petak, 15.02.2008.

Vidi komentare

Nema naslova

Evo me da i ja napišem par riječi na svom "novom" blogu,a to mogu zahvaliti svom dragom blog prijatelju Kenguuru!
Nadam se da vam se sviđa!
Ovo sam jedva uhvatila vremena da vam napišem par riječi,jer dan mi prođe da se i ne okrenem,ovih dana je bilo lijepo vrijeme pa sam to iskoristila da izađem s djecom van,onda dođem kući pa se bacam na spremanje ručka,i tada mi dođe muž kući i onda popodne prođe u tren oka,i tek kad navečer legnem,sjetim se da ni taj dan nišam ništa napisala na blogu,a imam toliku želju.
Imam sreću pa mi je mater došla večeras prespavat,pa će se ona večeras budit da se mi možemo naspavat,jer ne spavamo po cijele noći,Kiarica zna spavat od 22-06 ujutro ali zato Ante se budi svaka tri sata.
Počeli smo kuću unutra sređivat i sve to počinje poprimati neki malo finiji oblik jer su se do sada mogle vidjeti samo cigle i cement.
Ne pada mi ništa na pamet.......
Umorna sam,brzo vam pišem opet!!

petak, 08.02.2008.

Vidi komentare

Dobro jutro!!!
Kad sam sad pročitala koliko je prošlo od zadnjeg posta,šokirala sam se.Kako mi samo sada vrijeme brzo prolazi....
Svašta novog ima kod mene,ne znam odakle bi prvo krenila (ma od dječice);dakle,djeca su odlično,rastu,debljaju se ,svakim danom mi se mjenjaju,ima neko vrijeme da se smiju i počeli su nas prepoznavat,ma nema tih para i tog osjećaja koji bi se moga usporedit s tim feelingom koji osjećam u trbuhu kad mi se oni nasmiju onako dječije i iskreno s toliko nježnosti i ljubavi...ma šta da vam pričam.Prije nisam vjerovala onim ženama kad bi rekle da to niko ne može platit,mislila sam da se preseravaju,ali stvarno je tako,ne mogu to platit ni jedne Fabijeve čizme i ne znam koje auto,ili kakva večera ili izlazak,ni koliko dobra frizura ili šminka,ili komad robe i neka dobra torba,kad se sad promislim od čega sam prije patila,ma da se razumimo,naravno da ću se i sada sredit i obuč i patim ja još uvijek od lipih stvari ali ništa se to ne može usporedit s njima,ništa mi ne može platit lipi sunčani dan kad se ja i muž uputimo s njima u šetnju,kad s njima tako ponosni sjednemo na štekat a svi zastaju,gledaju blizance,kažu nam kako su slatki.......
Napokon sam dobila iz Njemačke Hartanova kolica (kažu da je to mercedes među kolicima),bolje će znati za tu marku oni koji su tamo,jer ih ovdje nažalost nema za kupit,ma super su,tako da svaki lijepi dan mi iskoristimo za šetnju.
Krstili smo ih,krštenje je bilo u jednom restoranu,bilo nas je čak 80,prava mača fešta.Kuću smo počeli sada uređivati iznutra,baš sam jučer naručila kuhinju i pločice,tako da se nadamo da čemo se u 5mjesec preselit.
Što se tiče moga zdravlja dobro sam,samo osječam da mi se tijelo skroz promjenilo,neki dan mi je muž iz šale (hm,hm) napipao slučajno kvržicu na lijevoj dojci,i otišla sam u doktora međutim sve je ok ,hvala dragom Bogu,imam dosta tih mastopatskih nakupina ali to je normalno poslije dojenja,onda ne mogu više trpit pa kao neću sada u wc pa mi mokrače utekne na gaćice,ma za nasmijat se,i što me još zabrinjava je moje srce,zna mi se često uzlupat,pa ću čim mi se mater vrati s godišnjeg napravit kog nje EKG,mada mi je tlak ok.
Muž mi radi stalno,jer želi da se što prije preselimo pa zna nekad radit po cile dane.Uglavnom,veselim se proljeću i ljetu,šetnjama,moru.....
Veliku pusu vam šaljemo:Ante,Kiara i moja malenkost!!!!
P.S;Samo da vam ja još ovo kažem,često znam svatiti na svoj blog da vidim komentare onda skoknem i do vas,samo zaista ne uhvatim vremena za pisat,zato ću to danas napraviti.