utorak, 26.09.2006.
Sasvim slučajno...
Hej!
Večeras sam sasvim slučajno ovdje...
malo sam lutala... i lutala...malo sam plutala i...
onda sam se nasukala na jedan sasvim simpatičan blog... (naravno, muški?!)
On je pisao o njoj, ništa neobično, ali pisao je baš onako kako se treba pisati!
malo sam se razveselila, malo nasmijala i pomalo rastužila... i sve to odjednom!
Neke stvari je tako jednostavno napisati i objasniti, a onda u praksi ispadnemo takvi "biseri" da je to za poludit!
Skužila sam da je ovdje hrpa ljudi koji vole i cijene Balaševića i jednostavno nisam mogla odoljeti... mada, mislim da mi ne možemo napisati ništa što on već nije otpjevao.
Blogove koje sam pročitala (svi imaju barem nekakve veze sa Djoletom...) su me dirnuli barem malo, malo!
Da, baš sam emotivka i nepopravljiva romantičarka - koja glupa fraza, pih...
Uopće nemam pojma što me čeka sutra i da li je potrebno da Vam piskaram sve te priče koje ste već sto puta čuli...
ali, danas sam pokrenula nešto što se zove "nova stranica" i bez obzira što me prehlada pere ko luda i što me nos škaklja do besvjesti, sretna sam!!!
Pokrenula sam se konačno s mjesta i mislim da ću konačno zapaliti svijet!!!
Ne doslovno, nemojte mi sad poslati policiju na vrata!!!
Ovo je ipak moja stranica!
Je, ovo je moj prvi post, ovo je moj prvi BLOG i zato Vas molim da Vaš komentar ne bude jako STROG!!!
Pusabok!
- 01:01 -
<$A jel?!$ (3) -
Isprintaj -
#
Opis bloga
U mojim strofama lagani raspad sistema...
myspace layout
Na ovom svijetu ne možemo činiti velike stvari.
Možemo činiti samo male stvari s velikom ljubavi
Oni koje podržavam, podržite ih i VI!!!
www.lightamillioncandels.com
myspace layout
Zašto sam ovdje?!
Malo sam se prehladila ovih dana i ne silazim s neta...
mama me ne pusti van (jer, ni na posao ne idem?!)
pa visim tu i tamo...
pišem više sebi nego vama, naajući se kako ću u komentarima naći barem
komentara... jedan?! dva?!
uh, opet ništa...
ipak je bilo nešto -
hvala Vam još jednom...
Myspace layouts
podrška je ono što nas najjače pokreće...
Je, ovo je moj prvi BLOG i zato vas molim neka Vaš komentar
ne bude jako STROG!!!
Free Web Counter
Kao talas...
Negde se pipnu naši mali svemiri,
kada vec pomislim da spavaš.
Zašumi saten, tama se uznemiri
i kao talas naiđes.
U školjki tvoga pupka leto zimuje,
tu čuvaš mrve sunca, za nas.
Sa tvojim dodirom se čežnja rimuje,
dok kao talas nadireš.
I ništa više nije važno,
lice sveta zlobno i lažno,
se raspline za čas.
I nitko više nije bitan,
svi su pesak prezren i sitan.
Pesak ispod nas.
Srebra decembra kuju prsten za tvoj prst.
Niz tvoje sapi zvezda pala.
Zalud te privijam uz sebe, ko uz krst.
Ti kao talas izmičeš.
Ostavljaš slane kapi bistre
i jato dobrih mirisa Istre, po sobi razvijaš.
Ostavljaš varljiv zalog pene, u srcu ove napukle stene
koju razbijaš.
I ništa više nije važno,
lice sveta zlobno i lažno,
se raspline za čas.
I nitko više nije bitan,
svi su pesak prezren i sitan,
Pesak, ispod nas.
Đ. Balašević
