finally at home... :o)
da... moja majčica je konačno došla doma. tata je pred mjesec i pol bil na operaciji kičme, a stara očito isto ide njegovim stopama. kaj bum ve.. jučer sam popizdila. doma je bila takva nervoza i napetost da sam na kraju pukla i rasplakala se ko mala beba..buuuu... a jebiga. al stvarno mi je već dosta. od 10. mj se svi sam navlačimo po toj kurčevoj bolnici, a još kakve nesposobnjakoviće tu imamo... ajde molim te, idioti... mami su mi pomaknuta 2 diska, svaki po 6mm, ali ju ova glupa doktorica uvjerava da možda nije potrebna operacija,a tata je imala pomaknut sam 1 disk, 7mm, pa su srali da je operacija jako hitna. di je tu logika!?!?!
mda... neda mi se više o tome, jer se sam bez veze srdim, a s tim nebum apsolutno niš promijenila. jebga sad... praznici su pri kraju. opće mi nije jasno da se u ponedjeljak moram probuditi prije 7!!!!! užas... a baš sam se privikla da prijepodne lunjam se po svud, a onda dok dojdem doma i naručam kaj si odspavam tak negde od pol 2 do 4, pol 5... jejeje, znam, poprilična ruta spavanja, kaj ja morem, ak more tolko spavati saki dan, znači da mi i treba. hihihihiihi koji izgovor.. ima jedna novost kod mene. moram početi nositi naočale. jeje, sam se smijte, sad se još trenutačno privikavam, malo me počne glava boleti nakon nekog vremena, al to je se normalno. valjda... fala bogu ne moram nosit veliku dioptriju, -0,5... al ih moram non stop nosit kaj nem na kraju završila s pepeljarama na tim svojim prekrasnim okicama... zezam se malčice.. hihi, pozzz.....
