Prodajem svoje snove

subota, 04.06.2005.

Rafting

If you love the thrill of white-water rafting...

Tako je išla naša nedavna lekcija iz engleskog. Pa sad, se i ostvarila. Evo, baš san se vratila sa razrednog izleta na Cetinu. U našen razredu vlada opći dojam da je svaka godina bez izleta propala. Prošle godine smo bili na skijanju, ove godine smo se odlučili za rafting.

To je nešto najlipše šta san ja ikad iskusila. Prekrasno! Predivna priroda, uzbuđenje na brzacima, zabava s prijateljima i zgodni skiperi! A ne morate čak ni biti u formi! Ja san baš jučer jedva napravila tridesetak sklekova za pet, a danas san prošla četiri i po ure raftinga. Da, četiri i po ure, skoro pet je trajalo. Zajedno sa stankama (voćni obrok, kupanje u tenisicama, gaćama i majicama), bez njih traje otprilike tri sata. Cili je razred bija u tri broda, potrebna oprema su bili: kupaći, kratke gaće, majica, tenisice, prsluk i kaciga. I naravno, vesla.

A put van ide otprilike ovako. Prvi dio je lagan, u biti samo navikavanje na brod, vesla i općentio. Taj je dio najduži jer je voda najmirnija i najsporija. Posli ide drugi, brzi dio, i treći prid sam kraj. Krenili smo sa vrha, polako, ali sigurno na začelju. Nismo se smočili sve dok nismo počeli prilazit one isprid nas. Napali su nas! Bezobraznici jedni! Tako da smo završili kompletno mokri! Na mirnon dilu, samo smo se, sve onako obučeni, i u patikama bacili u vodu. Posli smo dobili voćni obrok (koji smo halapljivo proždrli, već smo uru i po raftali), i morali smo se odlučiti. Isprid nas je bija najsnažniji brzac na Cetini, u kojem je već 9 ljudi poginilo. Mogli smo ili ići okolo pješke, ili se spustiti do brzaca, izaći prije njega i proći kroz špilju do druge strane. Jedina je caka bila šta je špilju tribalo priplivat, a voda je bila zamrzavajuća! Bez pretjerivanja! I onda smo se tribali popet uz stine za izać iz špilje, i posli opet spustit nazad. Palo je malo izigravanja Indiane Jonesa :). Imali smo još par velikih, teških brzaca (u jednon me kompletno zalilo, skoro mi leće nisu ispale), i konačno zadnji, mirni dio. Tu nan je skiper priča svoje dogodovštine s turistima. Jedan je čovik, kad je čuja da je isprid njih najopasniji brzac, bacija svoju ženu sa broda ravno u brzac. Ljutija se šta su je skiperi uspili spasiti! Ludo, ludo...

Bilo je stvarno fantastično, a sad moran ići. Već smo se dogovorili za van, za uru vrimena. Jedva čekan svoju tekilicu, a užasno me bole noge i ruke i sve živo. Ma nema veze!!!

Vole vas sve vaše ludekrave-rafterke i bikovi-rafteri iz 2.x

P.S. Posebna pusa svima koji su posjetili ovaj blog za vrime mog nejavljanja! U školi je ludnica, ništa ne stižen!

P.P.S. Ne da mi da van postan sliku sa Cetine, kaže da je veća od dopuštenih 20 KB. Kako da to prominin?

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv