Kad vodi me prema tebi ljubav

Dok me napajaš slatkoćom riječi svoje
i čekaš moju da istinom prozbori
ja prelazim preko konopa zavezanih očiju,
osokljena riječima kojima me vodiš.
I idem preko vode žedna
i gladna ostavljam koru kruha,
ne treba mi ništa osim da te čujem, da te slušam.
I znam preko konopa pasti neću
jer ovo je čas kad prvi put vodi me ljubav.
Dok ti saznaješ svoje postojanje u meni
I govoriš mi...
Budi hrabra,mi više nismo samo smrtnici,
svi bogovi ljubavi su nam na usluzi
hodaj prema meni,
ako još ne znaš voljenje,
iz moje riječi uzmi,nauči,jer i ja volim...
Samo slušaj!
I idem prema tebi,laka, kao u letu ptica,
slutim ti toplinu i snagu iz grla,
po njoj rađa se u meni neka nova ja
za koju nisam znala da poxstoji,neka posve druga.
U meni bujaju pjesme duge,pune tebe,
I ti čekaš dan da otvoriš moja usta
ispiješ pjesmu moju i punu mi riječ...popiješ ljubav.

11.06.2021. u 15:00 | 12 Komentara | Print | # | ^

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.

< lipanj, 2021 >
P U S Č P S N
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30        

Opis bloga

Ja nisam nikad vidio tvog lica,
a pregršt sunca,
jedina što je pala na moj put,
biješe iz tvoje ruke
Sudbina. Snijeg i vjetar i strah.
Jedina, jedina radosna vijest
što je pala u moj kut,
biješe iz tvojih usta.
Praštaju se putevi tamom i zaboravom.
Jedan čas je stala uboga duša,
ne znajući kuda s očima,
i drhtala.
Tako je prošao život.
I nikad nisam vidio tvog lica.

I. Andrić





Zar sam ja kriv

Zar sam ja kriv što mi život nije mio,
što ujedno volim i mrzim sve ljude.
Znam budućnost moja kakva će da bude,
jer to je poklon moje muze bio.

Zar sam ja kriv što sam pesnik koji
peva teške muke i gorke nevolje?
Nisam to postao od sopstvene volje -
takvu sudbinu usud meni skroji.

Znam - životna staza ružama ne cveta;
Ona je buncanje, duše bolne san,
i pesma moja dosadna je, znam,
ali ja kriv nisam - takav sam poeta.

S.Jesenjin