Komentari

belator.blog.hr

Dodaj komentar (10)

Marketing

  • Ama Gi

    Baš životni post, uvijek se iznenadim kad otvorim tvoj blog... taj mali veliki život!

    avatar

    07.11.2014. (16:21)    -   -   -   -  

  • Ti-grica

    Da zivotni je i mene si iznenadia
    Zapravo nisi znas ti imat tema da covika natiras da se zamisli :-)

    avatar

    07.11.2014. (16:49)    -   -   -   -  

  • DOMENICO

    gadno.. trbuhom za kruhom.. nekad neizbježno..
    al nema do doma je ipak najlipše.. manje al slađe
    ..il ak već moraš... vodi i ženu i Fichu

    avatar

    07.11.2014. (18:20)    -   -   -   -  

  • durica

    ne znam, Belator, ima li tih para zbog kojih vrijedi propustiti sve to.
    nije da nama baš uvijek teku med i mlijeko u potocima, al i u tome malome uživamo koliko god možemo, pa ako i kad imamo malo više, još nas i veseli.
    čovječuljak nekad isto zna popizdit, pa veli da bu opet otišo svirat na brod u finsku, al, sad kad je tu i mali, pa kapne nekaj, odustane.

    avatar

    07.11.2014. (18:35)    -   -   -   -  

  • Zack

    Uvijek imaš nešto zanimljivo za reći. :)))))

    avatar

    07.11.2014. (19:54)    -   -   -   -  

  • Nisa

    Uh 20 ne znam,teške su to odluke pune odricanja za svih,s jedne strane nekakav lagodniji materijalni život,a s druge toliko propuštenih trenutaka i razdvojenost
    Bilo bi najidealnije (ako se več mora) ispipati teren i prokrčiti put za sve vas tamonegdje

    avatar

    07.11.2014. (20:51)    -   -   -   -  

  • 20 do asa

    ....pozdrav blogeri !!...kako da vam odgovorim a da ne napišem sad opet cijeli post....prvo, hvala vam puno na komentaru.....teško mi je sad nešto pametno i konkretno odgovorit, a da bude kratko......odluka je teška, ali ima teških odluka puno u životu.....oni koji su nekad prije čitali moje postove, mogli su već vidjeti moju borbu oko mijenjanja posla, pa moje mišljenje o ovom kapitalizmu, novcu, iskorištavanju......kad sam otvorio blog, bilo je to razdoblje kada sam počeo razmišljati prvi put u životu o odlasku iz zemlje....zaustavilo me to što sam ipak nekako uspio naći i promijeniti posao i bio jako sretan, misleći da ću sada uspjeti isplivati...ali to se ne događa....dugovi su sve veći, a posao imamo i žena i ja.......definitivno nisam osoba koja bi željela otići i nikad nisam bio za to....ali, ako i kada se dođe pred zid, tada čovjek mora poduzeti neki korak, ako može.....nisam nikog imao vani, a sada neki moji iz generacije odlaze, oni imaju teži put, jer nisu imali nikoga, a ja sada već imam njih......treba proći još neko vrijeme da se oni malo adaptiraju vani, pa ako taj zid dože pred mene možda ću imati gdje.....da sad ne pišem o razlozima i da ne ispadne kao kukanje, jer mnogi su u mojoj situaciji.....pripremam se psihički, da ako dođe do toga budem što spremniji....naravno, ako bi se to pokazalo kao dobrim, da bi onda svi bili tamo...jer ta odvojenost mi je najgori dio priče, iako tu još ima mnogo sitnica, ne znam kuhat, nisam nikad upalio vešmašinu, nije mi do sada nikad to trebalo......ali neka vrijeme radi svoje, sad je bitno prezimiti ....samo bih još dodao da sigurno nitko nije otišao van iz gušta ( ili malo njih), nego jer je morao....lijepi pozdrav svima !!....

    avatar

    07.11.2014. (23:16)    -   -   -   -  

  • Plastik

    Koju god odluku doneseš, neka Ficho bude povod, cilj, smisao, ideja te vodilje. Da. lijepo je biti uz Fichu dok odrasta, paziti na svaki njegov korak, ali ako mu ne možeš ništa priuštiti, ako Ficho bude tužan što on nema, a drugi imali (ma koliko god on to skrivao u sebi), opet nisi ništa napravio. Možda ti je najbolji savjet dala Nisa - odi van, pripremi teren i povuci cijelu familiju. Ficho zaslužuje da odrasta u zdravijoj, poštenijoj, poticajnijoj sredini.

    avatar

    07.11.2014. (23:44)    -   -   -   -  

  • durica

    od svega toga najlakše je upaliti vešmašinu :)

    avatar

    08.11.2014. (08:47)    -   -   -   -  

  • kum

    http://www.youtube.com/watch?v=hc-tRY6fO6Y

    avatar

    08.11.2014. (19:49)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...