ponedjeljak, 17.03.2008.
nemoj nikada nikomu reći da je postojala jedna mala...
da je bila tvoja,sve ti dopuštala,i sve ti dala...
nemoj nikada nikomu reći da si otišao iz njenog života kao tama...
nemoj im priznati nikad da je mala ostala sama...
nemoj nikada nikome reći da je plakala i patila...
da si maloj značio,a nije te vratila...
nemoj nikome nikada reći da je ponos uništio sve...
tko zna hoće li opet biti sretna?
nemoj nikome reći,molim te...
nemoj nikome reći da mala trebala te...
i da je mala bojala se,,
svega čega bojiš se...
i kad malu gledaš-gleda te,
i kad druge te žela-ona neda te...
nemoj nikada nikomu reći da su ti govorili
da za tu malu nisi,i nemoj nikome reći da su ju pitali:
"zaljubljena ti si?"
i nemoj reći da im je morala reći "ne"...
nemoj nikada nikome reći da bio si joj sve...
i nemoj im reći kako bile su teške noći te,
kad si maloj ulazio u sne..
kada je bila sigurna da trebaš je..
a ti si bio sretan...
nisi znao za puteve tuge...
nemoj nikada nikomu reći da njene noći bile su duge..
nemoj im reći da je mala zbog tebe sve izgubila...
jer bila je sretna kad te ljubila.
i nemopj im reći da si malu barem malo volio,
da si ju za oprost molio...
samo im reci:"žaliti neću",
al nemoj nikome reći da nakon svega mala ti želi sreću,
i želi te bar kao prijatelja,želi da joj kažeš sve,
nemoj nikome reći da mala nije mogla reći ne..
i nemoj im reći da mala još za tebe diše..
da mala za tebe umire,ove stihove piše...nemoj nikome reći da mala zbog tebe sja,
i nemoj reći da ta mala sam ja..
