer ionako već zvuči dovoljno jadno pa...bi bio red samo da ostavim jedan veliki pozdraf...i za one moje naj : Smile