nedjelja, 06.01.2019.

DA LI?



slika: digital artist

Da li ti je danas
već neko rekao,
da reči svoje izgovaraš
jezikom mojim
i da svakom slovu
zidaš grobnicu
od ljudske ljubavi,
a zarobljenu
podivljalu misao
ukroćuješ
tišinom moje duše?

Da li ti je danas
neko rekao,
da iz nečijih očiju
kiša pada
tako jako,
dok sunce prži
ostatke porušenih želja?

Da li si danas shvatila
zašto sam kopao
po sumnjama,
po rečima
i ostao smrtno nesrećan,
jer voleo sam svaki udah
svog života
iskrenim rečima
koje sam delio?



12:25 | Komentari (7) | Print | ^ |

petak, 28.12.2018.

ZAŠTO?



slika: digital art


Zašto su ove kiše i snegovi
tako oštri, tako teški
kada me šibaju i udaraju
ostavljaju krvav trag,
živu, otvorenu ranu?

Zašto su noći tako zubate
kao krvoločne zveri
zariju zube u mesa duše,
trgaju, razdiru, cepaju, raznose?

Zašto su najnežnije pesme,
tako suzne i nevesele postale
kao jecaj pušten u udaru
već bolnog mesta o oštrice
najoštrijih mačeva?

Zašto su noći postale
tako potpuno mračne,
željne robijaša, svojih duša,
neumorne, nezasićene?

Zašto je sve drugačije
s ove strane mojih zidina
tu gde mi je duša domaćin?

Zašto su stepenice mojih odaja
tako klizave i strme,
na njima ne mogu pružiti korak
već samo puzati?

.....Zašto?

...Milica.V

Oznake: pitanja


19:00 | Komentari (9) | Print | ^ |

srijeda, 26.12.2018.

TRAGOVI



slika: digital artist

Navukao sam rešetke
oko svog sećanja
ukrašenog tvojim likom
sazidao hladne zidove
oko svoje tuge,
posadio najlepše cveće
oko jezera svojih suza.

Da li je i to malo,
da se osvrneš,
pokupiš ostatke ničega?

Ostao sam u vremenu
gde više niko ne prepoznaje
svoj, a ni tuđi trag.

Besmisleno hodam
golim pločnikom sećanja,
nalazim samo istu liniju
svoje slabosti.

Lik zbog kog mi sećanje
sve više upija
sadašnjost i budućnost,
lik neumornog oka,
postojanog vremena, čuvar,
stražar svakog uzdaha,
pesmu besmrtne tišine.

Na kraju hoda opet
dolazio na početak
onoga što sam ostavio,
pravio isti hod mislima,
a stizao nikuda
ili tamo gde sam ostao davno
ležeći u svojim molbama
ranjen i ispijen,
potreban nikome
gledajući u trag
koji si ostavljala
kroz prolaznost vremena,
previše žalio za onim
što sam izgubio
i onim što mi je ostalo....

Milica.v



16:47 | Komentari (3) | Print | ^ |

utorak, 25.12.2018.

TVOJA TIŠINA


Image and video hosting by TinyPic

Opirala si se od svitanja dana
još uvek stiskajući san
želeći otvoenih očiju,
da nastaviš nedosanjano.

Bežala si od samoće
kroz uski prolaz sećanja
čuvajući u sebi
sve što si htela reći
neobičnim načinom ćutanja.

Nisi htela priznati,
da si jednim delom
ostala tamo gde si sreću začela,
mislima si pisala
novo poglavlje svoje neispričane priče,
u nekoj tišini gde ptice samo jednom pevaju,
gde zvezde ne znaju kome pripadaju,
noći ili danu,
a mesec poželi sjati
na dlanu svih izgubljenih
u svom bezciljnom tragu.

Bežala si i od vetra
koji je čuo
to što je u tebi pričalo ćutanje,
uzdahom si se mimoilazila
sa šapatom svojih misli
ne želeći da se okreneš
i još jednom pogledaš
taj trag u beskraju...

.......Milica....



12:55 | Komentari (7) | Print | ^ |

četvrtak, 13.12.2018.

TRAGAČ



slika: digital art

Tajanstveni otok
neotkrivene
vrele zemlje žene
tragova zmije,
blago sakriveno
crnog gusara
zaštićeno pečatom
ukletog-

Pronađeno,
požuda nema mira,
skidaš sve sa sebe,
gledaš diraš,
diviš se,
ničice padaš,
ukletim
bez povratka-

Uklet postaješ,
proklet ostaješ,
nestaješ u svijetu mora
prokletih tragača.


Milica.V



20:25 | Komentari (3) | Print | ^ |

petak, 07.12.2018.

DEO ROMANA "ŽIVOT JEDNE MAJKE"


slika: digital art

Možda ludi opstaju u svojim snovima bez granica.

U svetu iluzija živimo učahureni i dajemo životu samo mrvice sebe, ono što se zove moranje.

Idealno smo daleko od idealnog, u tuđoj koži vremenom nagriženi, bez slobode, slobodnih reči.

Postajemo ugušeni, jer ćutimo istinu o drugom liku u sebi sa kojim razgovaramo svakoga dana, potaknuti nečim što svaku reč zanemi, a pogledu daje puno pravo da traže nešto lepo ispred sebe.

..milica.v


15:51 | Komentari (4) | Print | ^ |

ponedjeljak, 03.12.2018.

SVETIONIK



slika: digital artist

Budi mi svetionik
osvetli mi more beznađa,
budi mi kompas i vodi me sebi.

Budi živi pesak, da potonem
u tvoju dušu kada te pronađem,
a ja ću biti tvoja meka postelja,
tvoj oblak želja i stvarnosti,
ploviću po tebi bezprekidno,
neumorno...

I neću spavati ni oči sklapati
nadgledaću svaki tvoj uzdah
svaki tvoj san...postaću stražar
nenaoružan....

Ostaću tvoja postelja meka,
da te milujem kao svila prečista,
da te imam kad te nemam..


..Milica.V


10:07 | Komentari (5) | Print | ^ |

subota, 01.12.2018.

DEO ROMANA "ŽIVOT JEDNE MAJKE"

.....Kada tuga savlada um, snagu pretvori i nemoć, svaki korak napred uzalud je.
Pokušaj u bezizlazni prostor.
Maglovit, tišinom progutan.
U čežnju se stopio svaki pogled i trzaj te mrtve tišine.
Sve što je dalje od udisaja daleko je.
Izmečena linija da duše pokuša ponovo da živi.
Taj strah od samoga sebe večiti je okov, sazidan spomenik pre same smrti.

Hladna je duša poklekla nekada, tako ostala izujedana nekom sudbinom bez oprosta....


milica.v



(slika: digital art)


20:25 | Komentari (2) | Print | ^ |

četvrtak, 29.11.2018.

ŽIG



slika: digital artist

Na rukama trag
skriven, izmučen,
čežnjom ispijen,
umoran, uzdahom isečen
na licu duboka tuga,
ime jedne priče
još uvek oplakujem.

Uzimam, poklanjam,
mrvice jednog treptaja
zamagljene stvarnosti,
istina ranjiva bori se
negde izdiše.

Na grudima
nepoznati teret
otisak jednog obećenja
još uvek me pritiska.

Žig dugok kao san
pod srebrom meseca
rđaviji postaje,
osetljiv i bolan
na svaku novu zoru
ispunjenu maglom
i večnim lutanjem
za boljim osmehom.


Milica.v


16:45 | Komentari (3) | Print | ^ |

srijeda, 28.11.2018.

DRUGAČIJA


Image and video hosting by TinyPic

Hteo sam da ti napišem pesmu.
sasvim novu pesmu
koja neće ličiti
niti na jednu,
jer ni ti nisi
ličila niti na jednu ženu,
ljubavnicu
ni u tragovima nisi
niti u senkama,
davanjima i uzimanjima
onako istinito
i potresno.

Ličila si na pticu
razapetu na nebu
i ja je sada
dotaći ne mogu
pogledom, rukom,
srcem, suzama,
tugom.

A osećam,
ja evo osećam,
da je to uspelo
drugom....


—Milica.V


17:33 | Komentari (3) | Print | ^ |

nedjelja, 11.11.2018.

VRATI SE...


Image and video hosting by TinyPic

Vrati se,
prošetaj nekada
kroz tišinu
onom stranom uspomena
u kojoj sam ostavio
deo sebe
i deo nas.

Priđi,
kroz noć, koračaj
čeka te svetlo
slomljenog bola
iz mog pogleda,
sa mojih usana.

Jecaj...Čekam.
Još čekam,
na pragu zaborava
da mi se vratiš.

Oslušni,
uzdah teški te doziva
pokidan sećanjem
nepomičan na mestu
na kom si me ostavila.

Slomljen i sam
u istoj tišini zaglavljen
između okova
koje sam nosio za oboje
za nas.

Pokušaj, prepoznaj me
oko vrata nosim
još onaj znak
kojom me zagrli
jedna noć večnosti
i useli se ponovo
u moje oči.
...................milica.v


Image and video hosting by TinyPic


12:23 | Komentari (3) | Print | ^ |

nedjelja, 04.11.2018.

TUĐI ŽIVOT


slika: digital art


Umelo je ćutanje da govori
glasom bezvučnim,
zamrlim tonom,
umeo je život da klizi,
da odmiče,
a ja ga nisam primećivao.

Sviće, dan se razdani,
a oko mene još su tame
duboke i hladne,
teturam svoj živit napred,
silim korak da bar malo odmakne,
kaljužam svoje misli
uvek u istom mulju.

Smišljam molitvu,
da dozovem zaborav
i da čist krenem putem
magli okrutnih.

Ništa mi nije blizu,
ništa nije moje,
sve je tuđe postalo davno
i ovaj život moj tuđi je.

Milica.v


18:00 | Komentari (1) | Print | ^ |

nedjelja, 28.10.2018.

TVOJ GREH


Image and video hosting by TinyPic
slika: digital art

Grlila si me drhtajem lažne noći,
otapala si ledeni bes tišine
grehom kojim si usne umorila,
uzdahom kojim si zvezde uspavala.

Protezala se po postelji moje duše
još uvek topla od dlanova užarene noći
od mirisa stegnutih i skrivenih čežnji
i od kajanja koji ti se gorko smejao.

Gledala si me tuđim očima
bezrečno se otiskajući u provaliju greha
tražeći snage da zaustaviš suze
i spereš sa lica prljav trag istine.

Milica.V

Image and video hosting by TinyPic


15:31 | Komentari (1) | Print | ^ |

subota, 15.09.2018.

PRE NEGO...



slika: digital art

Pre nego napišem pesmu
davajući vam dušu kroz reči,
nemojte dozvoliti da iz mene
izrone suze...čuvane, nikad neviđene.

Pre nego li se rodi još jedna misao
besmrtna puna čežnje, živa kroz mene
migolji se kroz prostor skrivenih tajni,
upire prstom sudbine kroz sećanja,
nemojte da izroni pa izbije kroz krik
nikad pušten, nikad nečuven.

Pre nego li sklopim oči,
pokušavajući da odmorim utrnula čula,
zaćutite njegovo ime,
jer samo to mogu reći napamet,
nikad nedozivano, neostvareno.

I pre nego li umrem stvarno,
pustite me nestvarno da živim,
da sanjam večno nedosanjani san
u kome zauvek smo jedno.

..Milica.V


12:41 | Komentari (3) | Print | ^ |

utorak, 11.09.2018.

ĆUTIM....


slika: digital art

Ćutim,
a možda osećaš,
oči ti moje govore,
da u meni nešto se sprema
ne moraš reći, prećuti,
i tišinom dozovi
sve moje čežnje zaspale.

Ćutim,
nemam prava da ti pokažem
koliko sam razapet
u svojim mislima
stiskajući svoje vreme
ono pre i ono kasnije
rastrzan na krivom putu,
opet ćutim i čuvam
svaki uzdah i drhtaj
daleko od tvog treptaja.

Negde duboko se nadam,
da ćeš razumeti i čuti
moje ćutanje,
nešto je u tebi
ispisalo moj svet
jutra mi prepukla
od umornih i zaleđenih reči,
od tvoga lica koje se
po mojim zenicama proteže
svakoga dana u neko isto vreme,
dok ja ćutim.


Milica.v


19:21 | Komentari (5) | Print | ^ |

ponedjeljak, 10.09.2018.

BILA SI


slika: digital art

Tvoje su ruke po meni
ostavile tragove,
nemirna jutra i bolnu istinu
onoga dan,a dok su snegovi
ledili suze umornog lica
na raskršću tuge.

Koračam drugom stranom puta,
vraćam vreme unazad
gde si mi čežnje posadila
i okovala moje grudi
preteškim uzdahom,
srebrom si mi dušu osinula
kao beleg datog obećanja.

Tvoje su pesme trajale
i ispisale sve moje drhtaje,
odzvanjale tišinom
i čuvale naše osmehe.

U ovoj magli,
borim se da ne zaboravim
koliko je život trajao
sa rukama u tvojoj kosi,
a one noći kad bila si
odlučna da odeš
stalo je vreme,
ostale zgrčene ruke oko tišine
i sve reči su postale trnje u očima.

Negde si svoju sreću otuđila,
pustila si da duša ti u koraku umire,
a bila si moja pesma,
bila si kap sreće na dlanu
sve dok te vreme nije otelo
iz mog pogleda.

Milica.v


13:36 | Komentari (4) | Print | ^ |

srijeda, 29.08.2018.

U PRAZNOM JUTRU...



slika: digital art

U praznom jutru bled i izmučen san,
ispružen između laži i istine,
očima uprtim u sećanje,
bogaljem učinjen je
i koren ljubavi što se suši.

Uzdahom se zaliva,
ali doživljava kraj,
vreba put,
tešku stazu za samo gubitnike,
žmuri i hoda,
da sram od očiju svojih prikrije.

Iscepan i nedosanjan
u očima stanuje
nada se i oplakuje svoju pustoš
u kojoj počiva i luta,
ali na isto vreme nailazi,
vreme koje ne može,
da se zaboravi.

Uspomene koje dodiruju
bojama prezira iz sopstvene duše,
razum koji nema snage i moći,
da još jednom zaplače,
život da seti,
da treba da živi,
duši da dokaže,
da pre smrti
ne može umreti.

Taj san izgubljeni,
borac da nas sačuva,
da trajemo...


10:17 | Komentari (5) | Print | ^ |

utorak, 28.08.2018.

IZGUBILA SI PRAVO


slika: digital art

Kada budeš tražila izlaz
između zidova dana i noći
tražeći mir i opravdanje
zbog pogažene iskrenosti
što sam ti pružao,
u moje ruke više ne gledaj,
jer si izgubila pravo na moje dodire.

Kada budeš brisala suze
između ćutnje i tuge duboke
tražeći sreću i oproštaj
zbog ukaljanih snova
što sam ti na dlanu iscrtavao,
u moje oči više ne gledaj
jer si izgubila pravo u njima da traješ.

Kada budeš shvatila da boli te
u duši između svakog udisaja
tražeći umilne i meke reči
zbog prevarenih mojih osmeha
što sam ti iskreno poklanjao,
u moje noći više ne koračaj,
jer si izgubila pravo da u njima živiš.

Izgubila si pravo da budeš voljena.


Milica .v


10:01 | Komentari (3) | Print | ^ |

subota, 21.07.2018.

MOJE PRAVO



slika: digital art

Kroz tvoje poglede sam živeo,
imao pravo da se radujem
svakom svitanju,
na tvoje ćutanje se nisam osvrtao,
važno mi je bilo da si tu,
a tvoje laži su kovale
propast iosudu tešku.

Kroz tvoje dodire sam čuvao
snove i bio siguran
čak i kad mi je duša podrhtavala,
imao pravo na želje iskrene
u svakoj noći,
tvoje umorne uzdahe nisam slušao,
postojao sam samo uz tebe,
a tvoja izdaja se širila i postojala
kao zla sena trajala.

Imao sam pravo da venem
u tišini zidano
samo na svojim suzama.


Milica.V


11:48 | Komentari (1) | Print | ^ |

petak, 13.07.2018.

IZDAJA



slika: digital art

Noćima me ne napušta
težak bol izdaje kojeg si ostavila,
da se širi i proteže po mojim očima
kao usud što mi ruke ledi
bez odgovora, bez reči,
da vreme moju bol umine.

Danima me ukleto prati
tvoj dodir poslednji
što me sapinje i sputava,
da okusim trenutak zaborava,
jer već dugo izdišem
ubijen, osramoćen,
dok mi u svakoj senci tvojoj
nova snaga izvire.

Ne daš mi da odem,
iako zapleten u mrežu
tvojih izdaja.


Milica.V


08:19 | Komentari (1) | Print | ^ |

srijeda, 11.07.2018.

MOŽEŠ LI?



slika: digital art

Možeš li samo da prođeš
kroz naslov našeg vremena,
a da ne dodirneš hladne zidove
između naših pogleda
koje smo sazidali?

Možeš li da prećutiš
hiljade reči
stegnutih na bolnim usnama,
a da ne dotakneš i ne oživiš
svu vatru iz pepela
gde još uvek stojiš?


Možeš li da hodaš
u susret meni,
a da osmehom sve suze zalediš
i da pokažeš,
da daleko smo
jedno od drugog ostali?

Možeš li sebe da pobediš?


Milica.V


17:36 | Komentari (2) | Print | ^ |

petak, 29.06.2018.

POSLEDNJA PESMA


Image and video hosting by TinyPic
slika: digital art

Pišem ti poslednju pesmu
tišu od noći i od samoće,
a preglasnu za početak
u kojoj nas vreme zarobilo.

Pišem ti najtiše reči
tiše od bola i od ćutnje nemirne,
reči o zaboravu
i nekom trajanju besmisla
gde pogled izlomljen luta,
a nada čeka poslednju nadu.

Pišem ti jaukom srca
bez srama i stida
što suza se okova na licu slabosti
u tišini nečujne pesme,
u bolu stiha koji te vetrom doziva,
u nekoj istini zaspaloj
sudbinom nedosanjanog sna.

Pišem ti tihu pesmu
tišu od jutra
u kojem je zakletva ostala
samo reč na drhtavim usnama.

Pišem ti poslednju pesmu
tišu od zova,
umorne molitve o nekoj sreći
bez početka i kraja
umornog pogleda kroz daljine.


...Milica.V

Image and video hosting by TinyPic


10:47 | Komentari (4) | Print | ^ |

četvrtak, 28.06.2018.

PONOĆNO VRELO



slika: digital art

Ti si moja reč u moru,
moja očarana misao
i moja obala beskrajnog kopna,
obala bez granica i bez gladi.

Tvoj pokret u meni trepti
kao ljubičaste šume
i kao krupno sunce
očekujući zoru.

Tvoj glas u meni traži ponoćno vrelo
i uzglavlje bezimene bludnje,
a tvoje ruke su moj početak
na kraju svakog dana.

I moje bezbrižno oko
na vratima žudnje
i moja mirna pesma
što kune sate i sekunde.

U tebi ja živim
pobožno i nadomak Bogu
i znam da si ponovno rođen
u poslednjem jutru,
dok sam se spremala na put
u bezbojno nebo.

U tebi nema polutame,
a ni uzdah u tebi
ne drema sa tugom,
u tebi sam samo ja
i tvoja ljubav,
ljubav što u dnu tvojih grudi
svakog dana zapeva i docveta.


Milica.V


10:37 | Komentari (2) | Print | ^ |

subota, 23.06.2018.

odlomak iz romana "ŽIVOT JEDNE MAJKE"


slika: digital art

Kada svoju dušu zatvoriš i držiš učahurenu i mračnu pomisliš, da je to sve od života najbolje što može da ti pruži i to prihvatiš tako.

U svojoj spoljašnjoj lepoti blistaš, a unutra iza lika, ruglo i bol nesnosan, neki krijući bljesak anđeoskih očiju zablista na tren i ogreje ti u duši svu tu teskobu i bol popusti, ošine ga trenutni zaborav, oči progovore nekim novim treptajem, utonu u trenutke otkrivene lepote koja je nekada spavala, bila ubijena od teške i zlobne ruke života.

Tek tada shvatiš, da tvoju lepotu ne žele svi da otmu i unište, jer neko je bljeskom shvatio da lepota ima ljubav i toplinu u sebi.

Drhtavim osećanjem toneš u nešto nedodirljivo, traješ u svojoj tišini osude okovan ćutanjem večnim, nemanjem onoga za čime uzdišeš i opet razviješ bol u još jednom nizu, drugog sadržaja jednog poglavlja života shvatajući, da život krije pitanja i reči bez jasnog odgovora,uputstva.

To je suština našeg vremena, tišina i kraj pre kraja, izgubljena bitka na poljani života.


..Milica.v


09:09 | Komentari (2) | Print | ^ |

petak, 22.06.2018.

PRAZNI DODIRI


slika: digital art

Uplela si zaborav u svoje uzdahe,
htela si nečujno da ubiješ vetar
što ti oči suzom darivao,
misleći, da prolaznost traje kao tren.

Pokušavala si da usvojiš tišinu,
svoju nemost da joj predaš
i sebe pokloniš crnim noćima
bez srama.

Mesečev sjaj si prigušila
zagrljajem svoga bola
utonuvši u izrešetan san
teškom istinom,
da si dlanove opustošila
praznim dodirom.


Milica.V


11:23 | Komentari (4) | Print | ^ |

utorak, 03.04.2018.

NEKADA


slika: internet

Kraj mene si nekada
disala sretna,
svoje snove si protezala
na mom jastuku,
kraj mog uzglavlja,
kroz moje noći si trajala
sigurna bez straha
svaku si reč upijala sa mojih usana,
znajući da si voljena.

Krala si moje dodire,
sigurno praznila mi dušu,
a nisi sačekala i nisi htela,
da čuješ moje želje
koje sam za tebe čuvao.

Ostavila si mi život
prepun tišine,
noći zgažene tvojim lažima,
pogleda bez cilja
i dušom osetljivom na dodire...
...nekada.


Milica.v


12:23 | Komentari (3) | Print | ^ |

subota, 31.03.2018.

ISTINA


slika: digital artist


Ne mogu ti ukrasti snove,
ukaljati tvoj put nezapočet,
kreni i ne okreći se,
isprati svetlost svakog svitanja
i sačuvaj taj bljesak iz oka
samo za mene nekada.

Ostani odan godinama svojim,
neukrotiv i nedoeirljiv,
u mojoj tišini ničega nema
što bi te grlilo rukama sreće.
zato, kreni i ne okreći se
i ne slušaj žal velike istine.

Neka te sanjam,
neka te volim,
pokušaj, idi,
ostaću samo pogledom,
da te milujem,
u senci tuge okupana.

Milica.v


11:05 | Komentari (1) | Print | ^ |

petak, 02.03.2018.

MISLI... SNOVI...



slika: digital art

Šta da ti kažem o mislima mojim,
o snovima?

Ništa ti nije strano i nedohvatljivo,
u mislima sve je tvoje,
u snovima sve je naše.

Mislim uvek da postojiš negde,
da ispružaš ruke u mom pravcu
i mislim da spavam u njima spokojno,
sanjam otvorenih očiju
kako te pogledom pijem
kao svoj vazduh udišem.

Sanjam da držiš me u naručju,
dok me pokrivaš krilom Anđela
i sa tobom lebdim prostorom
nedokučivim svima, osim nama.

Sanjam i mislim samo o tebi
koji si sačinio moju večnost - večnom,
moje snove - snovima,
a misli - zauvek tvojima.


....Milica.V


09:19 | Komentari (3) | Print | ^ |

ponedjeljak, 26.02.2018.

OKOVI


Image and video hosting by TinyPic
slika: digital art

Dugo su se u meni nizala pitanja
svakog dana, svakog trena,
odgovor znam da ima, postoji,
samo i ako jasan,
meni nije ili ne želim
da znam da je pravi.

Pratim samo to što osećam,
tu pronalazim sav mir i nemir
koji nadolazi i prolazi
praveći svoj krug.

Tu nalazim svoje sklonište
i zaklon od same sebe,
tamo gde niko ne može dopreti
ni pogledom ni hodom ni dodirom.

Negujem ih na svoj
pomalo okrutan način i jedini,
jer moram tako da budem
prema sebi okrutna i bezosećajna
ne sme biti drugačije
u ovom svetu što brani sve,
svetu nedužnih i kažnjenih bez razloga.

I koliko god tražila izlaz,
tumaram, tragam i shvatam,
da sam zaboravila
gde su vrata na koja sam ušla.

Zaboravila sam
ili samo ne želim izaći nazad
zaronjena u svoja sopstvena osećanja,
shvatam da sam navukla okove,
a ključ sam izgubila
ispred vrata kroz koja sam prošla.

Nosiću ih,
jer ne mogu naći vrata
ili samo ne želim.


Milica.V


10:11 | Komentari (4) | Print | ^ |

ponedjeljak, 29.01.2018.

ZABORAV




slika: digital art

Iz mog pogleda si istrgla svoj lik,
ostavila me da ivicom naših snova
hodam sam
tražeći neki lažni sjaj
koji je zbog tvog gneva
tiho umirao.

Sa svojih ruku si spirala moje dodire,
ostavila me da naše uspomene
čuvam sam,
tražeći neko objašnjenje,
da ne okrivim tvoj beg
braneći ljubav da ne izdahne.

Nadajući se,
da ću odnekuda čuti tvoje korake,
tihe i umorne govore,
da ćeš prosuti sva kajanja
u grudima svojim stegnuta,
da si uspela da se odbraniš
od zaborava...
...nadam se.


milica.v


17:59 | Komentari (1) | Print | ^ |

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.