Slova, rijeći, rećenice, misli, emocije etc. koje slijede posvećujem osobi koju volim ja i koja je mnogo moju egzistenciju obilježila... neko vrijeme sam ja kontempliro o ideji 'omaž' posta.. a onda me klikovi odvedoše do sanjanjanjajinog bloga... njen post mi neke emoušns izazva te me potaknu da skratim moje kontemplisanje te ispišem grafeme ove...
Moj Otac, Tata iliti Paps bijo je kul Paps, bijo je staložen, tolerantan, smiren, mnogo dobra persona... svome Papsu mnogostruko puta kazo sam vordove - "volim te".... odprije 4 zime više mu ih kazivat nemrem.... ali više me boli jerbo nemremo ponovit naše rituale poput subotnjih odlazaka u kafič na bilijar il' druženja navećer pred tevejom il' odlazaka s njim na poso'.... mnogo puta mu velih "volim te"... no još je importantnije (mislim ja) i ućinkovitije 'bezglasno' 'izgovorit' rići te....
na Papsu se ocrtaval ponos kad me je vidil u odijelu (jedini put) i kad je fotkal trenutak kad su mi tutnuli onaj tuljac (ni profesijonalni fotografer taj tren ufatio nije)... ja sam pak ponosom odisao kad sam mu pomogo oštemat zid za instalaciju i kad me naućijo nazive alata..
to uvek ostaje; ostaje i mogučnost da velim "volim te" ali više nemreMO ič na biljar, radit zajedno, nemrem mu provuč ruku kroz ono malo lasi njegovih i nemrem mu stisnut one njegove čevape od fingera.. to mi fali!!!!!!!!!... nemrem MU opet iznova pokazat kolko ga volim...
Pozdrav svim (ne)blogerima koji kontemplacije ove ćitaju!
|