POSTOJALA SI
slika: net
Po mojoj si duši nečujno šetala
ostavljajući tragove
za koje sam verovao
da ne postoje,
izazivala si snove i moje nadanje,
u mojim očima snena spavala
i postojala jedini zrak sumornih dana.
Po mojim dlanovima si budila želje
ostavljajući prazan stisak
gdje sam čuvao tvoje mirise,
slamala si celo vreme našeg vremena,
na mojim usnama postojala si tiha
i u trajanju tiha ostala.
Po mojim mislima si vodila ratove
ostavljajući ugriz grehova
od kojih sam se čuvao,
u mojim uzdasima postojala patnja
kroz koju sam neočekivano koračao,
po mojim rečima si bila nejasan naslov
za moje jedino stradanje.
Milica.v
ISPOVEST TEBI
slika: digital artist
Sve suze sveta sprala je kiša,
na kraju nisi ni siguran
da si uopšte plakao,
niti da si dno dotakao,
a nagao, kakav jesam,
slagao sam sebe da si laž
i vratio se svojim starim stazamam
ali ni svi peroni sveta
me nimalo nisu promenili:
isti sam ostao telom,
a dušom prepunom tebe i dalje.
I dan je taj što me vara,
plavetnilo neba misli mi skreće,
a onda padne noć,
prokleto dugi sati,
sakatim srcem shvatim:
sitnice, ponos, inati
neće mi dati da pratim trag,
a znam, sve je ništa, slomiću kazaljke,
vreme će stati, kompas će čekati,
da samo umem da te vratim.
Tražim te,
sanjam te pijanim očima,
u noćima,
u tuđim licima,
u stanovnicima nekih drugih svetova,
a gde je naš?
Mičem usnama bez glasa,
dok pada zaborava plašt
i ćutim, jer znam da znaš.
Uvek si znala.
Ti, jedina moja,
tebi, koja odavno nisi jedina,
svaka sekunda kao godina,
al' barem znam na čemu sam
i barem znam da nema nas
i spreman sam,
da budem pred svima nasmejan.
Iako te, kad sam sam,
i dalje oblikujem od oblaka dima
i kroz paučinu vraćam dane
kad smo ti i ja još bili tim,
oprosti što nemam snage da te slažem,
da ti želim sreću sa njim,
a i šta će ti to od mene?
Sve uspomene sa kaputa istresi
samo budi to što jesi,
tu gde si,
šta god da se desi,
ti budi dobro
i nikad ne saznaj kako to boli,
kad nekoga voliš, a mrziš,
kad mrziš, a voliš i lomiš se da izdržiš.
Ostaje nada
da će nekad negde neko hteti
da shvati mene,
moja lutanja, maštanja i sanjanja
i znati da ih prati i ko zna,
možda jednom nađeš me,
tamo gde prestajem ja,
a gde počinješ ti
i gde stali smo mi,
gde sada su drugi,
ali srešćeš samo stranca,
slučajnog prolaznika
i pogled leden,
iako te je taj neznanac
nekada voleo više od sebe.
Milica V.
DOZVOLI MI...
Dozvoli mi sada da ostanem tu,
tu, u tvojoj sobi izgubljenih stvari,
pored neke lampe ogrubele i stare
pored albuma požutelih slika.
Ne, nije mi važno što tama je,
što prašina je svuda oko mene,
ostavi me,
pusti me da budem ti blizu.
Možda ću ti nekad zatrebati,
u sećanju, u reči, u mislima,
nije važno kada ja biću tu,
biću tu i kad godine prođu,
neću izaći iz ove tame,
neću te napustiti,
jer nikome potrebna nisam.
Bogalj sam u srcu za sve druge,
slepa jer sam oči nahranila
samo jednim likom,
nesposobna u reči,
istrošena u duši.
Za druge sve umrla sam davno,
a živa večno u tvojoj blizini ostaću.
Dozvoli mi ostankom
da život svoj produžim,
samo dozvoli mi to...
Milica.V
Oznake: molba
