tvrđava od cigle
srijeda, 16.09.2020.
Babina kuća
Baba je imala dvi kuće, jednu staru, kamenu i jednu novu od betuna
nikad dovršenu
od jedne do druge par minuta kroz šumu i priko guvna
između ništa, samo miris zemlje i ljeta
i tišina iza ručka
moj zeleni svemir
i ti
igrali smo se zajedno u ta davna ljeta
kad bi došla kod babe
sa otoka
na kojem nisam imala rođake
nikoga svoje krvi
ni otočko prezime
ni govor
uvik malo sa strane
pitali bi me ljudi čija sam
i nikad ne bi znali kad bi im pokušala objasnit
pa bi se ja malo zasramila
a na guvnu se znalo
ko je ko i iz čije je kuće
i znali su svi ko sam ja i ko su mi baba i dida
do u deveto kolino
baba je mrtva
a ja
izgubila sam se negdi po moru
od sela do otoka
dijete bez korijena
glave pune
pročitanih knjiga
i neproživljenog života
puna neizgovorenih riječi
sebi
o nama
ali korijen ti treba
duboki
i jaki
da te drži kad zapuše
kad ljeto završi i dođe jesen
pa je tako i mene otpuhalo
i odnilo
puno puta
ispralo i izgulilo
sa otoka do grada
di san upoznala slične sebi
ali nikoga sličnog tebi
ni blizu
jer
u gradu nije baš cool bit takvo muško
koje zna šta će i kako će
reć i napravit sve
bez puno riči
urbano muško puno više priča
komunicira
diskutira
dok ne zaboli glava
o poslovima i firmama i poticajima i projektima
o odnosima
i ravnopravnosti
ali nema spretne ruke koje grade
gnijezdo
za dvoje
za troje...
urbano muško
važe ljubav hladne glave
bez drame
jer
ostat ćemo dobri
prepoznao si me jučer
isti tren
i zazvao imenom
nasmijao se
a ja tebe nisam
gledala sam te ono pravo urbano
kako su me naučili
hladne glave
hladnih očiju
ledenih
kao jel se mi znamo
a onda sam osjetila miris sela i trave
i bilo je sunce i lito usrid zime
otopilo led
vratilo me
kaže mi rodica da si vrhunski meštar
spretan
traže te okolo
i imaš ženu
krasnu
i dvi cure
predivne
I ne pitam se šta bi bilo sa nama da sam onda odgovorila jezikom ljubavi
i da li bi imala i korijenje i krošnju i plodove
u babinom vrtu
znam da bi
