utorak, 28.08.2007.
Bronca je moja :)
Evo ja se vratila jučer sa natjecanja iz Trilja.
Nije me bilo neko kratko vrijeme pa mi oprostite ako neuspijem odmah pročitat sve blogove...
Odmah se moram pohvaliti 3. MJESTU NA PRVENSTVU HRVATSKE U PREPONSKOM JAHANJU!!!
Ja sam prezadovoljna rezultatom, a i moji treneri, predsjednik kluba i svi ostali.
Bilo je fantastično, uključujući i 14 sati puta u jednom smjeru, nas sedam u kamionu i četiri konja...
Put je bio super zabavan, zezali smo se, smijali, spavali...
Tamo smo upoznali puno Sinjana, vidjeli stare poznanike, izlazili do koje doba noći, plesali, a onda ujutro jašili. Jako sam neispavana od svega toga.
Tata me zvao svaki dan, moj odlazak ih je pomirio, odljutio se, sad smo si opet super. Zadnji dan kada smo odlazili oko 20 Sinjana nas je došlo pozdravit, mene su, ni manje ni više, bacili u đubre. Pozdravili se i dogovorili se za Osijek. Naime, za dva tjedna je kod nas turnir finale Croatia cupa, pa svi dolaze kod nas, na tulum...
Taman ću se odmorit od ovoga turnira..
P.S. Veslač se nije javio...
To je bilo ukratko jer stvarno nemam snage za pisat, idem spavat...hehehe
- 12:13 -
Komentari (20) - Isprintaj - #
ponedjeljak, 20.08.2007.
Per aspera ad astra
Došao je taj ponedijeljak...
Danas sam imala popravak, iz latinskog. Položila sam. Samo me nemojte pitati kako sam si to dopustila, jer stvarno ni ja ne znam. Nisam ni trebala imati popravak, kad se dogodio, mislila sam to riješit na prvom roku kad... Pala sam, malo iz inata profesorice, malo zbog neznanja i eto ga drugi rok. Pao mi je kamen sa srca, bome i mami i tati (možda). Tata je zadnji par dana jako čudan, ne priča ni sa kim u kući, nešto se ljuti. Čak me nije danas ni pitao kako je bilo na popravnom. Rekao mi je da ne idem na državno. Ne zam zašto to radi. Mama razmišlja o rastavi, a svi vrše pritisak na mene. Neki dan sam pala s konja, sav je neki čudan za skakanje, i sve me strah kako će proći to državno. Onaj se zgodni Veslač naravno još nije javio, a pitanje je hoće li uopće. Ne ide mi ni na jednom polju. Sve me tako živcira. Svi se stalno nešto deru na mene, ja sam svima za sve kriva.
Najradije bih sjela i plakala, no ja sam vedra, jaka, i optimistična...ili...ne..
Lagano se taj optimizam gubi.
Sve se to zakompliciralo kad sam se vratila sa onog predivnog ljetovanja.
Ne može mi nitko pomoći, a ni ja sama sebi..
Možda bi mogao Veslač.. Ne znam zašto sam se toliko zapalila za tog dečka, stalno mislim na njega, pa me to još više izbedira. Ne znam što sam krivo napravila, zašto se neće javiti?!?
Ne znam što bih napravila, jednostavno nemam snage više za ništa...
- 15:39 -
Komentari (19) - Isprintaj - #
petak, 17.08.2007.
Krivo je more...
Kako mi ljubav lagano ide na živce..
Bila sam na moru, na prekrasnom Čiovu. Sienna mi je bila cimerica, sve u svemu bilo je super, osim ljubavi. Prvo sam se morala suočiti s dečkom od prošle godine, Švicarcem M. Bilo mi je glupo ne pričat s njim, a opet kako da se ponašam da je sve normalno?! No sva sreća on je budući Cristiano Ronaldo morao je na treninge, utakmice pa je otišao kući.. No vraća se tjedan dana kasnije. Kad je otišao ipak mi falio, i to jako, jer je baš zgodan, dobar, a to što je umišljen sam mu oprostila. Zabavljala sam se sa svojim društvom koje je ga je namjerno spominjalo. Počela sam odlazit s bratom i Siennom na plažu s njihovim društvom. Koja ludnica. Puno ljudi iz Osijeka na jednom mjestu...gotovo kao u Osijeku. 
Dobro sam se uklopila, počela sam izlazit s njima i polako zaboravljati M. No nemogu ja da mi se netko ne svidi. Upoznala sam jednog zgodnog Veslača iz mog grada. S njim je došao i njegov prijatelj isto veslač. Baš su super, ispravni, brzo smo se skompali. Kupali se, navečer izlazili, bili na plaži do jutra..
Bilo je predobro, no morala sam posjećivati svoje staro društvo, da se ne osjećaju odbačenima. Dani su prolazili meni je bilo odlično, približavalo se vrijeme M. povratka. Veslač i ja smo se stalno gledali, no on je jako stidan i nije se maknulo dalje od pogleda. Svima je uspijevalo osim meni, pa čak i bratu i Sienni.
Neki su nam pokušavali i namjestit... Ali u ključnom trenutku ja sam se razbolila, povraćala sam cijeli dan i nisam se maknula iz kreveta. Navečer oko 11 mi je naglo bilo bolje i morala sam ići van, Veslač za dva dana ide kući. Odlučila sam da je sutra zadnja prilika da ga zgrabim. To veče smo on i ja išli sami po gajbu piva, ali ja nisam davala nikave znakove jer mi stvarno nije bilo ni do čega.
Savršena prilika, a ja je ne iskoristim.
Sutradan ga nisam vidjela na plaži, nikom se nije javio, a navečer je trebala biti njegova i Siennina oproštajna.
No, veslač je otišao rano ujutro kući.. Neeee... Cijelo veče mi nije bilo ni do čega. Otišla sam sa Siennom u wc kako bi ona popravila friz za F., a ja sam nazvala Veslača. Javio mi se. Pitala sam ga gdje je. ''U Osijeku. Ali vraćam se za 2-3 dana.'' - dodao je. Bila sam presretna.
M. se vratio. Pomirili smo se. Nije ni čudo kad sam ja preuzela inicijativu.
Bilo je samo upitno hoće li se Veslač vratiti do moje oproštajne. M. i ja smo se super zabavili, taj zadnji dan sam se kupala do 21h s njim i još jednim frendom i frendicom. Ni manje ni više nego u njegovoj majici. Išli smo zajedno kući i lijepo se pozdravili. Kad sam došla u kuću brat je komentirao parfem i rekao da bi i on takav. Naravno cijela sam mirišala na M. parfem. I mama i tata su znali koliko je sati. Zaboravih Veslača na neko vrijeme, kad ono zazvoni mob.. Zove prijatelj i psuje kako se nisam pojavila na plaži, Veslač se vratio i pogledom me traži.. he he he.
Išla sam kupit vodku, juice i pivo s bratom i idemo na plažu.
Veslač je malo više popio, a moj brat mu je silom htio namjestiti neku Švicarku, samo da ja i on ne završimo zajedno. Nije htio da ja budem s njim. Veliki braco sa svojim razlozima.
On i Švicarka su nestali, ja sam se zabavlja sa bratovim prijateljima, pravili smo gluposti, smijale se ko najveće pijane budale (ja nisam ništa pila). Kasnije sam saznala da nisu zabrijali i da nije bilo ništa među njima. 
Ja sam zaboravila na sve i jednostavno se htjela samo zabavit. Što mi je uspijelo. Kad se malo rastrijeznio pitao me da li mi može leći u krilo, i da, legao je... Držali smo se za ruku, nakon sat vremena smo ga ja i prijatelj otpratili kući jer je on malo teturao okolo. Još smo se smijali jer nismo znali da li smo ga odveli u pravu kuću. Rekao je da ćemo se vidjet u Osijeku.
Pozdravila sam se sa svima, rekli da jedva čekaju da me ponovno vide...
Sad sam u Osijeku i jednom mi je pisao, a trebao se vratiti prošle srijede. No više se ne javlja, a ja i dalje čekam...
- 13:29 -
Komentari (21) - Isprintaj - #
srijeda, 15.08.2007.
Prvi post
Pokušat ću biti anonimna, pa sam si uzela ime Beatriz.
Do sada nisam imala blog pa nemam pojma o čemu će biti ni kako će mi ići pisanje. Imajte strpljenja samnom.
U horoskopu sam riba, školujem se za medicinsku sestru, a konji su mi velika ljubav. Jašem već 11 godina, a već par godina imam i svog konja, temperamentnog pastuha.
Kad smo već kod ljubavi, ove godine na moru... Upoznala sam jednog veslača, i saznala da živimo u istom gradu. Još samo da konačno odemo na onu kavu koju smo dogovorili još na moru.
Ništa, idem na trening da si ga izbijem iz glave, barem na kratko.
- 16:14 -
Komentari (29) - Isprintaj - #
