za rat spremna
Prvo smo Zvonka i ja poharale Dalmaciju i ja san zagladila veliki prst velikoga Grgura i ne sićan se šta san zaželila. Biće kakve dobre ćevape u lepinji. Ko to more znat?
A onda se biće veliki Grgur meni smilova pa prominija želju da zaratujen s kilama i napokon ne buden "ka od brda odvaljena". Pa san eto krenila sa svin naoružanjen, šlaufima i šaržeron i to odma na prvu crtu bojišnice. U rov. Vikala san iz sveg glasa: "Doli salo! Doli šlaufi!
Prija misec dana, ono kad je bila Zvonka, imale smo fotosešn.
I jas zaključila kako čisto dobro rat napriduje i da mogu ist. Pa smo rudarski ja i Zvonka potaracale sve ono šta je bilo na stolu i u frižideru i odma je na ratištu nastalo opsadno stanje. Neprjatelj me je opet napa šlaufima i jastucima, zaokružija crtu bojišnice do stanja uzbune.
Navukla san ratničke rukavice i krenila jopet u boj. Dosta je bilo cile-mile, vamte-namte.
Nije lito pa ne iđen po birtijama navijat, pa eto tako ne mogu tako ratovat sa salom, al ako triba jopet ću napravit slavljeničku tortu i izist ću je sama.
Naprid naši, nek se praši!!!
Go, go, go Kauboji !
17.01.2019. u 19:26 | 21 Komentara | Print | # | ^
