Kako se u zadnje doba intenzivno koristim uslugama Hrvatskih željeznica primjetih nekoje nelogićnosti (bar meni to jesu) pa malo mozgah o istima..... evo rezultata:
1) Svaku godinu onaj pokaz za kupovanje mjesećnih radnićkih prijevoznih karata moram obnavljat.... zašto?!... da stvar bude lošija na istom teta prikelji fotku face moje te kaj još situaciju pogorša prek iste prekelji čitabu iliti štambilj il’ žig ustanove te tak da je za sledeči pokaz ta fotka neuporabljiva te se moram bacit u trošak i gungulu novog fotkanja...... to je meni nelogično i nepotreebno!!! Nelogično je i to da na pokazu tom smiješi se njuška moja... zašto?!.. zato morti da se tim pokazom koristila nebi moja cura, ljubavnica, žena etc.?? Šta to gospodu željezničarsku zamara.. oni su dobili pare za pokaz taj a svejedno im je koja če persona isti rabiti...
2) Jednog jutra na zagrebaćkom trejn stejšnu (kolodvoru) stopira me jedna teta i priupita: “Do you speak english?!”, “yes!” odvratih a ona sva sretna da je pronašla nekog ko spika, upita da joj objasnim kaj one brojkice na displeju za arrival i departure vozova predstavljaju... objasnih ja to njoj i ona veli “thank you”... zamislih se ja tada kak mi u ustanovama našim klever piplove imademo... na pamet (????) im pade da narišu ARRIVAL i DEPARTURE na displeju al im promaće da bi stranjskim čitateljima prevest mogli i ostatak simbola na istom.... eeeeej piplovi gdje Vam je ikakva naznaka logike?!
3) Svakodnevno (skoro) sjedim ili stojim (!!!!!) u vlaku za Metropolu našu i svaki put storija ista... na stejšnu u Gredi (samo na postaji toj) kompozicija stoji a mi iz nje krajobraz promatramo po desetak (a i više) minuta.... zbog ćega?!.. da propustimo voz iz Metropole?!?!... zar je problem tetama i stričekima u HaŽeu zicnut se za komp il’ papir uzet pa izraćunat tj. uskladit tajming vlakova i izbječi tol’ko ćekanje?!...
3a) Kad se zaputim u Zgb, jednom u vlaku sjedim (i pajkim) a drugi put stojim (i pajkim)... a fluktuacije piplova nema tj. brojnost pasendžera je otprilike ista (ljudi idu na poso’!).... situacija je ista bila i prije 6 i kusur ljeta kad sam fax pohodio.... al zgleda da se neka klever hed (glava usijana) sitila da bi mogla skratit kompoziciju i tako dovest do pomanjkanja prostora prijevoznog.... slićna stvar se dogadja sa hajcanjem u tračnom prometalu... povremeno je hajcanje maksimizirano do mjere te da se dihat nemre pa čeznutljivo isčekujemo postaju da čika strojovođa vrata otpre i mi dobijemo svježu dozu uzduha.... a ponekad se uopče ne hajca a vani je – 4,3 celzijusovca pa mi zube i vilice vježbamo (brrrrr!)... Logike nema ni u tragovima!
Teško bumo mi doprli do tol’ko željene i spominjane Europe sa ovakovim nelogićnostima u sistemima dežele naše.... osobito u onim tak eksponiranim kak HaŽe.... to je moja hambl opservacija i mišljenje...
Jedno malo kveščn da brejn sells malo uposlite – “Najbolje stvari u životu ne mogu se dodirnuti niti se mogu vidjeti već se mogu osjetiti!” – kveščn je koja persona je tu sentenciju izjavila???
|