Prosut će se nektar života moga

I prosut će se sav nektar
života moga,
vrhom pustog humka,
pa u prazne jame.
I neće ga vidjeti niko
osim moje smrtne rane,
osim neba,osim Boga..
tamo gdje nektar kane.
I neće ga čuti niko
osim vrha humka,
kroz kojeg će krenuti
nektara mog mlaz,
u kapljama krvi još rosne.
I prokrvarit će i pjesma moja
sva u od zrna i kamena,
od cvijeta i plamena
isto što i humak,
kad popije njenu slast,
kad ispije i svaku pjesmu moju
natočenu srcem
za ljubav, za života čast.
A ja...još ljubiti željan
ostavit ću tu nad humkom,
svoj još i života žedan dah
jer neću moći povratiti pjesmu,
ni iz nektara zahvatiti kap...
ni jednu jedinu kap.

24.07.2021. u 16:30 | 14 Komentara | Print | # | ^

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.

< srpanj, 2021 >
P U S Č P S N
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31  

Opis bloga

Ja nisam nikad vidio tvog lica,
a pregršt sunca,
jedina što je pala na moj put,
biješe iz tvoje ruke
Sudbina. Snijeg i vjetar i strah.
Jedina, jedina radosna vijest
što je pala u moj kut,
biješe iz tvojih usta.
Praštaju se putevi tamom i zaboravom.
Jedan čas je stala uboga duša,
ne znajući kuda s očima,
i drhtala.
Tako je prošao život.
I nikad nisam vidio tvog lica.

I. Andrić





Zar sam ja kriv

Zar sam ja kriv što mi život nije mio,
što ujedno volim i mrzim sve ljude.
Znam budućnost moja kakva će da bude,
jer to je poklon moje muze bio.

Zar sam ja kriv što sam pesnik koji
peva teške muke i gorke nevolje?
Nisam to postao od sopstvene volje -
takvu sudbinu usud meni skroji.

Znam - životna staza ružama ne cveta;
Ona je buncanje, duše bolne san,
i pesma moja dosadna je, znam,
ali ja kriv nisam - takav sam poeta.

S.Jesenjin