Sitnica
subota , 13.04.2019.Subota je subota, najdraži dan, odavno.
Petak bi bija da se radi, al' prošla su ta vrimena.
A kako ja ne radim, uopće, samo sam se ubacila u subotnji šušur,
'oću reć, jedini dan u sedmici, kad svugdi ima svita,
pa odaberem Zadar il' Split i napunim baterije.
Našla sam i misto di su kolači ''njami'', pogotovo od kad ih sama ne pravim.
Crkla pećnica prije po godine i ja ne reagiram.
Sad se to kaže da je ''s razlogom'', a ja idem u korak s vrimenom.
Kad ugledam razlog za zvat' majstora, zvat' ću.
A to će bit' na sv. Nikada.
U neka dobra vrimena, bija bi to razlog, za kupit nov špaher i kupija bi se, najkasnije sutra.
Sitnica!
Sviđa se meni puno toga u ovo vrime.
Evo, ovo sa Kinom, predvidija je svako 'ko ima teke više godina, pa i ja.
Naša cila država ima stanovnika, ka' jedan kvart u njihovom većem gradu,
pa šta će njima bit' izgradit' infrastukturu, kod nas!?
Sitnica!
Možda još za svog života, skoknem subotom do metropole, 'ko zna!
Sve je moguće!
A lipo bi bilo, vlakom za uru, pa na kolače...di ono?
Krempite, čuvene krempite u Samoboru!
Meni dosad nepoznate.
Pa nije li to sramota?
Sad će neki kontinentalci reć' da nisu nikad bili na moru, pa i nisu!
Mnogi nisu.
Puno toga naš svit nit' može, nit' smi reć' od srama, a i da reče, ko će mu virovat'!?
Il' recimo, ekskurzija osmaša do Vukovara?
Voze se dica dva dana, a tri traje ekskurzija, pa ti vidi!
Ma....
Nadam se boljem, ma kako god bilo, barem će se štogod izgradit', povezat' i surađivat' će se.
U suradnji je tajna uspjeha.
Sad suradnje nigdi ne vidim...sama nadmetanja i podmetanja.
A s kim ćemo surađivat'?
To još ne znam.
Moram pronać' na netu, jer za sad znam samo da je i Grčka s nama, a ko smo mi, nas 16?
Nemam pojma.
Nije ni bitno!
Dobro, aj, priko uva sam ''uvatila'' ko je još, al'....činim fintu da baš ništa ne znam.
Zapravo, nije mi ni važno, jer je to gotova stvar.
I moja mirovina je gotova stvar.
Razumite li šta 'oću reć'?
Gledam u novoj situaciji, šta bi moglo bit' dobro i nađem, to je!
Jer, kad ritko čujem da smo i mediteranska zemlja, gotovo nikad,
pa od jučer učim da smo srednji istok Europe, šta ću se sad toga 'vatat'!
Bit' će da je!
Za jedno si istok, za drugo zapad...tako i je.
Ovisi odakle gledaš!
Di ću ja danas, na jug il' sjever, a?
Sjever.
Lakše mi je nać' parking.
Sve drugo je slično.
Split ionako nosim u srcu, a volim i Zadar...jednako.
Uskoro ću reć' da pamtim Šibenik...ovakav, jer već nije onakav.
Tako je to!
Minja se sve brzinom, koju nije lako pratit', al' se može.
Do čega čovik u životu dođe!?
Da mu parking određuje di će otić' subotom, na kavicu.
Sve pojednostaviš, prioritete izmišaš, bitno je da ti je lako.
Predvidiš di bi se moga iznervirat' i samo zaobiđeš.
Sveti mir!
komentiraj (3) * ispiši * #
Jel' ti ža' ovo bacit'? Ne mogu od tuge.
srijeda , 10.04.2019.Sređivanje ormara mi je, ono, muka samo takva.
''Ono'' mi je još mrža poštapalica, znak da ću se svega riješit' ajncvaj.
''Ajncvaj''?
Odakle mi je ovo sad došlo?
Pitaj ti dragog Boga!
Iz memorije samo izletilo!
Očito, ni to mi nije nešto lipo, već bzvz.
Neki stari đir, ka' i ova roba, od lani.
Najbitnije je da više nemam s kim govorit' na svom lipom jeziku.
Izumire brzinom koju nebi nikad mogla zamislit' nekada, davno.
Ma, puno toga me znalo iznenadit', u samim počecima globalizacije, više ne!
Samo se prilagodiš i to je to!
Jednostavno, ali ne i lako, da se razumimo.
Al' ormar, taj se ne minja!
Nakrcan robom čeka mojih pet minuta volje.
I pobacam sve, ne mislim puno...pa nema tu ništa lipoga.
Sve šta kupiš, ma koliko god da platiš, moš bacit' nakon sezone.
Tako i napravim, bez da se puno mislim.
Šta ne vridi meni, ne vridi nikome. Amen.
Via!
Ne žalim ni za čim.
Ni za mladošću.
Sve mi se čini, da mi je najbolje sad.
Toliko mi je život jednostavan, predvidiv, uhodan, kreiran taman po mojoj miri.
Čitam puno, ka' i uvik, a pročitanom se samo mogu nasmijat', najčešće!
Pa daj, nauči me, štogod, mislim se i odem učit' sama, istražujući mista po svitu.
Najprije bacim oko na slike. Ako mi se svide, onda važi, ako ne...idem dalje.
Ka' i ljudi! Sve je to isto.
Privlačno i neprivlačno.
A roba?
Neprivlačno više, nego privlačno.
Ma di je ona roba, kad je vidiš, pa poželiš, pa kupiš i cvateš od sriće!?
Teško.
Aj, jučer sam naletila na nešto slatko, nije baš da nema.
Zato ja sve pobacam, pa, jednostavno, moram u kupovinu!
Lakše mi je onda odabrat'!
Nekako sam oslobođena, pa ma kako god to zvučalo.
Montura po montura, dvi, tri, dosta!
Neka ih vidim, iz prve, kad otvorim ormar, to 'oću!
I tako bude....neko vrime.
Ima, ima...ima puno toga šta bi vratila.
Nije baš da ne žalim ni za čim!
Ne želim sebe rastužit' i na te lipe stvari mislit'.
Nema ih više!
Potaracane za sva vrimena.
Moram tražit' lipo u ovome šta živim.
Ima.
Mora bit'.
Ali ništa nema šta već nisam okusila kroz život.
Samo se ponavlja, a ja bi nešto novo tila otkrit'!
Tila bi' ostat' paf!
Da mi se nečim oduševit'!
Nekim je nemoguće.
Najbolje sam odavno upoznala.
A živote, živote, umisto bolje, ti mi nudiš gore!
Ma...nisi zakaza' u mladosti, to ti moram priznat' i na tome ti fala.
komentiraj (16) * ispiši * #
