Šanse nema (iako ja velim: «never sej never») da se ja uobrazim....momće sam ja jako realnih (ćak i prerealnih!?) pogleda na sivost svijeta ovog...i nosek moj nikada! oblake ne reže.....trudim se ja, što mi u mnoštvu slućajeva i uspeva, da immer freundlich und glucklich und optimistisch budem.......neke krstarice u floti moje armade ponekad torpeda neprijateljska oštete pa one poćnu sinkati al je klika vojaka moji dobro ekipirana i opremljena i kuražna pa kvarove sve u kratkom (il nešto duljem) roku popravi....a onda plovidba oceanima i morima nemirnim se nastavlja............svako malo do flotile moje dovesla koja brodica poput ove u kojoj vesla Imaginarna Djevojka i podari mojim vojakima šapicu pomoči............Šapice tih dobronamjernika dobro su došle jer sivilo bivstvovanja ušarenjuju......hm..........još jednom ekspresiram svoje i svojih vojaka oduševljenje otiskom šapa Imaginarne.. i šapu joj pružam!...da zabune bilo nebi, oduševljenje to nije poradi fakta da meni i vojakima imponuje pomoć Djevojke te!...i komentari koji su dijametralno suprotni dotićnom su itekako dobrodošli...
|