moonlightshadow

ponedjeljak, 11.12.2006.

Tko je tu lud?!

...Dođem jučer popodne doma/u Klc i, naravno, odmah se s ekipom čujem....i dogovorimo se Mirta i ja da - kao uzorne i dobre cure - odemo u crkvu...hehehe (ono, vrijeme je blagdana...blabla...)! Nađemo se 15 do 6 (iliti 17:45) kod Dragojle i baš putem pričamo kaj će ovaj put bit - jer, kad god odemo u crkvu, nikad ne prođe cijela misa normalno. I, začudo, sve normalno prvih pol sata...kad se odjednom pred nama stvori neki smiješan stariji lik u starkama....gleda on u nas, ispruži ruku i dođe Mirti: ''Pozdravlja te Luka.'' Nama niš jasno. Mislim si ja da ga ona možda zna i 'šapnem' joj: ''Koji Luka?'' ...a pošto sam ja promukla i nisam baš šapnula tak da je lik čuo...veli on opet: ''Pozdravlja te Luka...evanđelist.'' WTF????? Vidim Mirta sva blijeda pogleda u lika pa u mene i odmakne se pol metra. Ja sam bila gotova...a ne znam kaj ću: il se strgat od smijeha (a svi znamo da sam glasna ) il se upišat....i dok sam se ja pokušala skulirat (neka baba me gledala ko da će me ubit ) lik nestane....'šapnem' ja Mirti: ''Di je nestao?'' kad se ona okrene....lik čuči pokraj nas!!! ...e tad sam se tek odvalila od smijeha...! Dođe napokon završna pjesma, a ova ne kreće van....ja ju molim jer sam se doslovno počela gušit....neće.
Morala je samnom - za protuuslugu - do Zihera bar na minutu. I tak malo tam bile pa laganini doma. Pričamo mi putem o tom liku, kak nam niš nije jasno, koji mu je....ja pomaknem malo glavu udesno...kad ON - na bajsu, totalno sljepljen uz Mirtu....NEUGODNOST. Ja brzo ščepam Mirtu za ruku i šapnem (lol) ''Evo ga.''...stanem i eksplodiram od smijeha...lik dođe opet ''Pozdravlja te Luka evanđelist'' i prođe (napokon). Nisam mogla krenut dalje, vrtila sam se u krug i smijala.
...Taman kad smo se smirile krenemo dalje i vidimo da nas lik 'čeka' kod sportske...o God...! Onda smo promijenile put i razišle se kod gimnazije.
Šetnjica prema doma...i sjetim se toga.....stvarno si nisam mogla pomoć i počnem se smijat - ko najveći kreten, sama na ulici i naglas....problem je taj što nisam bila sama....pogledam ulijevo i neka dva lika (koje iz viđenja znam) upitno gledaju u mene...! Super...
Općenito ne znam kaj je to...mislim, budala sam ispala...ali kaj čovjek ne može ni u crkvi bit među normalnima?! Sad baš imam volje opet sljedeću nedjelju u crkvu ić ...malo pričat s frendom Lukom....
bar se osjećam ko totalno ozbiljna i normalna osoba .
Pozdravček (posebo jednoj od žrtvi priče, kolegici Mirti)

četvrtak, 07.12.2006.

Preživjeh i TU srijedu

Ajd da neš napišem...da nebi bilo da sam lijena ....
Ljudi moji, NIKAD nisam duže bila u školi!!! Došla sam (odnosno smo - stara i ja) doma u 9!!! Roditeljski je trajao sat i pol . Zapravo su svi čekali sam zadnjih 5min - da starci dobiju ocjene...Čuješ dečke iz zadnje klupe: ''Mama, zapamti-ocjene nisu mjerilo znanja!'' Ja sam se strgala.... Što se tiče stare...nije ni bilo toliko strašno, morala je 15ak minuta držat svoj govor o tom kak sam nezahvalna, kak sam se promjenila (čitaj: đubre ), onda sam joj se izderala u facu da se ponavlja i da skuži kak se dere na mene zbog ocjena za koje VEĆ ZNA pa se 'sabrala'. Uglavnom: ne smijem koristit telefon, internet i ne smijem ić van (čitaj opet: sve što najviše volim). Da, moš mislit.
Ovaj vikend ionak ne idem van, starci idu u Zagreb i moraju i mene vuć sa sobom (shvatit ću to kao kaznu!)...tak da me nema od subote do nedjelje popodne .... Jedino dobro u tom je što će se ohladiti do sljedećeg vikenda pa neće bit svađe (I hope so). A ko zna oću i sljedeći - zapravo 90% bližeg društva je u kazni valjda do Božića il Nove godine (znat će osoba ak pročita na kog ciljam ).
Učit mi se opet neda...ni nemam niš....Idem prije škole s Mirtom i (valjda)Anom na kavu malo se istračat jer neću ni imat priliku više ovaj tjedan....Prehlada ne popušta, jedva dišem, boli me u plućima...sutra se možda natjeram proć do doktorice...
...i to bi bilo sve....sam čekam da prođu ta prokleta 2 tjedna pa počnu praznici i da stigne seka s faksa pa će se stara manje na mene derat...LOL
Pozz

utorak, 05.12.2006.

...dosada....

Čim je počeo ''radni tjedan'' znala sam da me ne čeka niš dobro.... U školi maksimalan pritisak, već mi je dosta svega...učit ne mogu niš, glava me rastura (al naravno, to starcima nemreš dokazat)...prije škole ću se našljokat tabletama (protiv glavobolje!) i onda mi je sve lijepo .
...Sutra roditeljski...ne kojem i mi učenici moramo bit...odlično Dogovarat ćemo se s agencijama uvezi maturalca (btw, u Prag idemo) i, naravno, dobit ispis ocjena... ...što znači da imam 24 sata reć staroj još za neke ocjene! A ovak i onak će bit ljuta...znam već prizor: dobit će papir u ruke...čitat 30ak sekundi....okrenuti se...nanišanit mene i pogledat me najhladnije mogućim pogledom (koji govori više od riječi)....ALI to nije dovoljno ! Ić ćemo zajedno doma, pretpostavljam...cijelim putem će kvocati o mojim ocjenama, ponašanju, savjesti...blablabla....Onda ćemo se posvađat pa neka 2 dana skoro neće niš pričat samnom (juuupiiii) i opet po starom sve...
...al ipak - nemojte se čudit ak me ne budete viđali vani....

Pozdrav

	prosinac, 2006
P	U	S	Č	P	S	N
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv