Začulo se klepetanje metalne kašike od staklenu čašu u kojoj se nalazilo crveno vino, i to je svim učenicima skrenulo pozornost prema stolu za kojim su sjedili profesori Durmstranga. Ravnatelj je imao štošta da kaže.
“Oduzeo bih vam samo nekoliko minuta od večere”, počeo je i skrenuo pozornost večine učenika, “Želio bih vas samo napomenuti da će se u sljedeći petak povodom odlaska naših dragih gostiju iz Hogwartsa (većina učenika je pogledala prema stolu za kojim sam i ja sjedila) održati oproštajna zabava njima u čast. Bilo bi lijepo da odaberete svog patnera na toj zabavi i obučete nešto prikladno za te prilike. Međutim, to je tek za sedam dana, tako da imate vremena da sve pripremite. Eto, da vas više ne zadržavam, možete nastaviti”, reče Igor sjedajući na svoju stolicu.
Maggie je izgledala kao da ju je netko polio hladnom vodom. Svi su dobro znali da je užasno mrzila balove. To je značilo da je morala nositi odvarne haljine baby-boja i potpetice nakon kojih desetak dana nije mogla normalno hodati. Draco se zabrinuo za nju i počeo joj govoriti neke pozitivne stvari vezane za taj događaj.
“Ma dajte ljudi!” oglasih se do tada neprimijetna u društvu, “Sutra ujutro idemo u Saint Peterzburg, pa nakon toga kod mene doma na party. Ima da bude ludilo” pokušala sam da oraspoložim ostale, “O balu ćemo razmišljati kada se vratimo.”
Činilo se da su moje rečenice imale uticaja, pa su se mnogi trudili razgovarati o drugim temama. Ja sam samo nastavila jesti. Morma priznati da mi je u Hogwartsu ponekd nedostajala ruska kuhinja. Iako se činilo da sam zgrožena balom, ipak sam se za razliku od ostalih potajno radovala balu. Moguće je bilo to što sam se potajno nadala da će Rocco pozvatiupravo mene. Željela sam si to izbaciti iz glave, pa sam se samo obrisala maramicom oko usta, i izašla je iz blagovaonice. Otišla sam do svoje sobe i uzela crni kaput, pa preko njega stavila crni šal. U tom trenutku mi je zaista bio potreban svjež vazduh. Izašla sam iz dvorca i polako sam koračala ka puteljku koji je vodio do šume. Za cipele mi se lijepio snijeg koji je tek dodirnuo tlo. Bilo je jako hladno, nekoliko podioka ispod nule. Krupene bijele pahulje snijega su padale. Bilo ih je mnoštovo. Ja sam jednostavno uživala u pejzažu jer sam jako voljela snijeg. Međutim, moje misli su bile okrenute u ka potpuno drugoj strani. Razmišljala sam o drugoj stvari: napuštanju Hogwartsa. Željela sam da se prebacim u Durmstrang, sada, kada kada sam napunila dovoljno godina za institut magije. Durmstrang mi se činio mnogo bolja škola u svakom pogledu, osim u jednom; ne bih imala prijatelje koje imam trenutno, ne bih mogla da se približim Roccu prema kojem sam osjećala nešto više od samog dopadanja, ogromne simpatije, koje bi u svakom trenutku mogle prerasti u zaljubljenost, a možda čak i ljubav. Gorko sam uzdahnula dok su po mojem crnom kaputu padale biserne pahulje snijega. Hodajući tako, ni sama nisam shvatila koliko sam se zaprav udaljila od dvorca. U blizini sam opazila jednu zgodnu klupicu za sjedenje, pa sam se tamo zaputila kako bih se malo smirila i kako bih poslije toga išla nazad. Sjela sam na klupu i posmatrala kako snijeg pada u svim mogućim smjerovima jer je vjetar ove večeri bio jako izmjeničan. Zatvorila sam polako oči. Nekoliko trenutaka sam sa zatvorenim očima i skoncentrisanim mislima odlučivala šta je najbolje za mene. Durmstrang je bio izuzetno dobra škola, među pet najboljih čarobnjačkih škola u cijelom svijetu, a Hogwarts.... Hogwarts je bio mjesto koje je obilježilo moje djetinjstvo. Odlaskom iz Hogwartsa bih zatvorila jedno poglavlje svog života, i počela bih novo. Problem je bio što staro poglavlje nije bilo završeno, i ne bi bilo uredu tek ga tako prestati graditi, ali ipak... Stavila sam ruke na svoje blijedo lice i tako ga u potpunosti prekrila...Nisam ni primijetila kako mi se nekoliko toplih suza spustilo niz obraze.Ni sama nisam znala odakle i zašto.. Otvorila sam oči i ponovno pogledala snijeg koji je tiho i polako padao. Sada je sve izgledalo nejasno i mutno jer su mi oči i dalje bile pune suza, ali nisam osjetila nikakvu potrebu i želju da ih obrišem... Vjetar je jako puhao, i čak mi je i u kaputu bilo jako hladno. Ovo je bilo potpuno drugačije od Hogwartsa... U Hogwartsu je uvijek bilo toplo, čak i tokom zime kada je snijeg padao... Ni sama nisam bila sigurna šta želim... Bojala sam se da ću napraviti pogrešnu odluku i tako se kajati do kraja svog života. Odlazak iz Hogwartsa bi za mene značio kraj djetinjstva, početak življenja kao svaka druga odrasla osoba. Djetinjstvo je tako lahko prekinuti, i nemoguće povratiti, jer, kada se jednom odluči prestati biti dijete, to je zauvijek... Nisam znala što da radim. Nesvjesno sam otorila usta i počela pjevušiti.


Nisam dovršila. Nečija ruka na mojem ramenu me je u potpunosti zbunila, i nisam shvatala šta se dešava... Osjetila sam kako mi puls ubrzano lupa dok sam pokušavala smoći snage da se okrenem i vidim tko se nalazi iza mene. Osjetila sam kako mi je srce počelo jako udarati. Iako nerado, ipak sam se okrenula i pogledala je u lice....

Nastavit će se....