utorak, 03.10.2006.
Ja... bez muža...
Hej Vi!!!
Jutros sam imala najljepše buđenje kojeg se mogu sjetiti...
navila sam mob da mi zvoni 15 do 7, nadajući se kak ću se onda još samo na "pet minuta" odmoriti... ali,
Obzirom da je moja soba u potkrovlju, a moj krevet je točno ispod prozora, ugledala sam najljepši izlazak sunca kojeg se sjećam (sada se naravno očajnički pokušavam prisjetiti "onih" jutara na moru, koje sam dočekivala sa ljetnim ljubavima, uplakana jer sutra idem doma...) 
To je zaista bilo očaravajuće!!!
U tom sam trenutku zaboravila na sve te nove kuće i zgrade koje mi zaklanjaju pogled, a nekad je pogled pucao i pucao nadaleko,
zaboravila sam na tutnjavu automobila, na nervozno trubljenje - jer, Bože moj, ako ne kreneš odmah na zeleno, bolje da te nema, zaboravila sam da sam ustvari još uvijek pospana i da me svi mišići bole, jer sam jučer prvi put nakon sto godina otišla na aerobik...
... i jutro je zaista krenulo OK, malo cornflacksa, malo nescaffea, malo umivanja i pranja zuba 
- baš mi je sve izgledalo kao jedan super početak dana.
Malo me je šupio onaj izlazak sunca kojeg sam gledala sama, ali... nema veze, pa nije ni to najgore, zar ne?
Mogla sam ga ni ne primijetit, zar ne?
Ili sam mogla zaspati i zakasniti na posao?
Ili sam mogla prije 29 godina ispasti mami iz ruku i ne biti u mogućnosti vidjeti išta?!
OK, sad me već pere moj crni humor (valjda ćete se naviknuti na njega
No...
krenem ja tako do posla i naletim na frenda iz kvarta (koji se BTW ženi sljedeće godine) i prvo me splaši ko budalu, a onda kao grom iz vedra neba ispali:
"A kad buš se ti udala? Kaj čekaš? Te ideš na aerobik, te ideš na ovo, te na ono, a kaj je s klincima? Kad ćeš si muža nać?"
Uh, to mi je nadraže, to mi je zaista najbolje kaj mi se u zadnje vrijeme dešava...
Ili susjedi, ili ovakvi leteći frendovi...
Pa kaj se sve na to svodi?!
Zar žena, cura, djevojka, nije ispunala voj zadak na zemlji ako sa nepunih 29 godina još nije rekla "DA!"?!?!?!
Zar zaista mi manje vrijedimo, ili smo na taj glupav način obilježene?!
Zar stvarno drugačije izgleda moja ruka na kojoj nije burma?!
Ili sam manje pametna, simpatična, uslužna, pristojna ili sam jednostavno STARA CURA?
Ludnica!!!
Nisam se ja jutros niti naljutila, niti uzrujala, samo, nekako mi nije jasno kako se sve to dogodilo...
...i meni i meni sličnima...
Ne kažem ja da ne bi bilo lijepo doći doma, skuhati ručak mužu i djeci, otići preko vikenda u kino, kazalište, ZOO, ali ne moram to napraviti pod MUS!!!
Pita on mene dalje: " A zakaj se nisi udala za onog svog?"
E, pa nisam zato što nije bio pravi za mene - ali, vidim ja, ne kuži on što to znači pravi... nema veze, gle, već kasnimo i ti ja na posao, poslat ću ti koji mail danas, velim ja, tek toliko da razbijem napetost oko moje udaje.
I eto, sad sam tu, na poslu, bez muža i bez djece, uvjerena kako sutra opet idem na aerobik, pa ko zna, možda tamo nadjem nekog... pravog!
Eto, pa vi sad recite...
- 15:27 -
<$A jel?!$ (19) - Isprintaj - #
