Komentari

demijan.blog.hr

Dodaj komentar (24)

Marketing

  • KOKI

    JA VOLIM SVOJ POSAO..VOLIM I VEĆINU LJUDI S KOJIMA RADIM..ALI TO NE ZNAČI DA GA NE BI PROMIJENILA ZA BOLJE PLAĆEN POSAO...:)

    avatar

    16.10.2006. (12:22)    -   -   -   -  

  • Jana

    Meni je moj posao ok. Ne znam bih li ge sad mijenjala čak i za veću plaću.

    avatar

    16.10.2006. (12:47)    -   -   -   -  

  • fizikalac

    evo ja kao i koki-obožavam svoj posao-plaća tu i tam dobra,sve mi se tolerira,nema mobinga jer ja sam najjači u uredu,korijenje sam pustio do najdubljih izvora i vegetiram--da i nebi ga zamijenio s bolje plaćenim poslom-novo je novo i tko zna šta bi me čekalo tamo,,samo da potraje-to mi prvi posao a sad sam pred penzijom-kad odem briga me

    avatar

    16.10.2006. (13:02)    -   -   -   -  

  • MT mafija

    ja sam se isto ugnijezdio na poslu pa nemam želje mijenjati ga, iako me ponekad znaju iživcirati nadređene strukture

    avatar

    16.10.2006. (13:09)    -   -   -   -  

  • Uštekana mama

    Ajme Koki što si se razvikala... shvatila sam poruku :-)

    avatar

    16.10.2006. (14:03)    -   -   -   -  

  • hotmama

    radim od svoje 18 godine. prvo sam radila poslije skole u jednoj trgovini na kasi, onda sam kroz faks konobarila. kad sam zavrsila faks radila sam u savjetovalistu za ovisnike i nastavila sam konobariti kod staraca u restaurantu vikendom sve dok nisam ostala trudna. vec pet godina radim u centru za zastitu djecu i iako je posao iznimno psihicki tezak ima zlatne okove jer je fleksibilna, dobar godisnji odmor, beneficije, i placu. tako da iako mi nekad dodje da ga promjenim, jednostavno nemogu ici na neki posao gdje bih morala sjediti u kanceleriji od 9 do 5.

    avatar

    16.10.2006. (15:33)    -   -   -   -  

  • osmijeh....

    jaooo, kaj je tu veselo :-)))), doći ću ja i drugi put :-))))

    avatar

    16.10.2006. (15:45)    -   -   -   -  

  • Pjesma o jednoj mladosti

    Da mi je posla... Kukam, ali tako je. Iako se nisam školovala za ovo čime se bavim (al diplomu imam, za uspomenu i dugo sjećanje), uživam u svom poslu. I radila bih ga forever. Zamjeram mu što je stihijski, što ovisi o potražnji. I samim time nije siguran. Da je više posla, i više novca, samo da živimo solidno, bez pretjerivanja. Ali da imamo za poplaćati račune, i da nam ostane nešto da možemo, recimo, jednom mjesečno na ručak ili večeru, i da ne moramo prevrtati svaku kunu imamo li ovaj mjesec za nove hlače djetetu ili ne. Mobbinga neima u mojoj firmi. Muž mi je diša. Volim ga i on mene. ;))))

    avatar

    16.10.2006. (19:01)    -   -   -   -  

  • ANONIMAC

    Toliko sam dugo bila zabodena u kući da s guštom idem na posao iako je van moje struke i van uopće ičega što znam (a diploma stoji u škafetu za sretnije dane:)).Ovaj razgovor o mjenjanju posla sam neki dan vodila sa Mužićkom.Uvijek se nekako uhvatim da se divim čovjeku koji odluči promjeniti posao i koji je zbog toga zadovoljan i sretan.Da sam sama i nemam obitelj iza sebe možda bih i sama riskirala i birala,a ovako se pokrijem ušima i primam plaću,ali dobro ne žalim se ja puno.Pozdrav ti veliki ostavljam...

    avatar

    16.10.2006. (20:34)    -   -   -   -  

  • Goldeneye

    radio sam na kamionu za smeće u Njemačkoj, kao spasilac na plaži, kosio sam travu na stadionu, prodavao sapune i kozmetiku, glumio, vojnikovao, držao predavanja, bio bankarski službenik, zavlačio se po trafostanicama, bio košarkaš, trener, novinar... ne znam koliko sam tvrtki promijenio i nije ni važno jer u životu ništa nije sram raditi, sramota je sjediti i kukati
    pozdrav tvojoj malenoj obitelji

    avatar

    17.10.2006. (07:33)    -   -   -   -  

  • Uštekana mama

    *Goldy, potpuno se slažem s tobom. Poštujem sva zanimanja ako se rade kak spada.

    avatar

    17.10.2006. (10:05)    -   -   -   -  

  • osmijeh....

    u pravu si, neusporedivo je, pozdrav najveselijem blogu :-))))

    avatar

    17.10.2006. (10:57)    -   -   -   -  

  • 012 STATION posada

    Vi civili nemate pojma što je pravi mobbing. Gledajte sutra navečer Dnevnik Nove TV...

    avatar

    17.10.2006. (14:33)    -   -   -   -  

  • dva

    hvala bogu da nisam doživjela maltretiranje na poslu... ne radim u struci, al mi nije loše, samo se bojim da neće dugo još potrajati... a s obzirom da nisam u cvijetu mladosti, pitam se ponekad kamo ću i što ću..a onda opet mislim: zašto se zamarati prije vremena, neprospavane noći radije ću drugačije "potrošiti"....
    pozz

    avatar

    17.10.2006. (15:04)    -   -   -   -  

  • Uštekana mama

    *JeT Manga osobno, civili su civili, a oni koji ne žele biti obični civili biraju nešto drugo. JA jesam civili, a TI očito nisi, i opet ne razumijem kakve to ima veze sa tvojim opredjeljenjem i mobingom!? Postoje uvijek 2 rješenja: dozvoliti ili se suprotstaviti.

    avatar

    17.10.2006. (15:37)    -   -   -   -  

  • Montero

    *JeT Manga osobno - iskusih i taj mobbing i ovaj civilni. Da ne palamudim previše - mobbing je mobbing: vojni, civilni ... ma kako obojen i ma u kojoj službi (narodu ili sebi). Rezultat je isti - maltretaža. Destruktivna, a ne konstruktivna. Imam i mobbing bivše supruge, ako ikog zanima, a u što sumnjam. Prema tome - pitanje je samo da li dozvoliti ili ne. Imaš li želudac ili su razlozi drugi ... trpiš, no imaš li izlaz (uz neku cijenu, naravno), pošalješ vrit i kreneš ispočetka, kakav god on bio ili sa kime god bio ili ... nešto je bio ... a nema veze sa nutricionizmom. Sve sam probao, a još sam mlad (barem tako sam sebi tepam).

    avatar

    17.10.2006. (15:54)    -   -   -   -  

  • almost Poznata

    volim svoj posao,ali...možda postoji i nešto bolje

    avatar

    17.10.2006. (16:36)    -   -   -   -  

  • SMRZNUTA DAMA

    joj mama blog ti je super (pogledaj moj zadnji post molim te:)))))))) a i post je ok stvarno citala sam ga dugooo dugoooo i zakljucila da je sve istina kak kazes...i sta onda? opet se pitam

    avatar

    17.10.2006. (22:20)    -   -   -   -  

  • skalonja

    ja sam promijenio nekoliko poslova, nešto zbog nezadovoljstva, nešto jer je bilo "na određeno". sada radim u ustanovi za koju sam javno govorio da nikada ne bih išao tamo raditi jer znam tko radi i kako se radi... ali obitelj je bila "na putu" i trebao sam sigurnost i mjesečnu plaču, te predvidljivo radno vrijeme nakon kojeg imaš još nešto vremena za one koje voliš i trebaš... nisam nezadovoljan, uvijek, ali već imam u planu promijeniti posao...
    a što se tiče mobinga i povreda prava zaposlenika, kada radiš kod privatnika kome se možeš žaliti? on će ti dati otkaz, a ti nemaš ni za kruh a kamoli za nekog odvjetnika i parnice koje nikada ne završe. ako zakoni i postoje, ne možemo ih provoditi u ovoj banani...

    avatar

    18.10.2006. (23:46)    -   -   -   -  

  • Rib@rnica

    šmrc, nemam ga...a onaj koji sam imao nebih mijenjao za 100 drugih...daj se odštekaj...ak te je uštekalo u križima mislim...

    avatar

    19.10.2006. (00:46)    -   -   -   -  

  • GAJINE GLUPOSTI

    ja sam štrumf.....mrgud naravno

    avatar

    19.10.2006. (13:25)    -   -   -   -  

  • trill

    Ja sam izgleda od onih rijetkih osoba koja stvarno voli svoj posao. Što naravno ne znači da ne gunđam u neke dane. Danas je bio takav dan i čak sam pomislila jel to sve vrijedno moga nerviranja. Sutra će biti opet kako treba :))

    avatar

    19.10.2006. (14:07)    -   -   -   -  

  • Syrenica

    ..ovih dana krecem u potragu tek.. wish me luck hehe.. nemam velika ocekivanja jer ce tako i razocaranja biti manja, ali svejedno sam optimisticna.. valjda ce se nesto i za mene naci.. pogotovo s ovom strukom..
    pozdravcic ti!

    avatar

    20.10.2006. (23:50)    -   -   -   -  

  • edopeje

    kad pročitam ovaj tekst onda mi dođe da ipak još malo rastegnem taj svoj fakultet:))))ma koliko moji starci doma pizdili o tome:)))))

    avatar

    21.10.2006. (17:59)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...