Jedina razlika između Klauna i mene je izvještavanje uživo

Shot at 2007-07-05Probudila sam se jutros s užasnom glavoboljom (pitam se od čega,ili od alkohola, ili mi se mozak povečavam otkad pišem svoj život na internetu ili je nešto treće). S gipsom na nozi. I tko bi onda bio pri punoj svjesti! Odšepam na štakama ja do kupaonice, pa misleći da idem u svoju sobu zalutam kroz kriva vrata van i ravno u susjedov stan. A šta mogu, jedva vidim, još da tražim razlike među totalno jednakim vratima?! Dobro, on me nije vidio, bio je previše zauzet,hrvao se sam sasobom tamo na krevetu. Bila sam pristojna i nisam ga gledala. Otišla sam navodno u 'svoj ormar' i zdipila neku majicu, bilo koju samo da ne hodam gola uokolo. Crna je, što mi odgovara i piše K o, pa R naopačke nemam blage zašto, valjda tiskarska pogreška i N na kraju. Nije bitno što to znači, idem van. Izgubila sam negdje jednu štaku...ma nema veze, pa manekenka znaju najbolje hodati. Ne sjećam se svega...žao mi je...recimo CENZURA, da ne bih izmišljala sad nešt, jednostavno se ne sjećam. To je zbog onog bijelog iz prozirne vrećice sa puuuuuuuuno kalorija.
I onda evo me opet k sebi. Nosim svoju tešku nogu po nekoj ulici i kad više ne mogu jednostavno sjednem na pod. Izgledam jadno. Tako izgledamo mi...emo ljudi. Prema meni ide hrpa nekih crnih rokera s dugom kosom. Mislim da se sviđam jednome. Vidim kako me gleda. I maše svojim velikim repom.
-Hej ti, ne gledaj mog cucka, nego gledaj mene!
-Aha, znači tebi se sviđam...-rečem i oni se svi puknu smijat.
-Začepi! -Izdere se na mene. -Nego, ideš na Korn? Pa žicaš za cugu?
Sjetila sam se da su pederi Ameri koji su mi kreirali odjeću za revije govorili riječ korn kad su jeli kokice. Pa me valjda zovu na kokice.Znam da ne mogu to jest, ali idem, možda si nađem dečka.
Pita on mene: -A jel imaš ulaznice?
A ja se izderem onim američim naglaskom prasnuvši u smijeh: -Pa šta će mi ulaznica za Korn?-i puknuvši se svi smijat. Na kraju ništa nema ništa od mojih kokica. Očito su Ameri glupi. Odveli oni mene na Salatu gdje je bila ogromna buka. A ja ni Salatu ne jedem... Pošto nismo imali takozvanu ulaznicu, ugurali smo se kroz neke ljude i onda smo kasnije čuli da nas lovi murja. Mi pijemo...šmrčemo...skačemo...njišemo se...plačemo zajedno a murja nas lovi i ulovi kad buka prestaje.
Njih su kak su mi rekli strpali u kavez. Šteta ih je. Ako su u kavezu...moj susjed je prijatelj životinja, lako će ih izvuć. Ja sebe već jesam. Ne znam kak ali jesam.
...O fuck...pa ovo je sve bilo prije par dana!!! Shit, opet sam prespavala...