Komentari

bez-obzira-109.blog.hr

Dodaj komentar (21)

Marketing


  • nema garancije

    Rubrika zdravlje, u nekoj fazi samo to nam treba. Užasavam se
    tuđe pomoći..., a vi?

    avatar

    09.12.2019. (17:17)    -   -   -   -  

  • Lastavica

    Za prve pelene ide bravo, za druge ne.
    A mnogo su češće nego što mislimo.
    Odgovor na tvoje pitanje: itekako!

    avatar

    09.12.2019. (17:20)    -   -   -   -  

  • FreshCaYg

    Jako

    avatar

    09.12.2019. (17:47)    -   -   -   -  

  • zlatna djeva

    "bavooo, kakilo mami svojoj" :))))))

    avatar

    09.12.2019. (18:08)    -   -   -   -  

  • Dinaja

    eh te druge pelene... da draga... užasavam se... :)

    avatar

    09.12.2019. (18:09)    -   -   -   -  

  • AnaBoni

    ovo je trebalo biti duhovito.....bar si tako počela, a onda surova stvarnost klepne te po glavi.......Grozna si, da znaš!!!!!!

    PS: Sa S sam se čula a vidjet ćemo se kad ona bude mogla.......Tnx

    avatar

    09.12.2019. (18:50)    -   -   -   -  

  • teuta

    Uh što nas sve čeka ali to isto pripada životu. OK istina je da netko bolje prođe a netko baš tako kako si napisala. Imam s time iskustva na žalost, dakle sve mi je to poznato.

    Oj živote, živote
    gdje je trag tvoje ljepote
    a kraj tvoje muke gorke...

    avatar

    09.12.2019. (20:10)    -   -   -   -  

  • mecabg

    Neko ima sreću, nanese bol onima koji ga vole, ali nestane u trenutku, u snu...
    Jedna blogerka me uvek grdi kad kažem da mrzim bolest i nemoć...i ukunula bih je da može...

    avatar

    09.12.2019. (20:17)    -   -   -   -  

  • modrinaneba

    Razumjem Te o čemu pišeš...dijeca smo kad smo mali, djeca smo kad ostarimo....ne svi isto....netko može sve sam...netko drugi treba pomoč, pelene...a to je najmanje….Tebi Hvala na komentaru!!!

    avatar

    09.12.2019. (22:05)    -   -   -   -  

  • sewen

    Realno i stvarno...

    avatar

    10.12.2019. (06:54)    -   -   -   -  

  • marivall

    Skidam kapu do poda. Ove druge pelene proživljavam sa mamom. Za sada samo noću. Olakotna okolnost da ih dobija besplatno na doznaku svaka 3 mjeseca.

    avatar

    10.12.2019. (09:19)    -   -   -   -  

  • SarahB

    Necu nikad zaboravit kad sam mami stavljala prve, nocu, zbog strganog rebra. Ponosna sam, zahvalna i sretna jer smo to nas dvije odradile s humorom i bavoo pišulinka! :-))))

    avatar

    11.12.2019. (06:56)    -   -   -   -  

  • Pozitivka

    Kod mene sve više vrijedi "uzdaj se u se i svoje kljuse", tuđa me pomoć samo još više zbuni i odvede na krivi put. ;)

    avatar

    11.12.2019. (11:54)    -   -   -   -  

  • j.

    Uf, gadna tema. A i post je snažan i dobar. Ne trebalo nikome!

    avatar

    11.12.2019. (18:35)    -   -   -   -  

  • Krotiteljica

    Ne želim to doživjeti. Pokušat ću se oduprijeti bolesti.
    Troje djece i brdo pelena.... A kad se samo sjetim onih platnenih ukakanih... Dobro da su sad jednokratne, šta god mislili o očuvanju prirode... Je plastika ali za isprat govno sa tkanine treba i litre i litre vode potrošiti...

    avatar

    11.12.2019. (21:56)    -   -   -   -  

  • sophi

    nezdravo je predugo živjeti

    avatar

    12.12.2019. (00:08)    -   -   -   -  

  • NF

    da, baš tako, tužno, i meni neki dan pas cijeli dan nije kakao, bila velika briga.

    avatar

    12.12.2019. (10:11)    -   -   -   -  

  • isabel

    ono prvotno ,iskonsko -bravo-po nekom nepisanom pravilu redovito se
    izgubi negdje na životnom putu,a da se užasavam tuđe pomoći, tlo oduvijek, ok, priznajem, potrebna je često pa taman to bio prijateljski stisak ruke u datom trenutku,ali ovo ,ako sam dobro razumjela, pasti u krevet i ovisiti o tuđoj njezi,ili pomoći nikad, presudila bih samoj sebi ma na koji način., mrzim i bolest i nemoć
    tp.

    avatar

    12.12.2019. (17:23)    -   -   -   -  

  • lion queen

    čovjek ima običaj brinuti se oko nečega što možda nikad neće biti...neki ljudi odu u trenu, od moždanog, od srca, od prsnute aneurizme, od gripe itd. treba li onda unaprijed brinuti neke brige, koje se nikad neće otvariti. život treba živjeti iz trena u tren i uživati u svakoj sitnici...treba si ugađati, pomaziti svoje srčeko, nazvati stare roditelje i drugu rodbinu....pitati ih kako su... kad je čovjek fokusiran na drugoga, ne živcira se oko zbog sebe :) a to je pola puta do izlječenja :)

    avatar

    13.12.2019. (23:03)    -   -   -   -  

  • gogoo

    Neka je bavooo čim više, a nastojat ću biti pokretan do kraja.

    avatar

    17.12.2019. (12:06)    -   -   -   -  

  • Divlje srce

    Pozdrav!
    Nerijetko i sama mislim o tom krugu ljudskog života, i bavim se njime, na neki svoj način kroz neke svoje tekstove.
    Jedna meni draga žena, koja već dugo nije s nama, uvijek je govorila: "ma sve valja, ali ne valja ostarit!"
    Kad imaš nekih 20 godina, ne shvaćaš o čemu priča žena od skoro 70, ali kako sam već i sama u jeseni života, jasnije mi je da je starost doba života koje ljudi ne vole, da im je ona teret i da uvelike izostaje poštovanje prema njoj.
    Šteta za sve nas. Puno mi još moramo učiti o prihvaćanju života i važnosti starosti.

    avatar

    23.12.2019. (07:50)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...