Ko si ti

I ko si ovim snom
sad ti,
u ovom iscrpljenom pogledu.
Odakle
bez najave dolaziš,
čiji čuvar si noći
da hoćeš moje ukrstiti
sa tuđinskim zvijezdama.
U suludoj hrabrosti
što kao da ti je pogledom,
da svlačiš
nožem tuge zabilježene ožiljke...
Ostavi nebo moje u miru.
Meni to nije potrebno.
Ja sam
sam svoj čuvar.
Sam svoj bol.
Strah.
Mir.
Rat.
Ne odzivam se svojim imenom.
Ne kladi se
da možeš pronikniti
u tamu
kojoj još niko nije
svjetlo upalio.
Razumjet ćeš
da sama svlačim svoje rane
kad ugledaš osmijeh
nalik na radosti
a što zarobljen je ludilom.

16.10.2021. u 17:00 | 14 Komentara | Print | # | ^

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.

< listopad, 2021 >
P U S Č P S N
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31

Opis bloga

Ja nisam nikad vidio tvog lica,
a pregršt sunca,
jedina što je pala na moj put,
biješe iz tvoje ruke
Sudbina. Snijeg i vjetar i strah.
Jedina, jedina radosna vijest
što je pala u moj kut,
biješe iz tvojih usta.
Praštaju se putevi tamom i zaboravom.
Jedan čas je stala uboga duša,
ne znajući kuda s očima,
i drhtala.
Tako je prošao život.
I nikad nisam vidio tvog lica.

I. Andrić





Zar sam ja kriv

Zar sam ja kriv što mi život nije mio,
što ujedno volim i mrzim sve ljude.
Znam budućnost moja kakva će da bude,
jer to je poklon moje muze bio.

Zar sam ja kriv što sam pesnik koji
peva teške muke i gorke nevolje?
Nisam to postao od sopstvene volje -
takvu sudbinu usud meni skroji.

Znam - životna staza ružama ne cveta;
Ona je buncanje, duše bolne san,
i pesma moja dosadna je, znam,
ali ja kriv nisam - takav sam poeta.

S.Jesenjin