29.11.2008.
"..Srce nije koljeno da se može savinuti.."
Evo me...
Dugo me nije bilo..
Prvo škola, a zatim lozinka glupa..hehe,,
No sve se sredilo...
Male novosti...
-prošla s 4...dobro je...
-U ljubavi nema nikakog pomaka....
-prijateljstvo-ah to..uvijek isto...volim ja njih sve...
Što bi napravila da svaki puta želiš nekog, a on nije ovdje?
Što bi napravila da voliš nekog više od svega i ne možeš ga nikad imati?
Možda bi bilo lakše živjeti kad bi se jednostavno prepustili
i pustili neka se okolo sve događa kako hoće...
No.....rado bi to svako napravio,..
Ali jdnst.se ne može....
Takvi smo stvoreni da se moramo jdnst.boriti za svoje...
Da će nas sve povrijediti...
Kako poželim da nemam osjećaje...
Koliko me puta nešto povrijedilo da poželim da nemam srca...
Ničega,...da ne osjećam bol u grudima...
Ni ove suze koje padaju niz lice...
Zar misliš da ne boli ako suza nema?
Zar misliš da čovjek ne pati ako ne plače?
...Boli to i razdire, ali i od čocjeka nešto mora biti jače.
Zar misliš da ruža ne bode ako miriše?
Zar misliš da miris stalno traje?
Ubode ponekad...i zacijeli rana, al` bol, ta vječna bol ostaje..
A ti?
Znaš li što osjećam kada gledajući tebe iznenada sagnem glavu da sakrijem suze?
Znaš li što osjećam kad me pogledaš i kad ne mogu izdržati jecaj u dubini duše?
Znaš li koliko patim?
Želiim da to barem vidiš, jer da osjetiš-preteško je...
A ja?
Ja sam dijete prerano obučeno u odjeću odraslih,
prerano otrgnuto od djetinjstva.
Ja sam dijete prerano odvedeno na cestu života!!
Post je tu!
Ljubim vas sve...!..
Također želim Sretan Božić i sve najboljee......
...jednog dana...!
Komentari (44) On/Off
17.11.2008.
"Naučila sam da je u životu najvažnije pojaviti se…"
U subotu išlo se u Zagreb…na neki sajam-Interliber…
Zapravo nisam ni bila na njemu..heh..
Ma meni je bilo zaakon…i Matii Veky kako su mi rekli..heh…
Prvo kad smo putovali u Zagreb..ma bilo je svega..
Ja, Mata, Barbara se stalno zaebavali…
Kršićka mene i matu stalno slikala…a Bože…xD.
(e...ovdje je mata još bio mamuran...pa možete zaključit zašt tako izgleda...xD)
Malo smo i spavali…pa su nas slikali..trrrsh…
On se otrijeznio od mene i Barbare…he..
Ko ne bi kraj nas???he..
Došli u Zg..imali oko sat vremena slobodno,…
Pa na sajam..
Odemo u McDonald 's…popapamo Big Mac....
(meni i Bući bila neka muka…he..kom će drugom,,
)
Pa malo skitamo Zg…
Zamalo se izgubimo…Mata je kriv..heh..
..hihi
I odemo do busa..te nas odveze na sajam,,,
Imali oko 3h slobodno…
Ošli u Avenue Mall…(vidjela sam balića….=DDD )
Mata i ja izgubimo ekipu s kojima smo bili…trrrsh..
I milijun puta obiđemo 3 kata tražeći njih…i napokon ih nađemo…wee…
Jbt,…koje je to olakšanje bilo…xD..
Odemo na piće…i onda se Mata ucrvao od sjedenja…
(ah...pa tko će drugi....
)
Pa se nas dvoje šetali sat vremena…xD
Ja mu držala predavanje…=D..heh..
A kad smo išli nazad busom....
Veky...šutit će Bara...ajde neće u javnosti...
Ali bilo je grupnjaka....uuppss...
...hahah
De bilo je zaaakon..
Bar meni…a za ostale neznam…
Jdv čekam opet nešta…štogod bude…
Moramo opet biti budale…
(zna Mata o čemu ja pričam…=)…)
I…bila sam «malo» pokvarena…
Heheh…. :D
Ali…samo pokvarena..
Morala malo… :D
Al nije bitno zašto...=)
Vrijeme sve briše.
Htio to čovjek ili ne.
Vrijeme sve briše.
Sve odnosi.
Na kraju ostane samo mrak.
Katkad u tome mraku nađemo druge.
A katkad ih ondje ponovno izgubimo.
I možda jednom sretneš me…
Ali srest ćeš samo prolaznika slučajnog,
Običnog čovjeka i pogled leden..
Iako te taj neznanac nekad volio više od sebe…
Onako..dani prolaze…
kako koji dan donese bol i sreću,,,
Ali držim se…..
Ja dalje nastavljam,…
Komentari (104)
On/Off
01.11.2008.
"Krenem…padam…zastajem…"
Tako si pao u očima mojim…
Tako si pao…
To me i boli….
A srce pamti kad velik si bio…
Lutam sinoć po mračnoj ulici.
Očekujem frendice poziv da izađemo van.
Mogla sam ga čekati i u kući…
Ali nisam više mogla biti u njoj.,
Teško sam disala..
Nešto me zarobilo.
Izašla sam van…
Onaj hladni..svježi zrak..
Umirio me…
Vratio život u moje tijelo…
Vratio me u ovaj svijet…
Ponovo sam bila prisutna.
Lutala sam tako…ma gdje god sam stigla..
I razmišljala…razmišljala……
Odjednom sirena…oglasila se milijun puta kraj mene…
Izbacila me iz misli..
Vratila opet u sadašnjicu..
Da bih vidjela da se neki dečki u autu frajerišu…
A meni omele moje misli..
I zaboravih gdje su moje misli lutale…
Otiđem kod jedne frendice…ne smije van..
Loše ocjene…malo se zezamo….
I ja nastavim dalje..
I dalje sama lutam…
Evo ga…mob zvoni…
-SI ti spremna??idemo van??
-Eo me..idem prema tebi…
Laganim korakom,,,,hodam…
Kraj mene prolazi autom…za autom…
Pitam se često..
Kuda idu svi ti ljudi??
Ja samo jedno zrno malo od svih zrna u vreći.….
A u meni tolika bol velika kao nebo…
I nosim nešto….i ne mogu se toga riješiti…
Vani malo bile..
I opet sam sama…
Trebam ući u svoju kuću…
Koja me tako odbijala...
Tako sam htjela samo produžiti i nestati…
Bilo bi mi lakše..jednostavno nestati….
A nemam više živaca za ništ..
Ni strpljenjaa….
«Ako me probude dok budem ležala tamo.
Neka me ne vrate.
Nek sklone tragove samo,
Da sam to bila ja…
Da sam nekad postojala…»
Jedna osoba mi je od kraja ljeta…
Prirasla srcu…
Ali ta osoba to ne zna…
I nikad neće saznati…
To me malo i boli…
Ali….ja naspram njega…
Ma niištaa……
Šutim…
Pozz svima.....
**A luka mi nije mogo izać…
Jooj..zločesta mama…
Pussa Lukaa….
**A Oreška..pa neću te vidjet dns…a šmrc…
Moro se ti naroljat..ccc…
**Veky…ne spominji Oriovac…heh
**Buća…spomeni da oš bebu sam još jdnm..
Čuvaj me se…hih
Teško je kriti se iza osmjeha…
To boli…boli iznutra….
Komentari (54)
On/Off
