Većina mladića u mojim godinama primorana je ovladati veštinom upravljanja limene kočije,tako i ja. Sve sam nekako rešio, jedina stvar koji mi je ostala jeste vožnja.Ostalo mi je nekih 20ak sati da odvozim. Nakon toga trebao bih izaći na taj test gde bi pred vrhunskih kočijašim dokazao svoje sposobnosti. Vozio sam svako jutro prošle nedelje. Malo po gradu,bila je zatvorena cesta pa smo se vozali samo do centra i nešto po naselju. Uglavnom jedan od vežbi na poligonu pa i na cesti jeste polukružno okretanje. Moram priznati da mi je tu radnju mnogo lakše uraditi na parkingu nego na poligonu.Na poligonu strogo moraš paziti da ne pređeš onu belu crtu itd. Na parkingu je mnogo lakše.Prvenstveno ima više mesta i nema linija koje te ograničavaju. Pošto nisam vozio mesec dana ponovan ulazak iznenadio me.Imamo radio sa kasetofonom.To su ugradili dok me nije bilo. Mislim radio za autoškolu nije uopšte bitan, ali svakako je bolje da nešto razbije nu monotoniju i neugodnu tišinu. Znate ono, instruktor ćuti ti gledaš pravo i voziš, osluškuješ kako testiraš motor auta. Radio u auto razbio je to sve. Danas je teško naći normalnu radio stanicu. Kada se vozim u svom autu moj ćale uglavnom sluša onaj bačka palanka ili kako već,uglavnom 95,1 (ili 91,5) neznam tačno.Tu sam zapamtio sledeće rečenice: "Sve može kod Bože...zlatara Parahondija(ili tako nešto) i one fore da sa jednim sms-om možeš ostvarit dve muzičke želje..." Od radija ja uglavnom preferiram narodni,otvoreni ili osječki, nisu napadni pa ih volim slušat. Uglavnom dobili smo radio u autu. Instruktor nikad nepojačva, taman toliko da se čuje.A i stanice kojeon pušta nisu loše, uglavnom na pun sat prebaci na Dunav da čujemo novosti pa ako kasnije puštaju nešto dobro ostavi. Mnogi se pitaju kakve veze ima polukružno okretanje i radio. Jednog dana vozimo se mi po naselju. Vozim onom ulicom što ide kraj bazena do stadiona. Kad će instruktor:"Sad odaberi mesto i polukružno nas okreni." On nađem ja onu ulicu što ide između teniskog i stadiona i kao tu ću. Krećem prvi put i ok je to ali ja se uvek više pribijem uz crtu nego uz bankinu. Tako i drugi put. Radio sve vreme svira. Vraćam se treći put, ispadne traljavo.Ja ne sekiram, sve polako. Kad na radiju počne ac/dc tunderstruck. "O nešto što i ja volim na ovom radiju" kažem ja glasno.Kaže instruktor I JA! i pojača onako dobro.Još smo dva puta uradili polukružno,ispalo je bolje nego prva dva puta. Tu se ja i instruktor raspričamo o ac/dc, on spomene kako je imao njihov original cd.Posle ac/dc počne viva las vegas ali u obradi zz topa,nema bolje.Još mi je on rekao kako su u vreme bivše države išli u italiju po ploče Elvisa, bila su to crvena vremena kada se elvis smatrao buntovništvom a strane ploče su se nabavljale po susednim državama,kao i jeans. Još spomenem instruktoru da imam imam i elvisovu i ac/dc diskografiju te da ću mu napržit.

Bilo je to pre koju nedelju. Kupio sam motor. Gledajući oko njega i popravljajući ga shvatio sam da moram nabavit još par stvari. Morao sam kupiti tekućinu za kočnice, svećicu, neko sredstvo sa čišćenje i ulje za menjač. Odem na internet, tu sam našao mnoge skripte ali nažalost samo na nemačkom. Ali uz malo pameti i više sreće uspeo sam pročitati koje vrste ulja trebam koristiti. Srećom našao sam i jedan forum gde ljubitelji Mz-a iz Srbije danonoćno raspravljau i pomažu jedni drugima, daju savete i sl. Tu sam takođe dobio par korisnih informacija. Kako sam jednom slučajno otišao na OMV prije par meseci video sam da oni imaju dosta dobro opremljenu benzinsku. zato sam se odlučio i ove potrebštine potražiti baš tamo. Vratio sam se kući iz druge smene i na nagovor Bubala ajmo van,kao do kafića a usput ćemo otići i do OMV-a. Ulice su bile mokre jer je celi dan sipila kiša. Odlučim od kuće poneti neki jeftini žuti kineski kišobran. Kao za ne daj Bože. I dobro mi je služio. Došao sam do Bubalove zgrade i nazvao ga na interfon, srećom pogodio sam pravo dugme. Tu se oglasi njegov zbunjeni bunarski glas govoreći mi: " Sad ću ja samo da se obujem!" Reko ok,čekam te dole. Tako dok sam ga čekao, bilo mi je dosadno. Uzeo sam onaj kišobran i vrtio ga, čas na jednu čas na drugu stranu. I to ovako: prvo krenem da vrtim u smeru sata a zatim ga naglo zaustavim i okrećem u suprotnom smeru. Radeći to sve brže i oštrije pokidam kišobran, odnosno njegovu dršku. Nije mi toliko bilo krivo jer kiša je jenjavala. Sišao ovaj majmun odozgo i ajmo. Idemo žurno. Kiša sve jače pada. Tu sam otvorio onaj jadni kišobran, Bubalo se zamalo porezao na onu pokidanu dršku. Uglavnom padalo je sve jače i jače a mi smo išli do OMV-a. Da skratimo vreme odlučimo se prečicom preko pruge, ali kao neko zlo tu su baš stajali vagoni. Nije imalo smisla ići 100m ga ih zaobiđemo pa smo preskakali između. Bacio sam kišobran Bubalu ali ga on nije uhvatio i drška je otpala. Sada je ostao samo onaj metalni štap. Ali kišobran nas je još štitio. Bubalo je nosio kišobran a ja onu dršku. Stigli smo do OMV-a. Ušli smo fino unutra a onu sramotu od kišobrana ostavili vani. Tu su počele muke. Ajd tekućinu za kočnice sam relativno brzo pronašao ali koje ulje za menjač trebam uzet. Nisam zapisao onu šifru ulja već samo to da mora biti 100% sintetičko ili makar polusintetičko. Moj izbor pao je na dva ulja. Oko 10ak minuta sam gledao jedno pa drugo. Bubalo je lagano pizdio. Već sam hteo da uzmem jedno ali reko bolje da dođem sutra sa onom šifrom. Još sam malo pogledao i našao neko sredstvo za čišćenje. Te dve stvari sam uzeo. Bubalo je u šali vikao:"A rekao sam mami da mu ne kupuje motor,ccc...!" Verovatno ljudi misle da smo mi braća,slično izgledamo. Onaj trgovac nam je sve to fino zapakovao u papirnatu vrećicu. Sada smo trebali prevaliti put do kafića. Dao sam Bubalu da stavi stvari u džepove od jakne jer sam ja imao samo košulju. Kiša je padala,ona papirnata vrećica se nakvasila i izgubila svrhu. Trčali smo pre kafiću. Pljusak. Negde u tom trku sam izgubio onu dršku,kišobran ovde nije bio od pomoći, padalo je sa svih strana. Trčali smo od drveta do drveta. Bili smo mokri kao devojčica koja doživi orgazam. Pred kafićom sam skinuo košulju i cedio vodu iz nje.Ušli smo unutra da se malo zgrejemo i popijemo nešto.Buba pivo a ja bambus. Pričali smo o tome kakvi smo mi kreteni, i šta se sve usudimo. Tada je Buba rekao da ovo definitivno moram objavit na svom blogu, što sam i napravio. Posle gutljaja, dva, odigrali smo par partija bilijara i krenuli kućama. Onaj kišobran sam nabio na neku kapiju putem.