srijeda, 23.08.2006.
"nebo strpljive vodi..."
|
Evo došla sam kući, i pročitala rečenicu (stih) iz naslova dolje među komentarima... i čini mi se prikladan...
Strpljiva sam. Jer jesam. Jer moram biti... Jer moram opet prolaziti...bolje da ne znate što sve ne... al moram biti strpljiva. Zanimljivo, kako, kad su vam nalazi, recimo, dobri, onda trebate danima čekati da čujete to, a kad nisu, odmah kažu... Ok, ne baš odmah, puste vas da prvo malo obavite šoping po Austriji, i kupite neke stvarčice, koje vam, kako se poslije ustanovi, neće ni trebati. Još jedna sezona u pidjamama... Ma da ne duljim o tome... Već sam se dovoljno napričala o svemu, a tom pričanju, ili pisanju, se ne vidi kraja... pa eto, toliko za sada... Još samo da napomenem da sam ponosna na moje desno stopalo. Naime, pokazalo se kao heroj, jer je istrpilo par sati braunilu, pa čak i pet odlaženja u wc s istom tom braunilom, bočicu infuzije, radioaktivni i kakav sve ne, kontrast, šetnju po Klagenfurtu i jednu po Zagrebu. Dakle, divno jedno stopalo, možda se prestanem ljutiti na njega što si u većini slučajeva cipele ne mogu naći :))) (al da, sad mi nešto naročito neće ni trebati:) ) |