utorak, 31.10.2006.
kada neke stvari postanu tako nekako tužne (ili kako zadržati dobro mišljenje usprkos svemu? nikako)
|
Ovo je jedna od onih priča o kojima imate vremena razmišljati kad ste 24h u krevetu prepušteni sami sebi i tim...mislima. Ne znam koliko ste me imali priliku upoznati kroz sva ova slova, a dobar dio vas kroz neka druga slova, ili ono najbitnije, neka druženja. Al ja baš svim ljudima dam šansu da se dokažu... Kao osobe.. Kao dragi ljudi. I onda sam tužna kada vidim da neka osoba koja mi je draga, i kojoj uporno i iznova dajem šansu da se dokaže da nije onakva kako pričaju i slično.... Kad ta osoba uporno se drži te slike, bezvezne i nikakve, a svjesna je svih svojih grešaka i postupaka, i priznaje ih i ne mijenja ništa... Pa sam od onog da ne može, sve više uvjerena da ne želi. Zato me hvata tuga... Jer, šteta... Sad odjednom nemam više šta da kažem na tu temu, toliko sam razočarana. (kiseli osmijeh :) )
Vjerojatno ću, poznavajući sebe, i drugi put kada tu osobu tračeri ubace u šemu stati na tu neku...krivu?..stranu. U obranu... A dosta dugo sam razmišljala što bi se trebalo desiti da se ponovo meni dokaže da nije samo izgubljen slučaj? Nažalost, mislim ništa... Tuga ko Rusija. KOMETNARI: # dodajem svoj uzbekistan i bivam suosjecana. samo to. :* (gux 31.10.2006. 21:59) # i idem u toplu kadu pustati hladne misli, a sutra cu ti pricati o danasu. koji nije bio nesto posebno, al nekako sam. za toplu kadu i pustanje hladnih misli. ne losih, samo hladnih. :* (gux 31.10.2006. 22:00) # na kraju balade ti prestane bit stalo. nakon još jedne, pa još jedne, pa još jedne šanse.. na kraju si toliko umorna da te baš briga. pa se odmoriš pa opet sve ispočetka. i tako par puta. onda proglasiš odnos klinički mrtvim i ne odeš mu ni svijeću zapalit jer te nije briga. metafora prikladna s obzirom na datum. (alexxx 01.11.2006. 14:00) # Kakva je da je ta osoba, i ja bih kao i ti stala na tu stranu. Čisto jer tračere ne volem, ali nimalo. Sitne okice, piskutava šaputanja... Da ti priznam, bojim se takvih. :* (---B. 01.11.2006. 14:29) # velika je ta rusija. a ljudi bezdanasti ponekad. al ponekad neki nisu, a za to vrijedi rusijat se cak. a ove druge razumi se kastrirat. ljubim. (v 02.11.2006. 00:21) |
petak, 27.10.2006.
oprez, pukla je!!!
|
Već sam jednom prije imala neki post na temu kako poludim kad me pitaju kako sam, jer eto, fino je to pitati. Skoro jednako kao što poludim na teoriju "znaš mi bi tebe posjetili u bolnici, jer eto, fino je kad je neko u bolnici pokazati mu da misliš na njega, i skratiti mu malo vrijeme"... e pa kod mene takve stvari ne pale. jednostavno nisu. Zašto? Zato jer ima perioda, kao što je recimo ovaj, kad sam sama sebi previše, i kad me suvišna, glupa i banalna pitanja nadasve iscrpljuju i poželim na njih odgovoriti grooooznim riječima, pa se branim šutnjom, ok? ok...
I da, ajd sad se pitajte di je nestala ona vesela i optimistična osoba? Nigdje, tu je. Ali umorna...od svijeta, od godine, od događaja, od sebe, od PITANJA! I zato tražim predah. Traži da me se pusti na miru neko vrijeme. Bez cviljenja, sažalijevanja, i pretjeranog iskazivanja brige. Ok, ljudi, znam da brinete, al treba imati mjeru... Kad se ta granica pređe, više ne zvuči iskreno... za to kod mene postoji izraz "skupljanje plusića za Raj"... Mislim da sam dobrom dijelu ljudi objasnila što pod tim mislim. I tako se ja sad malo povlačim. Zapravo ne zato jer mi ljudi smetaju, nego da ne bi rekla neke krive stvari. (ne odlazim s bloga, da se razumijemo..) E da, solidan broj ljudi se dokazao kao razuman, i znam da će oni pročitati ovo, a nažalost ovo se odnosi na solidan broj ljudi koji NEĆE pročitati... pa j-ga, ja sam morala napisati. Zašto? Jer mi je dosta. |
utorak, 24.10.2006.
opet u Suncokretastoj!
|
Baš sam bila nekako sretna kao malo dijete kad sam se probudila u svom zelenilu, medju suncokretima i svim tim dragim stvarčicama...
Istina, mama mi je odmah napravila izolaciju u kući, ne smijem puno izlaziti iz Suncokretaste, niti itko u nju smije ući, na vratima crvenim slovima piše "ne ulazi" :D S obzirom da sam prilično uništena iznutra, što se uredno manifestira i na vani... Samo se špricam nekim termalnim vodama i trackam bepanthenom. Uuuuužasno je kad su kapci suhi, najrađe ne bi nikako treptala, al ne ide mi ta disciplina netreptanja :D Jučer mi je narafski, bio isto divan dan kao i onaj prije njega! Mogla bi malo tračat moju nesposobnu mamu al neću pošto mi se žalila što sam već svima to rekla, neću :))))))) uglavnom, ja sam bila spremna odmah ujutro za otići iz bolnice, naravno, al sam čekala da moji dodju... sestra me na kolicima provozala do pred bolnicu s riječima "Nema, oćeš-nećeš, možda ti možeš hodati, al ja te moram izvesti! Pravilo je takvo" iskreno, sumnjam da bi sama uspjela izać, al pssst :))) i onda smo bili malo u Zagrebačko doma, Seniori Ekipe su upoznali moje... Mama je napokon počela vjerovati u moj dobar izbor prijatelja :)))) I onda polaaako kući. OK, ne baš tako polako, najteže je bilo izaći iz Zagreba... Na zadnjem sjedištu su me čekali jastuk i dekica, u kazetofonu Djole, i...ajmo malo na jug... A sad polako... očekivati reakcije "davaoca prema primatelju" nj. i paziti se. za 10ak dana opet Zagreb. :* |
nedjelja, 22.10.2006.
"osmijeh od uha do uha"
|
mislim... inače se ja smješkam tu stalno i svima, toliko da riskiram uputnicu za psihijatriju... ali danas BAŠ imam razlog...
Imala sam danas jedan iznenadni posjet, koji me onako, iznenadio najugodnije što je mogao! Još ne mogu vjerovati da je bio tu!! I smiješno mi bilo kad me je sestra pitala jel mi to dečko :))) ma idi seko, to mi je samo drug iz neke susjedne zemlje :) i još ne vjerujem da je bio!!! I nadam se da, s obzirom da smo se viđali na mom terenu, pa sad neutralnom, da je sljedeće na njegovom! Divno 'djenje, nemam riječi... :) a onda drugo ;) IDEM SUTRA DOMA!!!!!!! Da, leukociti su 1.9 a trombociti 15, al idem doma, idem doma... Danas je tako neki lijep dan. Grlam, ljubim! |
četvrtak, 19.10.2006.
evo je opet, evo je opet...
|
dakle, nisam vas redovno izvještavala jer iz nekih mojih razloga nisam imala baš volje pisati...
al svi šokovi se nekad probave, ipak... štooo se mene tiče, ja sam super, hihi al svi znamo da sam super :) imam 2.8 leukocite, i slikam... slikam! akvarelom.. to nisam godinama radila, i zanimljivo je gnjaviti se novim tehnikama ;) nadasve zabavno.. i dan prođe za tren. da, pričaju o tome da bi mogla brzo kući, ali što njima znači to brzo, ne bih znala... osim tih detaljčića ništa novo.. mislim, šta da bude novo ovdje... jedino to što mislim da ću stati u svoju garderobu, onu prije proljetnih kemoterapija. i tome bi se možda i veselila da ne izgledam stravično kao što izgledam :) rakuni su nula za mene! uf koliko slova, krenilo me :)))) uživajte ljudi, i pokušajte biti svjesni da zaista imate u čemu uživati... :* |
nedjelja, 15.10.2006.
opet izgleda neki lijep dan
|
i opet zavidim ljudima koji će iskoristiti ove današnje zrake sunca.
ja sam ko na nekom kotaču koji nikako da se smiri. na dane sa na dnu, na dane proletim vrhom, srećom, najčešće negdje u sredini, ili se eto, stvari malo izmjenjuju. danas sam u principu ok, samo što mi se crni pred očima kada ustanem. i to... prespavala sam jutros looney toons-e :( danas mi je 21. dan ovdje. (nije da odbrojavam :))))))))))))))))) ) točnije, ne mogu odbrojavati jer nemam do čega odbrojavati, al eto, brojim. :* APDEJT: 0.82 leukociti!!!!!! al trombociti zafrkaju. kažem ja, sve to dodje na neku sredinu, nikako da bude SVE dobro. |
utorak, 10.10.2006.
..ostavi je, medicinskim sestrama...
|
od juče mi se mota ta pjesma po glavi, mislim pjesma "Ne veruj ženi koja puši Drinu bez filtera"...
s tim da zanemarujem ostatak pjesme, samo ovaj stih iz naslova, gore, mi odzvanja. postalo je loše. ne mogu otvarat usta, pričat, gutat, jest, pit. i slične gadarije al bolje da prešutim. tako, drugovi, javim se nekad.... 15ak dana lošeg stanja predamnom. volem. |
nedjelja, 08.10.2006.
nekoliko slova, jer red je red...
|
sinoć sam malo kasnije zaspala, što u principu ne bi bio problem... ali.. zbog Ove situacije... osjećam se dosta umorno, i planiram prespavati dan. sva sreća tako vrijeme brže prođe :)
jučer sam imala leukocite 0.35... još malo dok padnju na 0.0x.. pa će onda valjda raaasti. kent vejt. ljubam. |
subota, 07.10.2006.
izgleda sunčano...
|
dan izgleda sunčano... ne znam baš točno, jer mi prozor gleda u drugo krilo zgrade, pa je sve bijelo sa gomilom prozora... odgledala sam subotnju porciju crtića, sad mogu smuvati dan dalje. vikendom se ovdje ništa ne događa. nije da se inače događa, al maaalkice je življe, bar tamo negdje na hodniku.
a sinoć... (rastapa se) atmosfera u Festu je zvučala prilično zakuhana. za neupućene, bila je tamo još jedna (ne)normalna svirka... a ja ulizica se nekako uvijek užicam za bar jednu pjesmu.. pa je ovaj put "za devojku iz Splita" išla Na pola puta... Ne znam šta mi je s njom ovih dana, al nekako mi je baš sjela. Naravno da sam odslušala i priličan broj ostalih, zahvaljujući jednoj maloj ludici tvrdoglavoj, koju čekam da čujem sve detalje, jer čini se da je bilo veselo... neću ništa pretpostavljati. ubiću se zbog ove izjave, al hvata me paranoja da me ljudi vole samo zato što sam bolesna, i kad konačno ozdravim, izvući će mi sve moguće i nemoguće mane i niko me više neće voljeti. :))) to je današnji zaključak dana :))) malo mi je hladno. jer zabušavaju sa sterilizacijom mog čistog veša, pa nemam majicu od pidžame, grrr. idem se ušuškati nazad u krevet. cmok! |
petak, 06.10.2006.
još jedan dan
|
neam pojma više kakve naslove da stavljam.
danas me svi čudno gledaju. pogled: Jeste Vi Sigurni Da Je Ona Transplatirana. Dakle. dobro je. za sad. i malo sam u panici od iščekivanja dalje. al dobro je, i dobro sam i ne znam... sve je super. ništa mi ne fali. Ništa? ništa... osim suncokretaste sobe. malog brata (i ostalih članova obitelji, al njima sam mahala preko hodnika prije par sati) kistova boja štafelaja platna prozora, otvorenog zraka sunca neba zelenila mora šetnji i nekih stvari koje zapravo nikad nisam ni imala, al nekako, fale. i ljudi. nisam luuuuzer, ja imam nas... Moram se podsjetiti svako malo da imam ljude. to što ne znam kakva im je kosa danas, pogled, miris, raspoloženje... to nema veze...jeee imam ljude...nemam nas, al imam ljude, a to ne da je nešto, nego je daleko više od tog. ok. neću sad više.... leukociti se drže na broju 3, moram se družiti s njima i paziti ih. za 15 dana će bratove stanice skontati da nisu doma, pa ćemo vidjeti kako će se snaći. i vidiš već sam tu na pooola puuutaaaa..... :* |
četvrtak, 05.10.2006.
:)
|
napravit će mi tulum kad sve prođe
i vodit će me u kino i svirat će mi gitaru... aha. moš mislit. imal' išta lakše neg' obećati.... a ovako inače.... vrti mi se u glaaaaviiiiii :) a nije ringišpil. stanje stvari je prilično ok. malo me srce gnjavilo noćas, tlak i slično. treba progurati kriznih 15ak dana onda se očekuje poboljšanje. malo, al ipak. čitam vam sve komentare, al završila bi ispod kreveta kad bi krenula na sve odgovarati, ne znate vi kako su slova zla kad ti se vrti u glavi. ljubam vas i grlam. |