Danas smo se ja i Rebbeca trebale naći da vježbamo Patroniuse. Čekala sam je ispred prazne učionice (ionako nikome ne treba) ali se nije pojavljivala. Nakon desetak minuta čekanja krenula sam prema kuli. Pogledala sam na isto mjesto gdje su se Lily i Duje ljubili, a tamo su se nalazili Rebbaca i Christian Stornap, Ravenclaw sa njene godine. Sladak je, poznat je po školi. Zašto svi imaju nekoga? Zašto Lily ima dva dečka? Ja sam saaama...
Uglavnom, nakon toga sam otišla do Griffindorske kule i čula nečije glasove.
"Sutra. Ja i ti. Sami. U staklenoj sobi."
"Ne."
Oba glasa bila su muška, i s lakoćom bi ih prepoznala da nisu govorili prigušeno. Začudilo me što nisu upotrjebili "Bešumato!"
"Vjeruj mi, Lily te nikada neće voljeti."
"Ne, tebe neće. Ja i Lily smo suđeni jedno drugom."
Jesu li to James i Duje?! Nisu. Kada su se razišli stisnula sam se uza zid i pričekala da prođe. Ispred mene prošao je Severus. Čim je prošao kernula sam prema Debaloj dami, a James je upravo izgovarao lozinku.
"Krumpir u čaši!"
"Nije jestiv, vjeruj mi, dragoviću!" rekla je i pomakla se. Već se počela zatvarati kada sam potrčala do nje i rekla
"Pričekajte još mene!"
James se okrenuo.
"Što si čula?!"
"Dovoljno. Ne shvačam vas, ona može sama birati (i nije odabrala nikoga od vas)." ovo u zagradi nisam izgovorila.
Neznam. Zanima me što će biti sutra... Ne zna Lily što je napravila...
