dio mojih dnevnih frustracija... sretno vam bilo čitajući ovo..!
its a beautiful day, dont let it get away... aha.. a ja bi ga trebala upropastiti. zato jer se moram učiti taj jebeni europski realizam. i naravno, opet postavljam pitanje; koju će mi pičku materinu to v životu značiti??? ka bi mi značilo , ak jedog dana nem mela posla, to kaj ja znam da je dostojevski začetnik psihološkog ruskog realizma, začetnik monološko-asocijativnog romana i da je koristil tehnku struje svijesti kod monologa likova. ma ajde beži mi.. deprimira me činjenica da se mojoj kakvoj-takvoj bezbrižnosti bliži kraj. već vidim kak s mutnim velikim slovima piše: "THE END", "THE REAL LIFE STARTS NOW, FOR THE REST OF YOUR MISERABLE LIFE" pogledam malo ljude oko sebe i vidim da većina ima osiguranu budućnost. a t zato kaj su mamica i tatica stekli ne znam kakve titule (sc. mr. dr. ) npr., baka i deda pobrali se moguće inozemne penzije i to je to. žalosna je činjenica da ako danas imaš novac, imaš sve živce na broju. ne mora se živcirati s tim da postigne čim bolji prosjek kaj bu opće postojala šansa da dode medu kadidate za studentski dom. a i ako ne dode, opet nema razloga za brigu, jer tatica već jako dugo čuva debelu plavu kovertu koja vude osigurala svojemu ljubimcu stan. ali ljubimac nebu spal na taj nivo da svoje studentske dane provodi u domu s ostalim smrtnicima. ljubimac bude imal apartman u centru grada, čija bu mjesečna najamnina s x nula. ali nema veze... ovaj stan kojeg ljubimac ima u studentskom domu bude priskrbljival bar 1 dio te najamnine,ako slučajno tatici zaškripe glavne vezice. i kak da se čovek s tim pomiri? ja se nebrem, a niti se oću s tim pomiriti. jer nije ok, nije fer prema čoveku koji se celi život živcira za to kaj bu se na faxu mogel još više živcirati, upropastiti si psihu do maximuma, dovršiti tih x godina studija za papir A4 formata na kojem slučajno piše "DIPLOMA" s nečitljivim potpisom bahatog i napuhanog starčeka koji se pogospodeni seljak i smatra samog sebe nekvom veličinom. eto, to me muči. i onak dojebeš tu prokletu diplomu do svog zida, kojeg btw pripremaš celi život, i onda ju nemaš kome pokazati jer si u prokletoj hrvatskoj. jer si u zadnjoj vukojebini. mladim ljudima tu jednostavno nije mjesto, nema za njih prostora. hrvatska je teritorij za skoro pocrkale starčeke koji misle da od sunca i mora mogu svoje mjesto ubrajati u ne znam kakve turističke destinacije svijeta i živeti od ta tri mj celu godinu. ma ajde molim te... idemo u eu, ne?! pljujem na to!! bolje bi nam onda bilo da se vratimo u staru yugu. tam smo bar bili dominantna država. a tu bumo oni jadni mršavi magarci koje budu istrebljavali i iskorištavali do zadnje kapi pišaline.
25.04.2006. u 21:48 | 2 Komentara | Print | # | ^
godine prolaze
godine prolaze nervoznim korakom, godine prolaze, mi stojimo. jesmo li sretniji, jesmo pametniji??
mda.. pital se to bajaga, a pitam se i ja. ne stvarno, jesmo li sretniji? neki misle da su pametniji, al možda, dok smo bili mladi smo jednostavno napravili ono kaj smo hteli i bili smo sretni i bolelo nas je koje su posljedice. danas nas jebe, di budu nas starci vidli, di ima koga ko nas more cinkati i nasladivati se s tim kaj nas je videl pijane s tri čika odjenput v lampi v parku. da, žalosno je to kak se stariji ljudi ne sjećaju, ili se jednostavno ne žele sjećati svoje mladosti-ludosti, pogreški, a se to zbog pomanjkanja života, odn. zanimacije za neš. jednog dana dok ostarim neću nikad biti takva. oću biti ona smešna bakica koja bu mela svojih par babi, koja bu v nedelju v jutro išla v kafić na kavu, umjesto na misu. neću postati kak ove današnje, odn. od navek babe kaj od pedesete ne zna za niš drugo osim za vrt i crkvu. bemti, danas je sisterku zadesilo to kaje bila sama doma dok je baka zvala. majku ti, kaj mi ju je bilo žal dok mi je pričala kaj joj je ova se znapričala. zreferirala joj je kolko je celi prošli tjedan bila temperatura u čku, kak ju kičma boli, al sikak ide na vrt, makar je zaključila da je zemlja još prevlažna za luk, pa bu polovicu toga morala shitati itd, itd.. hehehehe- jadna sandrica. hhihih, al mi je ipak smešno.
u jebemti, koja digresija. je, al mogu se POHVALITI da su moje bake točno te bake koje sam prethodno opisala. npr, ova baka doma mi je tollko smešna... misa u nedjelju za nju počne u 6 v jutro, makar za druge počne u 7. e pa to vam ovak zgleda: njena kompanjonka, koja stvarno do 5 v jutro već skuha juhu za ručak je u pol 6 već kod nas, onda ju ta kompanjonka zorica čeka do kojih 10 do 6 i onda se od naše kuće dopelaju do crkve u grad, sediju u autu do petnaest do sedam kaj se crkva otvori kaj budu se frajerice sele u klecalo, a niti slučajno na trdi stolec. a sve to kaj budu ugodno čičale dok budu tračale, a ak budu malo umorne, onda budu si malčice predremale dok pop ima propovjed. je, al ritual nedjeljni još nije gotov! čak naprotiv, dobar dio tek slijedi. saku drugu nedjelju druga peče kolače,i tak posle mise odu u dućan po kruha i mleko i onda odu k jenoj ili drugoj na kavu, ždereju kolače, koji moraju biti odrezani tak kaj bi z 1 njihovog mogel napraviti 3 normalna, kaj bu saka pojela 1 ili dva. kaj ne bu ispala požrta, pa pojela 3 il 4 manja. hehehe, jesu smešne.
zaključak: APSOLUTNO NIKAD NEĆU POSTATI TAKVA BABUSKARA.
mda. to bi očito bilo to. hehhee, smešni mi je ovaj post. :o)
eh
ma daj jebote. ubila me ve canadiova mama u pojam.. zamislite, ja, irena, ispah glupa... hmhmhh.. ljudi, sad pitanje, bez gledanja u rjecnik, recte vi meni, shta je amfibija??? ajd, odgovorite
05.04.2006. u 20:38 | 2 Komentara | Print | # | ^