|
Dnevnik.hr Pričanje priča!
POGLAVLJA credits
|
21. Sreća je iluzija
Netko je viknuo moje ime. Ženski glas. Poznati glas. Ena? Da, to je Ena. "Will! Will, čuješ li me? Dajte joj mjesta!"-derala se Ena. Enin glas je zvučao zabrinuto i tužno. "Zovi Ricka!"-rekla je nekome. Srce me još više zaboljelo. Toplina je prošla mojim tijelom, ali nakon toga odmah hladnoća. Nečije ruke su me pogladile po kosi. Bila sam svjesna, ali nisam mogla otvoriti oči. Boljela me glava. Osjetila sam nešto toplo na glavi. "O ne"-rekla je Ena. To nije dobro zvučalo. Sada sam polako gubila svijest. "Zovite hitnu!"-sada je već viknuo muški glas. Bilo je to zadnje što sam čula. Sada sam zaista zaspala. *** "Budi se"-rekao je jedan ženski glasić. "Will?"-zazvala me Ena. "Ja sam tome kriv"-rekao je Rick. "Znam da jesi. Kako si joj mogao to reći? Rick, pa vi se volite!"-rekla je Ena. "Bio sam ljut jer je išla Johnu. Ne znam zašto je to napravila"-rekao je Rick. "To nije bio razlog da prekineš s njom"-prekorila ga je Ena. "Nisam to ozbiljno mislio"-rekao je. "E pa ona je to očito ozbiljno shvatila. Pogledaj što se dogodilo zato jer si se ti htio malo našaliti!"-uzvratila je. Nisam mogla shvatiti. Što se dogodilo? Zašto me boli i ruka i glava? Otvorila sam oči. Ležala sam u bijeloj sobi. Poznata mi je bila. "Gdje sam ja to?"-pitala sam. "U bolnici si"-odgovorila mi je Ena. "Zašto? AA! Boli me ruka"-rekla sam. "Nemoj se naprezati"-naredio mi je Rick. "Što ti radiš ovdje?"-pitala sam ga hladno. "Kako to misliš?"-pitao me. "Prekinuli smo. Nemaš što tražiti ovdje"-podsjetila sam ga. "Šalio sam se. Nisam to ozbiljno mislio"-rekao je brzo. "Ta šala mi se nije svidjela. Izađi"-naredila sam mu. Oboje su me pogledali u čudu. "Kako to misliš?"-pitao me Rick. "Izađi van. Ljuta sam na tebe. I morat ćeš se malo više potruditi ako želiš da ti oprostim"-odgovorila sam mu i pokazala sam rukom prema izlazu. Okrenuo se i izašao bez riječi. "Will, zašto..."-počela je Ena. "Neću mu samo tako oprostiti. Nije mi bilo svejedno kad mi je rekao da me ostavlja"-rekla sam joj. Ena ga je cijelo vrijeme pokušavala opravdati. Nisam je slušala. Ono što mi je napravio me stvarno povrijedilo. Osjećaj boli koji mi je dao bio je neopisiv. Kao da je nestalo boje s planeta, sreće, glazbe... Svega! Bila sam spremna oprostiti mu kad mi je rekao da se šalio, ali nisam. Nisam mu oprostila zbog toga što ne želim da misli kako ću mu dopuzati u naručje ćim to zaželi. "Idi Ricku. On te sada više treba"-rekla sam joj. "Možeš li mu oprostiti?"-pitala me. "Oprostit ću mu. Ali ne sada. Niti sutra. Sam će morati smisliti ispriku"-odgovorila sam joj. Ena je izašla iz sobe. Pogledala sam se u ogledalo. "O, Bože"-zgrozila sam se. Oko glave sam imala zavoj, ruka mi je bila u gipsu, a na ramenu sam imala veliku modricu. "Bravo ja"-rekla sam si. "Zdravo Will, kako si?"-pitala me doktorica. "Oh, dobro sam. Glava me malo boli, ali sve je uredu"-odgovorila sam joj. "Pa, sve se čini uredu. Još ćeš danas ostati ovdje na promatranju pa onda sutra pretrage i možeš doma"-rekla je. "Hvala"-uzvratila sam. "Sad ću ti dati sedativ, moraš odspavati"-rekla je. "Možete li, molim vas, ne reći ništa roditeljima o ovome? Oni su napokon otputovali i ne bih im željela to pokvariti"-pitala sam. "Ma naravno"-rekla je i dala mi tabletu. Popila sam tabletu, spustila glavu na krevet i zaspala. *** Sljedeći dan sam provela na pretragama. Bila sam na snimanju glave i ruke. U četiri sata došla je Ena. Nadala sam se da će i Rick doći. "A, gdje je Rick?"-pitala sam je. "Nije mogao doći. Kada izlaziš?"-pitala me. "Sutra dođi po mene"-rekla sam. "Kada ti roditelji odlaze?"-pitala me. "Jučer su otišli. Nisam im ništa rekla o ovome"-odgovorila sam joj. "Shvaćam. Pa, par dana ćeš biti kod mene"-rekla je. "Jesi rekla roditeljima?"-pitala sam je. "Da. Mama je bila zabrinuta, rekla je Ricku da je stvarno budala. Tata ju je pokušao smiriti. Pravi cirkus!"-rekla je sa smješkom. "Mogu samo zamisliti"-rekla sam. Pogledala me. "Što je?"-pitala sam je. "Zbilja mu je žao"-rekla je. "Da i meni je"-rekla sam joj. Ispričala mi je sve što smo radili u školi. Za pet dana smo je trebali završiti, napokon. Nijednom više nije spomenula Ricka. Nakon dva sata, morala je otići doma. Ja sam sjedila na krevetu i pisala zadaću da si odvučem pažnju. Bilo mi je strašno dosadno. Do kraja dana sam gledala TV, pa sam otišla spavati. *** Sljedeće jutro mi je doktorica skinula povez s glave, ali ruka je ostala u gipsu. Za sedam dana sam ga trebala doći skinuti. Ena je došla po mene oko pola četiri. Nalazi su svi bili uredu, pa me doktorica nije toliko gnjavila. "Sad ideš ostaviti doma stvari i presvući se"-rekla je Ena. "Zar nekud idem?"-pitala sam je. "Neću ti reći, ali lijepo se obuci"-rekla je. "Ena"-uzdahnula sam. "Ne, nema ništa Ena. Napravit ćeš što sam ti rekla"-naredila je. "No, dobro"-rekla sam. Parkirala se ispred moje kuće, pa smo zajedno ušle u kuću. "Smijem telefonirati?"-pitala me. "U kuhinji je telefon"-odgovorila sam joj i otisla sam se otuširati. Napokon sam bila sama u svojoj sobi. Na krevetu sam našla narančaste hlače i bijelu majicu. Ena je bila ovdje. Otišla sam u kupaonu i pustila sam vodu da teče. Iz ormara sam izvadila ručnik i sapun i stavila ih na stalažu. Spustila sam kosu i skinula se te sam ušla pod tuš. Dugo sam se tuširala. "Will, budeš li više izašla?"-viknula je Ena. Zatvorila sam vodu i izašla sam. Obrisala sam se ručnikom i obukla sam donje rublje. Ena je bila u sobi. Na sebe sam navukla hlače i majicu. "Napokon!"-rekla je-"Hajde, idemo". Krenule smo prema njezinoj kući. "Hajde uđi, otvoreno ti je. Ja ću sada doći"-rekla je. Ušla sam u kuću, a Ena je zaključala vrata. "Ena! Ena, otvori mi! Ena!!"-vikala sam. No, kad sam vidjela da to nema smisla, odustala sam. Krenula sam prema dnevnoj sobi. Ušla sam u nju i na stolu sam vidjela bijeli papir na kojem je bilo napisano moje ime. Otvorila sam je. "GORE"-pisalo je velikim slovima. Krenula sam stepenicama prema katu. Na podu su bile latice crvenih ruža. Vodile su prema jednoj sobi. Rickovoj sobi. Na vratima je bila zaljepljen papir. "Uđeš li sada, oprostila si mi. Otiđeš li, pokucaj dva puta"-pisalo je na papiru. Pokucala sam dva puta, ali nisam otišla. Rick je otvorio vrata i bio je spreman trčati zamnom. Bio je gol do pasa. Na njemu su bile obicne traperice. "Evo me"-rekla sam. Nije ništa rekao samo se nagnuo i poljubio me. Isprva ga nisam htjela poljubiti. "Zar mi baš nikad nećeš oprostiti?"-pitao me. Ništa mu nisam odgovorila. Počeo mi je opet ljubiti usne, pa vrat, a onda me je rukama povukao u sobu i zatvorio vrata... 20. Nova prilika
"Da. I susrest ću ljude koje ne bih voljela vidjeti. Bar jednog"-rekla sam. "Bar ti taj jedan neće prići"-rekao je Rick. Rijeka ljudi je prolazila parkiralištem do škole. Svi su izgledali različito, ali imali su isti cilj. Škola. Zazvonilo je za sat. "Ne brini, Will. John ti neće smijeti prići"-tješila me Ena. "Znam"-odgovorila sam joj. Ušle smo u učionicu. Na moje očekivanje, nitko me nije pitao gdje sam nestala zadnjih dana. Svi su sjedili na mjestima i čekali da sat počne. Ena je zapisivala u bilježnicu "Selena Hawks". Stara fora. Kada sam to vidjela nasmijala sam se. No, meni je cijeli sat misli zaokupiralo ubojstvo. I to ubojstvo Rickove djevojke. Zašto ju je ubio? Možda jer ga je smirivala ili je razlog bio nešto drugo. Rick je ubojica, a ja sam s njim. Zar me nije strah? Zar sam stvarno tako luda da ću ostati s njim? Ljubav je ono što me drži kod njega? No, ipak hrabro je priznao sve to, dok ja kukavica nisam mogla njemu priznati za poljubac sa Johnom. Moj čin se prema njegovom smatrao običnom gluposti. No, ja sam znala da to nije glupost. Ne, prevarila sam ga. A najgore od toga je što sam ja žudila za još više Johnovih poljubaca. Ali to se i okrenulo protiv mene. Misli su mi otišle na sobu i Johna. Na njegove luđačke oči. Trnci su mi prošli tijelom dok sam se tog prisjetila. Kako sam si mogla to dopustiti? Uvalila sam se u nevolju da shvatim kako je moje srce namijenjeno za Ricka. Stvarno sam glupa. Srest ću ga na hodniku. Znam to. Osjećam to. Moram razgovarati s njime. Ne, nisam luda. Samo želim raščistiti neke stvari s njim. "Profesore smijem li ići na WC?"-pitala sam. "Da, možeš"-dobila sam odobrenje i izašla. Ena nije ni primjetila da me nema. Ona je i dalje pisala svoje ime uz Tomovo prezime u svojoj bilježnici. Kada sam izlazila vrata su zaškripala. Ena se ni tada nije trgnula. Hodnik je bio prazan. Bilo je tako tiho i ogromno. Hodala sam tim ogromnim hodnikom do WC-a. No, skrenula sam. Nisam otišla na WC. Nešto me vuklo prema stepenicama. Otišla sam prema stepenicama. Ne, ne! Tamo ću susresti Johna. Ne smijem tamo! Ali ipak sam otišla. Bio je tamo. Sjedio je i gledao kroz prozor. "Znao sam da ćeš doći"-rekao je smireno. Šutjela sam. "Ne boj se. Neću ti nauditi"-rekao je. "Znaš kako ti vjerujem"-rekla sam sarkastično. Nije se micao sa mjesta. "Oprosti mi za onu scenu. Ne znam što me obuzelo"-rekao je. "Znaš i sam da ti nikada to neću oprostiti"-rekla sam. "Vrijeme liječi sve rane"-rekao je. "Ali neke nikada neće"-uzvratila sam. Stajala sam i gledala u njega. Nije se ni pomaknuo. "Kako buduća majka?"-pitao me. "Lažna uzbuna. Nisam trudna"-rekla sam mu. Okrenuo se i pogledao me. Opet je imao predivan pogled. Te predivne plave oči koje mogu začarati bilo koju djevojku. Bio je to onaj stari John. U njemu nije bilo ni tračka zla od prije. "Stvarno. Nisam više opasan"-uvjeravao me. Vjerovala sam mu. Sjela sam kraj njega. "Zar nije divan dan?"-pitao me. "Da, predivan je"-rekla sam. "Prekinuo sam sa Sindy"-rekao mi je. Nisam ništa rekla. "Zar ti dečko neće planuti jer sjediš tu samnom?"-pitao me. "Ne, ne zna da sam tu"-odgovorila sam mu. "Zar ne bi trebala natrag na sat?"-pitao me. "Da, imaš pravo"-rekla sam mu. Ustala sam se i krenula sam na sat. "Will?"-zazvao me-"Stvarno mi je žao zbog onoga". "Da. I meni je"-rekla sam i otišla sam. Bilo mi je nešto čudno. On je bio čudan. Bio je... drag? I brižan. Doslovno me sam natjerao da mu kažem da mu opraštam. Vratila sam se natrag u učionicu. "Dobro, jesi li ti normalna? Kako si mogla samo tako otići?"-napala me Ena. "Morala sam na WC"-uvjeravala sam je. "Što bi bilo da si naletjela na Johna?"-pitala me. Šutjela sam. "Znala sam"-rekla je-"Što ti je napravio?" "NIšta. Bio je drag"-pogledala sam je zbunjeno. "Znači, pričali ste?"-pitala me. "Da. Zamolio me za oprost. Malo mi je falilo da mu ga dam"-rekla sam joj. "Zar je toliko drag bio?"-čudila se Ena. "I previše"-rekla sam joj-"Samo, nemoj to spominjati Ricku". "Neću"-rekla je. Zvonilo je za kraj sata. Ja sam pospremala stvari u torbu, a svi su već izašli van. Izašla sam iz učionice i vidjela sam Ricka. Čekao me naslonjen na radijator. "Kako je bilo prvog dana na prvom satu?"-pitao me. "Dosta dobro"-odgovorila sam mu. Raširio je ruke i primio me u zagrljaj. Hodali smo zajedno do druge učionice. Imali smo logiku, a to znači jedan sat sa Rickom. Sjeli smo u klupu, ali nismo pričali ni o čemu. Nisam jednostavno htjela pričati. Nije se trudio izvlaćiti riječi iz mene. "Jesi li dobro?"-ptiao me kada smo hodali do kantine. "Da, dobro sam. Zašto?"-uzvratila sam. "Nekako mi se čini da si odsutna"-rekao je. "Ne! Kada ti kažem stvarno sam uredu"-odgovorila sam mu i počela sam hodati brže. Primio me za ruku. "Oprosti ako sam te uznemirio"-rekao je i pogledao me umiljatim pogledom. "Da, dobro"-odgovorila sam mu. Povukao me za ruku i odveo me ispod stepenica. "Što nije uredu? Znam da je nešto"-rekao je. "Ne mogu ti reći. Naljutit ćeš se"-odgovorila sam mu. "Siguran sam da ću se moći suzdržati"-rekao je. Oklijevala sam. Nisam mu mogla reći. "A da odgodimo taj razgovor za kasnije?"-pitala sam ga. "John, zar ne?"-pitao me. "Vedar je. Kao da je na nekakvim drogama. Bio je smiren i nije se ni pomaknuo. Osmjehnuo mi se, ispričao. Rekao je da ne zna što mu je bilo"-rekla sam mu. "Rekao sam ti da mu se ne približavaš"-rekao je podižući ton. "Molim?! Zar si ti to meni zabranio da radim nešto?"-pitala sam ga. Šutio je. "Da, upravo to. Zabranio si mi. Zar si zato napravio ono Gini? Zato jer te nije slušala?"-sinulo mi je. Okrenuo se i otišao. Primila sam ga za ruku i zaustavila ga. "Ako je to razlog, onda znaj da ti nikada neću udovoljiti ako mi išta zabraniš, a to znaći da me odmah sada možeš ubiti"-rekla sam. "Nije to isto"-rekao je. "Što nije isto?"-pitala sam ga. "To s Ginom. Gini sam rekao da drži jezik za zubima o mojem problemu, ali ona je sve htjela reći"-rekao je. Glas mu je zvučao nekako povrijeđeno. Zar sam ga povrijedila? "Reci nešto"-rekao je. "Što? Što da ti kažem? Ne mogu vjerovati da si ti tip dečka koji kada nešto kaže curi da ga mora slušati ponizno i ljubiti mu noge!"-rekla sam. Bila sam stvarno ljuta i nisam mu mogla pogledati u oči. "Od svega što sam ja učinio, svih ubojstava, tebe jedino muči to što sam ti naredio jednu jedinu stvar. Jednu stvar kojom te želim spasiti od opasnosti?"-pitao je. "A ti se kao nebi ljutio?"-uzvratila sam mu pitanjem. "Pa i ne baš"-rekao je. Nisam se prestala ljutiti na njega. "Dobro, radi što hoćeš. Idi u propast"-rekao je ljutito. "Što ti to treba značiti?"-pitala sam ga. "To znači, ma koliko boljelo, da prekidamo dok god se ne opametiš i dok ti ne uđe u glavu da je John preopasan za tebe"-rekao je čisto i smireno. Komad moga srca se prepolovio i opao je njemu pred noge. "Prekid?"-pitala sam ga sada već rastrgana. Kimnuo je glavom. Okrenuo se i počeo je hodati. Gledala sam ga kako odlazi, a onda je rijeka suza potekla mojim očima. Krenula sam u suprotnom smjeru, ne gledajući ni u šta. Nisam se obazirala na glasove, na smjeh, na povike. Samo sam hodala. Odjednom sam osjetila udarac na svojoj glavi, zaklopila sam oči i zaspala. 19. Oprosti mi
*** Vrata mi je otvorila Ivy. Toplo me pozdravila zagrleći me. "Rick, Will je ovdje"-dozvala je sina. "Pošalji je gore"-odgovorio joj je. "Znaš put"-rekla je Ivy i otišla je u kuhinju. Popela sam se uz stepenice i otišla sam do Rickove sobe. Pozdravila sam Enu i Toma koji su bili u njezinoj sobi. "Još si u krevetu?"-pitala sam Ricka u šali dok sam ulazila u njegovu sobu. "Još samo pet minuta"-odgovorio je. Rukom mi je pokazao da sjednem kraj njega. Kada sam prišla krevetu, skočila sam na njega. "Moraš biti puno bolja"-rekao je i stisnuo me u zagrljaj. "Da, nakraju sam ja zaradila masnicu"-uzdahnula sam. "Nisam ti ja kriv. Sama si skočila na mene"-rekao je. Nasmijao se i poljubio me. "A sada mi reci svoju mračnu prošlost"-rekla sam u šali. "Naravno"-rekao je i ustao se kako bi zatvorio vrata sobe. "Sjećaš li se kada sam ti pričao o Eninom bivšem koji ju je pokušao ubiti?"-pitao me. "Da, sjećam se"-rekla sam mu. "Pa, lagao sam ti o jednoj stvari. Nije ga ona ubila. Ja sam ga ubio"-počeo je govoriti. Nisam ništa rekla. Samo sa gledala u njega. "Priča nije išla onako kako sam ti rekao. Išla je drugačije. Ena je upoznala tog dečka na facebook-u i sprijateljila se s njim. Govorila mi je o njemu. Rekla je kako je divan i kako sve obećava. Nije mi rekla njegovo ime. Tjedan dana nakon toga, ona je bila na nastupu. Ulogirao sam se na njezin profil i počeo sam pričati s tim likom. Predstavio sam se kao njezina prijateljica i pokazao sam mu sliku cure iz naše škole. Crna kosa i plave oči su ga odmah zavele. Počeo joj je govoriti svašta. Od perverznih stvari do predivnih stvari na koje bi svaka cura pala. Na kraju sam ga pitao ima li curu. Odgovorio je da pokušava zavesti Selenu i da će je na kraju iskoristiti. Odmah sam znao da je moram zaštititi. Kada se vratila doma, ispričao sam joj sve što mi je rekao, no ona mi je odbijala vjerovati. Rekla je da lažem i da joj samo želim upropastiti još jednu vezu. Rekao sam joj da ću je pustiti na miru, ali nisam mogao. Taj tip je bio zao. A pomisao da će oduzeti ljepotu mojoj sestri jačala mi je želju da ga rastrgam. Nakon par dana, našli su se i počeli su hodati. Dva mjeseca je sve bilo divno i krasno, ali znao sam da neće dugo potrajati"-govorio je Rick. Što se dalje dogodilo?"-pitala sam ga. "Rekla mi je da ga ne voli. Da joj se dečko gadi i da sam imao pravo. Pokušao je spavati s njom, ali ona se nije dala. Rekao sam joj da ode k njemu i da ga ostavi. Otišla je k njemu i ostavila ga je, ali on to nije mogao podnjeti. Oteo ju je i držao vezanu devet dana u svojoj vikendici. Nitko nije znao gdje je ona. Mama i tata su bili očajni. Prijavili smo otmicu i policija je počela tražiti. Ništa nisu našli, a onda sam ja nastupio. Otišao sam u tatinu radnu sobu u kući i uzeo sam pištolj i ormara. Napunio sam ga i ostavio sam poruku tati na stolu. Kasnije sam izašao iz kuće i rekao sam mami da ja idem tražiti Enu. Prvo sam pitao za informacije njezine prijateljice. Pitao sam ih znaju li gdje živi Ian i znaju li gdje je ona. Jedna je znala gdje živi. Uzeo sam adresu i uputio sam se odmah tamo. Kuća u kojoj je živio je bila ogromna. Bio je iz bogate obitelji, nema sumnje. Pozvonio sam na vrata. Nitko nije otvarao, a onda sam uočio da su vrata otvorena. Ušao sam u kuću. Krenuo sam u dnevnu sobu gdje sam uočio Ianovu mamu. Sjedila je na trosjedu i gledala TV. Pozdravio sam je no nije se okrenula. Prišao sam joj i vidio sam da je mrtva. Bila je upucana ravno u srce. Bila je sva krvava. Čuo sam krik iz druge prostorije. Požurio sam vidjeti tko je viknuo. Prizor je bio užasan. Ian je ubio vlastitog oca. Gospodin Stone je ležao u lokvi krvi, a Ian je stajao i još uvijek pištolj držao uperen u njega. "Oprosti oče. Ja je volim"- to je rekao. Izašao je iz prostorije i krenuo prema izlazu. Pozvao sam policiju i uputio ih na adresu i krenuo sam za Ianom. Vozili smo se kroz šumu. Put mi je bio poznat jer smo uvijek ovuda išli na kampiranje. Vozili smo se oko pola sata do odredišta. Stigli smo do kuće. Bila je to drvena kućica smještena uz obalu umjetnog jezera. Bila je krasna, nema sumnje. Sakrio sam se pod prozor kućice i promatrao sam. Vidio sam Enu zavezanu na krevetu. Odjeća je bila rastrgana s nje, a ona je jecala. Iskoristio ju je. Bijes u meni je još više narastao. Vidio sam kako joj je prišao da je poljubi. Rekao joj je da je ubio svoju obitelj, a onda i našu. Ena je plakala još više. Odšuljao sam se na glavni ulaz u kućicu i ušao sam. Došuljao sam se do sobe i čekao prigodan trenutak. Odložio je pištolj na ormarić i približio se Eni. Skinuo joj je povez s usta. Odgovorila mu je da se nikada neće udati za njega i da mu ne vjeruje na riječ. Ušao sam u sobu i pokazao joj da šuti. Zavađala ga je i govorila mu je ono što je on htio. Uzeo sam pištolj iz jakne i stavio sam mu ga kraj uha. "Mogao sam i misliti"-rekao je. Ustao je i nije oklijevao. Udario me u trbuh i oteo mi je pištolj. Mogao sam i misliti da će to napraviti. Držao je pištolj uperen u Selenu i rekao mi je da odem inače će je ubiti. Nisam to mogao. Potrčao sam prema njemu i primio pištolj, no... On je okinuo i pogodio je Enu. Vidio je što je napravio i brzo je pohitao k njoj. Rekao joj je da nije htio, da je voli i da ga ne napušta. Ona mu je odgovorila da ga mrzi i da će radije umrijeti nego biti njegova žena. Uzeo sam pištolj koji je bio na ormariću i pozvao sam ga imenom. On se okrenuo i vidio me s pištoljem. Ismijao me i rekao da nemam hrabrosti da ga ubijem. Ismijao mi je sestru. Ispričao mi je što joj je napravio. Rekao mi je da ju je silovao i mučio. Na poslijetku je viknuo "Ubij me!". Upucao sam ga tri puta. Za sekundu je bio mrtav. Uzeo sam Selenu i odveo sam je u bolnicu. Imao sam sreću jer je bila živa. Cijelo vrijeme je govorila da me trebala slušati. Ali ja sam okrivljavao sebe. Nastupila su mračna vremena za mene. Bio sam u ogromnoj depresiji. Imao sam curu tada, ali bio sam u tolikoj depresiji da sam je i ubio. Počeo sam piti svakodnevno. Nije bilo dana a da nisam pio. Ta tri mjeseca mog života bila su dovoljna da umrem. Ena me pokušavala spasiti. I mama i tata također. Nikad nisam nikome rekao za Gininu smrt. Ubio sam je Ianovim pištoljem, tako da su mislili da ju je on ubio. Jednom sam kupio i drogu. Počeo sam je mrviti, ali mama me vidjela i uzela mi ju je. Udario sam je. Vlastitu majku sam udario. Ona mi je to oprostila, ali ja sam sebi nisam mogao. Danima sam umirao u sebi, sve dok se nismo preselili. Znalo se dogoditi da popijem nekad, ali odlučio sam prestati jer sam vidio kakvu bol mama osjeća kada me gleda takvog"-pričao je. Sjetila sam se da sam vidjela Enu u masnicama jednog dana kada sam došla kod njih. "Znači, ono kada je Ena imala masnice, ti si.."-počela sam. "Da, ja sam je udario. Nisam bio priseban"-rekao je. "Zašto?"-pitala sam ga. "Kada sam te prvi put vidio mislio sam opet neka praznoglava cura, ali kada sam pričao s tobom, nešto se dogodilo. Osjetio sam potrebu da te opet vidim i da opet pričam s tobom. Zaljubio sam se. A onda kada sam te poljubio na tulumu prvi put, znao sam da si ti prava"-rekao je. "Zašto si opet išao piti onda?!"-pitala sam ga podižući glas. "Izbjegavala si me. Bila si stalno sa Johnom, a mene si izbjegavala. To mi je smetalo, pa sam zato pio. No, kada si došla... Bio sam priseban. Bacio sam bocu u smeće i obećao sam sebi da ne smijem piti inaće ću te izgubiti"-rekao je. "Ne, neću te ostaviti. Ti me trebaš. Ne smijem dopustiti da si uništiš život. Volim te"-rekla sam mu. "Will, ja sam ubojica. Ubio sam ljude!"-gotovo se zaderao. "Neka si. Ian je zaslužio, a Gina si je sama kriva"-rekla sam. Zaprepastila sam se kako sam ga štitila. Znala sam da je kriv, ali ipak sam ga štitila. "Hvala ti. Onda, misliš da bi mi mogla oprostiti tu laž?"-pitao me. "Da. Naravno"-rekla sam mu i zagrlila ga. Hrabro je postupio. No, ja sam bila kukavica. Nisam mu mogla priznati za poljubac. Ne sada, ni ikada. *** Ostatak dana smo proveli kod njega. Rekla sam mu za put mojih roditelja i rekla sam mu za moj plan. "Zar te neće biti strah spavati s ubojicom?"-zafrkavao me. "Već sam spavala sa ubojicom i mislila sam da imam njegovo dijete"-rekla sam mu. "Možemo se dogovoriti da ti ga napravitm"-rekao je i nasmijao se. "Ne, ne. Još sam mlada"-rekla sam mu. Ležali smo u njegovom krevetu i pričali smo o putu na jezero i maturalnoj. "Veseliš se?"-pitao me. "Da, jako"-rekla sam mu. Približio me bliže svojim usnama i poljubio me. Bio je to savršen poljubac ikada. |
