Zivot je poput putovanja vozom.... ljudi ulaze i silaze. Prilikom zaustavljanja voza desavaju se prijatna iznenadjenja. Covek prozivljava srecne trenutke ali ima i nezgoda...nesreca i zalosti.
Kad se rodimo zakoracimo u voz. Susrecemo se s ljudima za koje mislimo da ce nas pratiti tokom celog naseg putovanja. Npr. nasi roditelji. Nazalost, istina je sasvim drugacija. Kad tad, oni ce sici s voza i ostaviti nas bez svoje ljubavi, naklonosti, neznosti, prijateljstva i drustva. Medjutim, u voz ce uci druge osobe koje ce nam biti jako vazne.....to su nasa braca i sestre, nasi prijatelji i ljudi koje cemo sresti i zavoleti u svom zivotu.
Mnoge osobe koje ulaze gledaju na putovanje kao na kratku setnju. Drugi pak u svojoj voznji kroz zivot nalaze samo zalost i tugu. Ali u vozu ima i onih koji su uvek pri ruci i spremni su da pomognu onim ljudima kojima je potrebno pomoci.
Mnogi nakon svog silaska s voza ostavljaju iza sebe trajnu ceznju.....mnogi nas sunovracuju u duboku nevolju.....mnogi ulaze i silaze a da ih nismo ni zapazili.
Cudi nas sto su mnogi putnici koji su nam najdrazi negde u nekom drugom vagonu. Ostavljaju nas same u tom delu naseg putovanja. Naravno , to nas ne sprecava da na sebe preuzmemo teskoce putovanja i samoce i da ih potrazimo i da pokusamo da se smestimo u njihov vagon. Desava se i to da ne mozemo da se smestimo blizu njih jer je mesto vec neko drugi zauzeo .
I takav je zivot..... Prepun izazova, snova, mastanja, nadanja, sastanaka, rastanaka, bez ponovnih sastanaka i nikad se ti trenuci nece vratiti. Pokusajmo od svog putovanja kroz zivot da ucinimo najbolje sto mozemo. Pokusajmo da se svima iz voza budemo u miru. Pokusajmo u svakom od njih da vidimo najbolje sto je u njima. Setimo se toga da na svakom delu zivotnog koloseka, neko od saputnika moze "skliznuti" i da su mu potrebne nase simpatije i razumevanje. I nama se moze desiti da "skliznemo" s koloseka. I nadamo se da ce se naci neko ko ce da nas razume.
Najveca misterija putovanja je ta sto ne znamo kad cemo tacno izaci iz voza isto kao sto ne znamo ni kada ce da sidju nasi saputnici.....cak ni oni koji sede pored nas.
Bicu veoma tuzna kad budem morala da sidjem iz voza. Verujem da ce veoma boleti rastanak s nekim prijateljima koje sam sretala za vreme putovanja i koji su mi postali dragi. Medjutim gajim nadu da ce doci glavini kolosek.... Tada cu videti kako svi oni pristizu sa svojim prtljagom koji na ulasku u voz nisu imali. To ce me silno obradovati. Bicu srecna i zbog cinjenice da sam im pomogla da povecaju svoj putni prtljag polozivsi u njemu prave sadrzaje.
Pokusajmo da pri silasku iz voza ostavimo prazno sediste koje ce u ostalim putnicima, koji nastavljaju putovanje, buditi ceznju na lepe i prijatne uspomene.

Svaki covek i protiv svoje volje strahuje od necega.Strahovi nas koce, sputavaju, nedozvoljavaju nam da uzivamo u trenutku....Da bi postojanje straha ukazivalo na fobican poremecaj potrebno je da strah ometa svakodnevno funkcionisanje osobe....dakle o fobiji se govori onda kada strah stvara odredjene poremecaje u ponasanju.Kada osoba koja pati od fobije dodje u kontakt, ili zna da ce uskoro doci u kontakt sa stvarima ili situacijama kojih se boji kod nje se stvaraju odredjeni simptomi kao sto su: brzo lupanje srca, gubljenje daha, drhtanje ruku i celog tela, znojenje....
Sto se mene licno tice imam par strahova a to su strah od zubara i od igle.....a imam i jednu fobiju.....GOLUBOVI!Uzasno se plasim golubova.....ostalih ptica i zivotinja ne....ali golubova....strasno!Cim vidim na ulici nekog goluba srce pocinje nekontrolisano da mi lupa, dlanovi pocinju da mi se znoje....odma gledam da li negde na zemlji ima neki kamen ili drvo da mogu da ga pogodim kako bi odleteo, da bi ja mogla da prodjem.
Sve je pocelo jos u osnovnoj skoli....drugarica i ja smo setale....golub je leteo toliko nisko da je moju drugaricu udario pravo u glavu.Videle smo da leti prema nama....ali mislile smo da ce proleteti iznad nas.I sama pomisao na taj dogadjaj tera mi strah u kosti.
Eto tako je sve pocelo....svakim danom mi se sve vise cini da golubovi lete sve nize.....neznam da li ste to primetili ali ja jesam.
Skoro svi znaju za tu moju fobiju pa me cesto zezaju kako ce me na sred centra posuti kokicama kako bi svi golubovi koji su tu doleteli pravo na mene. Vecini je to smesno ali meni nije nimalo.....mislim da kad bi se to dogodilo momentalno bi dozivela srcani udar! Sad znate kako da me se resite ako vam stanem na put!
Eto toliko o mojim strahovima i toj fobiji....evo vam neke od najpoznatijih fobija.....mozda se pronadjete u njima!

Akrofobija - strah od visine
Akvafobija - strah od vode i utapanja
Aglofobija - strah od bola
Autofobija - strah od samoce (drugi naziv je i monofobija)
Filofobija - strah od zaljubljivanja
Klaustofobija - strah od zatvorenog prostora
Ksenofobija - strah od nepoznatih ljudi
Niktofobija - strah od mraka
Nekrofobija - strah od leseva
Tanatofobija - strah od smrti
Tafofobija - strah od zivog sahranjivanja

Od Athrope sam pre neki dan dobila jedan mali zadatak koji cu sad pokusati da obavim!Treba da napisem kako je i zasto nastao moj blog.....
Evo pocecu od imena bloga....to je citata iz knjige Mali Princ "Covek samo srcem dobro vidi....ocima ne vidi najbolje".....Mislim da ovo sve govori i da dodatno objasnjenje za ovaj naslov zaista nije potrebno, jer svaka rec bi bila suvisna!Sto se tice nastanka mog bloga....oni koji me citaju od pocetka dobro znaju zasto je ovaj blog nastao i kome je posvecen....Posvecen je jednoj predivnoj osobi koja se vratila u moj zivot i koja je ostavila veliki trag u mom srcu.....osobi koja je puna zivota, nade, snova i ambicija....sigurna sam da i kad bi trazila nebi sigurno nasla divniju i nezniju osobu od njega.....sve reci su i suvise male i slabe u odnosu na ono sto on zaista jeste....morali bi prvo da ga upoznate da bi shvatili o cemu govorim.E sad,.....ovaj blog je nastao kada mi je on precutao jednu jako vaznu stvar....u tim trenutcima mi se rusio citav svet i samo ja znam sta sam tada prezivljavala....ali na kraju sve se ipak dobro zavrsilo, jer kada se kaze cela istina lakse je oprostiti i prihvatiti neke stvari.Taj period samoce i bola je daleko,daleko iza mene.....moj blog se sada razvija u jednom sasvim drugom smeru......!Moram priznati da sam par puta razmisljala da promenim opis bloga i dizajn, ali sam na kraju ipak odlucila da opis bloga necu menjati jer tu u sustini pise zasto je blog nastao i kome je namenjen,.....a sto se dizajna tice....ovaj mi je nekako tuzan i mracan, a to je totalno suprotno od onoga sto sam ja....ali odgovarao mi je u datom trenutku, u trenutku nastajanja ovog bloga......cim nadjem dovoljno dobar dizajn da zameni ovaj sigurno cu ga promeniti....do tada ostaje ovako kako je i bilo na pocetku!
Nedavno sam otvorila jos jedan blog Fashion Selection on je totalno drugaciji od ovoga ali o njemu necu puno da pisem....tako da ako vas zanima pogledajte o cemu se radi!
Ovaj zadatak dalje prenosim na Victoriu....i naravno na moje drage prijatelje koje sam imala prilike upoznati i malo bolje, a ne samo preko bloga Mystery & Tajanstvenost.....Nadam se da cete uskoro izvrsiti ovaj zadatak.....nemojte me razocarati!