knjizevnost

Žan-Pol Sartr, Odlaganje (odlomak)

Avion je opisivao široke krugove iznad Buržea, crna i talasasta smola pokrivala je polovinu prostora za sletanje. Leže se naže prema Daladjeu i viknu pokazujući mu je:

- Kolika svetina!

Sad i Daladje pogleda; prvi put je otvorio usta otkako su pošli iz Minhena:

- Došli su da me gađaju kamenicama.

Leže nije pokušavao da ga razuveri. Daladje sleže ramenima:

- Shvatam ih.

- Sve zavisi od službe bezbednosti, reče Leže uzdišući.

Ušao je u sobu, držao je novine: Iviš je sedela na krevetu, oborene glave.

- Gotovo je! Noćas su potpisali.

Ona podiže oči, on je izgledao srećan ali je zaćutao, osetivši iznenada nelagodnost zbog pogleda koji je upirala u njega:

- Nameravate reći da neće biti rata? upitala ga je.

- Pa da.

Neće biti rata; neće biti aviona nad Parizom; tavanice se neće rušiti pod bombama; moraće se živeti.

- Neće biti rata, kazala je jecajući, neće biti rata, a vi izgledate zadovoljni!

Milan priđe Ani. Posrtao je i oči su mu bile crvene. Dodirnuo joj je trbuh i rekao:

- Evo jednog koji neće imati sreće.

- Šta?

- Mali. Kažem da neće imati sreće.

Došao je do stola nahramljujući i nausuo sebi čašu rakije. To je bila peta od jutros.

- Sećaš se, rekao je, kad si pala na stepenicama? Pomislio sam da ćeš pobaciti.

- Pa šta? upitala je suvo.

Bio se okrenuo prema njoj, s čašom u ruci; izgledao je kao da napija zdravicu.

- To bi možda bilo bolje, rekao je zasmejavši se prigušeno.

Ona ga pogleda: prinosio je čaši ustima, ruka mu je podrhtavala.

- Možda, kazala je. Možda bi to bilo bolje.

Avion je sleteo. Daladje s naporom iziđe iz trupa i stavi nogu na lestvice; bio je bled kao krpa. Podigla se užasna graja i ljudi stadoše da trče, probijajući policijski kordon, rušeći pregrade; Milan ispi čašu i reče smejući se: - U čast Francuske! U čast Engleske! U čast naših slavnih saveznika! Zatim svom snagom zavitla čašu o zid; vikali su: Živela Francuska! Živela Engleska! Živeo mir! Nosili su zastave i kite cveća. Daladje se bio zaustavio na prvom stepeniku; posmatrao ih je sa zaprepašćenjem. Okrenuo se Ležeu i rekao kroz zube:

- Dronje!